Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Sve su toga dana formalno spale s nogu, jureći iz sokaka u sokak. I sama gđa apotekarica — koja se spočetka ustezala da se krene, jer je smešno govorila srpski, i ona se naposletku dala najrevnosnije na
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Došao je i Pavle, i iznenadio palanku na sve strane. Doktor Jovanović je našao da nije dosta svež. Apotekarica: da je „do ludila elegantan”. Apotekar: da je odmah tražio neke mnogo jake praškove za spavanje.
— I biće menažerija mačaka i pasa — dodaje apotekar — znamo mi šta je život Engleza. Gospođa apotekarica zabola, po japanski, dve ogromne koštane pleteće igle u kosu, skrstila ruke na vunici bledoružičaste boje, i sluša
kako se izgovaraju po engleski one reči, čuli ste, viču, nešto dok igraju, ne zna čovek da li je ljudski govor ili... Apotekarica nastavi da plete. — Sad može gospa Manja uzimati časove od Pavla, ili od Crnca...
U osam se znalo šta se po engleski sprema za doručak. U devet je gospođa apotekarica čula za šlafrok mlade gospođe, i čudila se kakve to mogu biti kućne cipele od zlatne kože, u šiljak, i s velikim petama.
Iz apoteke je Pavlova žena jedva izašla, toliko se sveta međutim skupilo pred vratima. Apotekarica je virila kroz prozor: — Elegantna! Nalik na moj kostim od rezeda svile. Baš ću i ja tako dati malo podići pojas.