Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
ime, da se ja bolje učim, a ovaj ti skide i onaj prstenić, pak sebi u džep, pa povika: „Beži, beži natrag; ako te opazi arambaša, poseći će te!” i otera me natrag.
” i otera me natrag. Ja gladan, a žaleći za mojim petacima, pomislim: ja nisam nikom kriv, a neće mene arambaša poseći; vratim se oko brda, dođem kući, al̓ to velika gromila oružati̓ ljudi, duge puške o šljivama vise, jedni sede,
jedan sedi te ga momak češlja, veliki perčin, sve mu se prsi sijaju. Ja zapitam jednoga: „Koje je arambaša?” jer sam upamtio od onoga što mi petake uze, da je arambaša nji̓ov starešina.
Ja zapitam jednoga: „Koje je arambaša?” jer sam upamtio od onoga što mi petake uze, da je arambaša nji̓ov starešina. — „Ono je, veli, što je u tokama, što ga momak češlja.” Ja skinem kapu, pak odem te ga poljubi̓ u ruku.
(Ovaj arambaša Jovan Vrbica, posle za Karađorđeva rata, imao je dobar dar i sve je ranjene momke u Vrbici i po vojsci vidao i taneta
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Eno ćuti pasjo vero! Oći da mi ubii. Kad broim cvanciki da sluša: „Oho! Janja ima novci! Odi, gospodar arambaša, da delimo!“ (Zatvori sanduk.) Juco bre, Juco bre! Nećiš da si zoviš? (Otvori vrata.) Juco, more, Juco! POZORIJE 4.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Posjedaše oko ognja i baka im iznese večeru. Pošto večeraše, reći će arambaša: — Kad smo danas ovako šićarili, donesite jedan od vas ona dva lanjska pršuta ozdo iz podruma.
Vojnik ga brže bolje sputi kaišem, pa zavika na staru da mu donese zublju. Kad stara donese zublju, arambaša viđe svoje 'ajduke đe leže mrtvi na jednoj gomili, te stane moliti vojnika da mu se smiluje — da mu oprosti život.
Na to će vojnik: — Oprostiću ti, samo mi sve potanko ispričaj đe ste što plijenili. Arambaša poče po redu: ovo smo oteli onđe, ovo onđe, i tako dalje.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
brata rođenog, i juče sam za njeg razabrala: da s’ naodi i da ajdukuje u zelenoj gori Garevici, pred četom je junak arambaša“.
Glas dopade Predragom junaku: „Zle ga seo, Predrag-arambaša! Dođe tebe neznana delija, iseče ti po gori družbinu!“ Predrag skoči na noge lagane, pak uzima luke i strijele, pak
’Vako reče Ćurč’ja arambaša: „Ta Jakove, srpski komendate, oćeš, bolan, više dovest vojske? Ako l’ nećeš više dovest vojske, ja se prvi s Turci
neću: jer ja nisam drvo vrbovina, kad pos’jeku, da s’ omladit mogu, pa da budem vrba kô i bila, već Ćurčija, gorski arambaša, — kad pos’jeku, omladit se neću!
Kad to viđe Ćurč’ja arambaša, on dokopa pušku po sredini, obazre se, reče tri riječi: „Moja braćo, do trista drugova, ko će sa mnom, neka ide za
Petar iz Resave, rodom iz Gložana, ubijen 1804. u Ćupriji, kad je odneo Turcima resavski danak. 84 Ćurčija arambaša — Đorđe Ćurčija, rodom iz sremskog sela Bosuta, prešavši kao dete u Srbiju, bio je prvo ćurčija u Krupnju, „a potom
anterija — kratka haljina sa rukavima koja se nosi ispod druge ar — v. ahar arambaša — v. harambaša Arapin — (u narodnom jez.