Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ona ga naposletku zovnu, izgovarajući njegovo ime najslađim glasom. „Arhimede! Zar nećeš ovamo k nama da vidiš svu ovu lepotu?“ „Ima vremena“, odgovori on. „Nisam nimalo nestrpeljiv ni ljubopitljiv“.
Čim naču ime mladog čoveka, on mu priđe, pokloni se ceremonijalno pred njim i reče: „Vrlo sam srećan, učeni Arhimede, što te ovde zatekoh! Imam da ti isporučim mnogo pozdrava prvih naučnika našeg slavnog Muzejona“.
„Nemam dovoljno reči da izrazim koliko me to raduje i obavezuje na blagodarnost“. „Gde i kada bih, Arhimede, mogao da ti dostavim tu pošiljku?
On mu predade svoju raspravu „O ravnoteži“ i nekoliko pisama za svoje aleksandriske prijatelje. „Pođi sa nama, dragi Arhimede!“, reče mu Euristenes. Arhimed ga pogleda zaplašeno.
Ti ćeš mi, Arhimede, sagraditi takvu lađu; staviću ti sva potrebna sredstva na raspoloženje“. „Dobro, gospodaru, kako zapovedaš“.
Ko će mi moći kazati da li je i u koliko je Diokles grešan? - Niko drugi no ti, Arhimede. Izvedi mi tu stvar načisto!“ Arhimedes se primi teške dužnosti da izvrši analizu zlata kruninog.
U to zakuca neko na vratima. To beše Diokles, kujundžija. „Arhimede“, uzviknu on, „hajde sa mnom; izvešću te iz varoši“. „Kako možeš?
“, uzviknu Arhimedes, a radostan osmejak obli njegovo lice - setio se zlatnog doba svoje mladosti. „Da, Arhimede, onamo - da ne služimo ni Rimljanima ni Kartažanima“.