Obradović, Dositej - BASNE
„Poštenje Platonu i Aristotelu, ali istini najveće”, vele Greci; i ovako svi blagorazumni narodi umstvuju. Vešti koje se mogu s pametnim izjasniti
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
U takvom raspoloženju, moj posao napredovao je vrlo dobro. O velikim naučnicima Antike, o Pitagori, Demokritu, Aristotelu i Arhimedu imao sam u svojoj biblioteci skoro sve što se zna o njihovom životu i radu.
„Izgubio si, sinovče, nedavno oca“, reče Nikija posle malog odmora Aristotelu. Ovaj žalosno obori glavu. „Beše to dobar i valjan čovek“, nastavi Nikija, „pobratismo se na dvoru u Peli.
Njega pozvaše bogovi, a mene baci sudbina u ovu zemlju Grka. On dade Aristotelu znak da mu se primakne bliže, pa mu šanu na uvo: „Ti znaš da se naš prestolonaslednik Filipos nalazi sada u Tebi kao
„Otac ti je, koliko znam, ostavio lepo imanje“, reče on Aristotelu. „Da, dobih prilično para za nj“. „Ti si ga prodao! - Pa šta da počneš sa tim silnim novcem?“ „Hoću da se obrazujem“.
pozdrave kraljevića Filipa, raspita se kod Aristotela o obojici, pa, posle dužeg prijateljskog razgovora, postavi Aristotelu ono pitanje kojim je predusretao svakog učenika koji je želeo da stupi u njegovu školu: „Kakva znanja donosiš sa sobom,
Put ka istini vodi preko zabluda. Kako bi inače raspoznavao istinu, ako ne uvidiš šta je zabluda?“ Aristotelu padne kamen sa srca. „A kako stoji, sinko, sa tvojim znanjem geometrije?“, zapita Platon. „Kako da ti kažem, učitelju?
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
valja da odavde, sagledam i zadržim u pameti glavne ulice, arterije varoši, da bih pošao pravo onim putem koji vodi Aristotelu. Aha!
“ upita jedan iz gomile. — „Šta rekoše? Da to padanje ništa ne dokazuje, da je tačno ono što piše u Aristotelu, a ne ovo što su svojim okom videli.“ Svi udariše u smeh sem one dvojice Kremoninijevih učenika.