Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
vlaški, još nisu usvojile slavu i odsustvo slave kod nekih porodica centralnog tipa mahom se može svesti na njihovo aromunsko poreklo.
Već smo pomenuli, kako je na Balkanskom poluostrVu, izuzevši čisto dinarsku oblast, bilo mnogobrojno varoško aromunsko stanovništvo.
Najmnogobrojnije i od najvećeg uticaja je bilo povizantinjeno aromunsko stanovništvo po gradovima u centralnobalkanskom tipu.
U njemu ima veliki broj vlaških tipova, što navodi da se misli na slovensko-aromunsko poreklo ovog stanovništva. Svuda unaokolo po Marijovskim planinama i na planini Niču stanuju poluposlovenjeni Vlasi
U Mavrovu ima jedan rod, Vlahovci, koji znaju za svoje aromunsko poreklo i čiji su stariji članovi govorili cincarski. Svi su crnomanjasti, maloga rasta i potpuno cincarske psihologije.
Nemaju veza sa Mijacima. Po svemu se čini da je ovo stanovništvo bar velikim delom mešovito srpsko-aromunsko. Ali se nameće pitanje: šta ih je nagnalo da zadržavši pravoslavnu veru prime arbnaški jezik, tim pre što su Torbeši,
Time nailazimo na drugu karakteristiku Prespe: pored arhaičnog slovenskoga (balkanskoga staroslovenskog) javlja se aromunsko uvlačenje u Slovenstvo i još češće aromunski mentalitet i aromunske duhovne i moralne osobine.
Iznad ognjišta su isprekrštane motke i na njima suše „čenku“ (kukuruz). Tronožac zovu „pirostija“ a preslicu „fruka“ (aromunsko-grčka nazvanja).