Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
, soba za primanje stranaka u uredu. ARIŠTOVATI, nem., zatvarati u haps ARSLAN, tur., lav ASPRA, tur., novac AFERIM, tur., pohvala: pravo! dobro! BAZRĆAN-BAŠA, tur.
Radičević, Branko - PESME
saruka, Živa, brate, ovog sveta bruka, Ni po bruke da je još od koga, Već od raje, skoro od nikoga — Škripi zubim' Arslan Sulejmane, „Oh đaure, čekaj dokle svane“.
ti krasni ubojnici: Polomiše, Turke zamrsiše, Za srce im vojsku uhvatiše, Pa je na sve razmahuju strane — To opazi Arslan Sulejmane, Glednu Rusta, desno krilo svoje, Rusto glednu na spahije svoje: „Jala za mnom!
na poljanu — Rusto pade — kliknu Srbadija, A uzdahnu listom Turadija, Zadrhtaše jadni na sve strane, Ponajviše Arslan Sulejmane, Obamre mu srce u nedrima, Ali okle, kad ga i ne ima, Davno srce u Hajke je mlade — Kamo sreća da je ne
“ Ali Arslan glave ne obraća, Samo đoga bakračlijom laća. Beži đogo kâno div iz gore, Vidi Gojko, stići ga ne more, Pa se puške
đogo kâno div iz gore, Vidi Gojko, stići ga ne more, Pa se puške sa ramena seća, Puška ciknu, a pomože sreća, Arslan pade, zaklaše ga zmije, Zveknuše mu prazne bakračlije.
Al' kad Arslan na ograšju pade, Tad se Talu i zgodica dade: „O Hajkuna“, reče, „sad si moja.“ Dirnu konja, uteče iz boja Pravo
Škripi zubi Arslan Solimane: „Ala, Ala, čekaj dokle svane!“... Ode nojca, bela zora zori, A bele se po polju čadori, A serašćer kroz
Lomi Arslan, al' što čini Rusto? Kud on šeće, sve ostaje pusto. Na njega se Vlajko sad nagnao, Al' ga Rusto ljuto dočekao, Zaludu
Sred okola gle pusta čadora, Ta srpskoga najveća zlotvora, Serašćera Arslan-Sulejmana; Povrviše Srbi sa svi strana. Spolja svila, al' unutra šta je?
Ali nije, bogme, to ni šala, Ne pomože tu ni s neba Ala: Ona zlato Arslan-serašćera, De će vrabac da se s orlom tera? Al' kad Arslan na ograšju pade, Granu sreća i raždenu jade.
Al' kad Arslan na ograšju pade, Granu sreća i raždenu jade. „Oj Ajkuna“, reče, „sad si moja.“ Dirnu konja, uteče iz boja, Pa u
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
MIĆUNOVIĆ VUK MANDUŠIĆ VUK LjEŠEVOSTUPAC POP MIĆO SESTRA BATRIĆEVA HADžI-ALI MEDOVIĆ, kadija SKENDER-AGA MUSTAJ-KADIJA ARSLAN-AGA MUHADINOVIĆ FERAT, začirski kavazbaša RIDžAL OSMAN JEDNA BABA Lica koja pesnik nije uneo u spisak: Vuk Marković,
VUK MANDUŠIĆ Glete, ljudi, lijepa saruka! Đe ga kupi, aga, amanati? ARSLAN-AGA MUHADINOVIĆ Nijesam ga, Vuče, kupovao, no mi ga je vezir poklonio kad sam ljetos u Travnik hodio.
VUK MANDUŠIĆ Ljubovi ti, nabavi mi takvi! Daću vola za njega iz jarma. ARSLAN-AGA MUHADINOVIĆ Ja ću ti ga pokloniti, Vuče, tek ako ćeš da se okumimo; milo mi je s takvijem junakom.
VUK MANDUŠIĆ Nema kumstva bez krštena kumstva, ako hoćeš i četvorostruko. ARSLAN-AGA MUHADINOVIĆ Šišano je isto kâ kršćeno. VUK MANDUŠIĆ Kum ću biti, a prikumak nigda!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
koja se nosi ispod druge ar, arovi — konjušnica arata — veselje, igra argatluk — rad pod nadnicu arna — dobra arslan — lav aspra — novac sitne vrednosti aferim — pravo, vrlo dobro ačkati — uhvatiti, uloviti adžamija — neiskusan,
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Dakle, ništa neobično... Jablan Kasalo i Arslan, Košutanov sinovac, bili u ratu zajedno. Sela im jedno do drugoga, oni drugovali još za kozama; između porodica od
Jablana neće smeti niko ni popreko pogledati. Vera božja; ona tvrda, arnautska, jaka kao din turski... Nije lagao Arslan Košutan. Međutim, možda baš toga dana u njegovom selu desilo se nešto jače od svekolikoga toga zaticanja.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— More Đuro, da ja tebi kažem... Ne ratuju starci već deca od dvadeset godina... A ti ne biraju. Kad sam bio arslan od dvadeset godina, ja sam prvo naleteo na jednu babu. — A to li tebe muči!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
serdar ĐURAŠKO, kapetan VUKSAN, kapetan BOGDAN ORLOVIĆ BOGDAN ORLOVIĆ braća, kapetani STANOJLO ŠULOVIĆ, kapetan ARSLAN PAŠA, vođa turske vojske ARNAUT VEŠAN [Osman] JELISAVETA, kneginja crnogorska MIRA, kći Radoševa, a verenica
a verenica Stanišina MILKA, njena drugarica MARTA, žena Đuraškova LEONARDO, poslanik venecijanski OMER, sluga Arslan-pašin Prvi, drugi, treći, četvrti i peti CRNOGORAC Prvi, drugi, treći, četvrti i peti SERDAR JEDAN RANjEN PERJANIK
muškog grudi cepati, Tek će na grobu svetle istine Grehova svojih korak kaljavi Obustaviti — pjano posrćuć: Sa Arslan-pašom i sa Osmanom Nevernici se tvrdo složiše, I veće krvlju braće rođene Talase hitre šumne Morače Krvavo mute...
Al’ evo, gospo, Iz živih usta reč se raznosi: „Staniša živi, poturčio se, Te s Arslan-pašom i sa Osmanom Tražiti pođe krunu Balšinu....“ JELISAVETA: Mrtav i živi? Oh, strašna časa!
Da nije pao? Il’ možda ropstva lanci teretni Vitkoga stasa ponos ispravljen Težinom svojom vuku prašini Da Arslan-paši, il’ onom drugom — Kome ni ime ne smem spominjat — Sa mekom svilom mlade bradice Podnožja njinog čisti prašinu?
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
koje rastu na drvetu kome eventualno ne pripadaju, i koje obično, u planini i u jezeru, čuva aždaja, ili arslan, ili drugo kakvo čudovište: takve j.