Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
“ (tj. pojeo ga)“, Žali, bože, tri oke sapuna, što po’arči bula na Arapa! — Pripovijeda se kako se nekakva bula (usiđelica, te je prerasla za udaju) uljubi u nekakva Arapa za
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
209 14. CIGANIN I VLASTELIN. 210 15. KAFA I NjEZINO CRNILO. 211 16. KUDROV I KUSOV. 212 17. KAD SE ARČI NEK SE ARČI. 213 18. ŽEĐA I VINO. 214 19. UTOPIO SE POP ŠTO NIJE RUKU DAO. 215 20. ZLA ŽENA SAČUVALA MUŽA. 216 21.
209 14. CIGANIN I VLASTELIN. 210 15. KAFA I NjEZINO CRNILO. 211 16. KUDROV I KUSOV. 212 17. KAD SE ARČI NEK SE ARČI. 213 18. ŽEĐA I VINO. 214 19. UTOPIO SE POP ŠTO NIJE RUKU DAO. 215 20. ZLA ŽENA SAČUVALA MUŽA. 216 21.
17. KAD SE ARČI NEK SE ARČI. Prispije na ručak kum u kuma tvrdice iznenada, i kum mu se ni malo ne obraduje, ali mu je za nevolju
17. KAD SE ARČI NEK SE ARČI. Prispije na ručak kum u kuma tvrdice iznenada, i kum mu se ni malo ne obraduje, ali mu je za nevolju moralo biti da
so ne će osmočiti krtolu i povoljiti gosta, uzme i dvije crljene paprike, te pošto i njih vrh krtole vrže, reče: „Kad se arči, nek se arči.“ | 18. ŽEĐA I VINO.
krtolu i povoljiti gosta, uzme i dvije crljene paprike, te pošto i njih vrh krtole vrže, reče: „Kad se arči, nek se arči.“ | 18. ŽEĐA I VINO.
Ćipiko, Ivo - Pauci
ču se majčin glas. — Ti uvik: pusti i pusti! — jače će otac. —Ja vidim da se arči bez koristi... Tada se neko promeškulji, nasta šuštanje po postelji i prestade razgovor.
Glavar i prijalelji mu kupali se u njoj, lušijalo se u njih ka o Božiću, a drugi želili da smoče justa!... Da su veliki 'arči?... A njima u varoši hoće se mužika, lampioni, policijoti — i sve plaća mali puk...
— A vino je za ništa, — nadoda crkovinar, — i dvostruko arči se za obradit' lozja ... — Neka samo rade i budu pošteni! — primjeti župnik.
A hoće li bit' zla? — Ne znam ti reći, — odgovori Ivo. — Neće ni ova mitit' bez arči! — s uvjerenjem reče mladić, zamahnu nogama, pozdravi i odjaha putem. Ivo je polagano pošao naprijed.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— veli mali Manulać, oliznu nos i predade majci skoro snesena i još vruća jaja. — Što da se arči mâl?... Pare su to!... Nesu kruške divjake!... — dodaje i pogleda u oca.
s pušku po Lojze — kako poljak eli pudarin; po svu noć mu svire Cigani i igraju čengije, a on si pije kako derviš i arči si ma’l sas one nesreće!... Turi si nož u stol, eli frlja tufeci — kako Debrelija...