Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
— A drugi su veziri bez boja pobegli. I tu pogine srebrnički paša, otac Hadži-Sali-bega. (Tako mi je kazivao iz Užica Asan-baša Drljača, koji je onde na vojsci bio, a posle je bio jasakčija uz našeg vladiku valjevskog Danila, zajedno putujući
Budući da je običaj bio da i muselim i kadija pod arendu zakupljuju svoja mesta za suđenje, tako je Asan-aga, brat Osman-paše iz Srebrnice, zakupio muselimluk, a brat mu kadiluk u Valjevu (to su bili obadva stričevi onog
Godine 1794. u Valjevu bejaše muselim Asan-aga iz Srebrnice, i hoće narod da globi, no moj mu otac stane na put i ne da; zato se zavade.
bejaše muselim Asan-aga iz Srebrnice, i hoće narod da globi, no moj mu otac stane na put i ne da; zato se zavade. Asan-aga nađe četiri Turčina, obrekne im dati novaca da ubiju moga oca, a on ode u Srebrnicu kući, da se pri tom ubistvu ne
” Zatim posle mlogog razgovora metnu Mitra Kalabu za kneza. Dođe Asan-aga iz Srebrnice i kad vidi da nije knez poginuo i da će se njegovo kovarstvo otkriti, a on po̓vata one Turke i u
Kad vezir u Beogradu dočuje da je to maslo muselima Asan-age bilo, što su oni Turci mog oca hteli da ubiju, pošlje bumbašera u Valjevo po Asan-agu da ga dotera u Beograd.
dočuje da je to maslo muselima Asan-age bilo, što su oni Turci mog oca hteli da ubiju, pošlje bumbašera u Valjevo po Asan-agu da ga dotera u Beograd.
Asan-age bilo, što su oni Turci mog oca hteli da ubiju, pošlje bumbašera u Valjevo po Asan-agu da ga dotera u Beograd. Asan-aga se uplaši strašno, pobratimi mog oca i rekne mu: „Da si mi po Bogu brat, Aleksa, što ću i kud ću sad?
I tako Asan-aga, koji je posle paša postao, u Bosnu pobegne. Sad veće vide vidinski Turci, kako se Srbi sajediniše sa pašom, da
No evo muke, Hadži-beg i Asan-aga iskopali na brodu (s one strane) šanac i napunili ga Bošnjacima. Vidi moj otac da će sva srpska vojska u po Drine
” Tu čuje Karađorđe da je od Srebrnice Asan-paša u to vreme — znajući da je naša valjevska vojska na Drini sva — s vojskom došao u Valjevo, brankovičku crkvu i naše
Ovo je bilo na Svetli Utornik [3. aprila] 1806. — Naša se vojska vrati opet Dobrani čuvati Šabac, i u Varnu. IX Asan-paša pokupi oko 1000 Turaka; preko Jadra prodre u Šabac.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— upita harambaša. — Turčin!... Drugog imena ne znam, a i što će mi!... Zvao se on Mujo ili Meho, Asan ili Alija — meni je dušmanin jer je Turčin!... Zato dođoh ovamo, misleći da vam neću biti na odmet...
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— Izedoše me, braćo, izedoše!... — Ko, Menko, ko? — Asan-paša... — I zaprepašćeno počne da se dere i priča: — Ne li Begler-beg dođe po desetak!...
Radičević, Branko - PESME
Pade Ibro u zelenu travu I ispusti svilenu zastavu, Za njim pade jedno Arnauče, Ta čelo mu na četvoro puče, Pade Asan, Bog ga satukao, Jer on majke svoje ne slušao: Ona rekla: „Ne id' na Srbinja, To je, Ale, guja prisojkinja!
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ “Brale Niko, kad me niko neće. Koga hoću, a on mene neće, Koga neću, a on mene hoće.“ 135. Asan-aga niz Užice sađe, Gledale ga užičke devojke, Gledale ga, pa su govorile: “Mili Bože, da čudna junaka!
U ruke mu zlaćena marama, Nit’ je tkana, nit’ je ispletena, Već od suvog salivena Dočuo ih junak Asan-aga, Pa je njima vako govorio: “Al’ ste lude, užičke devojke! Što s’ čudite mom divnom odelu.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
5 Kupus bere aga Asan-aga U Mostaru na sred Sarajeva, Iz Beča ga momče ugledalo, Na Biograd pušku naslonio, Asan-agu dobro pogodio,
5 Kupus bere aga Asan-aga U Mostaru na sred Sarajeva, Iz Beča ga momče ugledalo, Na Biograd pušku naslonio, Asan-agu dobro pogodio, Među oči pod ljevo koljeno, Mrtav pade aga Asan-aga, Mrtav pade, a živ doma dođe.
ga momče ugledalo, Na Biograd pušku naslonio, Asan-agu dobro pogodio, Među oči pod ljevo koljeno, Mrtav pade aga Asan-aga, Mrtav pade, a živ doma dođe. Žalilo ga do dvoje čeljadi: Mlada majka i mrtva ljubovca.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Časne mi trapeze, ja ću š njim večeras morati podijeliti mejdan kô birzemanile s Asan-begom Čekom od Sane, pa kome Bog i sreća junačka voljadne! Jedva ga umiriše i svladaše da ne podvrisne: „Stoj!
Sletiše sa sviju strana Simeuna da im pripovjedi kako je dijelio mejdan s Asan-begom Čekom. — Vi 'oćete da vam to pripovjedim? E, moja djeco, istrovô je Švabo svijet, ispoganio i prevjerio.
— a drugi će, pod Asan-begom Čekom, krenuti sa Sane uz Kozicu, pa će prijeći na Tominom Mostu preko Gomjenice i udariti na namastir.
— Pite, braćo i Srbovi moji! Bolje da mi popijemo nego Turci Krajišnici i Asan-beg Čeko, bulešiku mu njegovu i džamijski šiljak! I Boga mi, svijet se lijepo i podobro pribra.
Budi mene miran, Asan-beže Čeko, bulešiku ti tvoju! Ginućemo, braćo, svi ćemo ginuti za ovu svetu ćabu! — Svi ćemo ginuti!
U svašto li se ovaj čojek pretvara, Kriste, istini Bože. — Ne pretvaram se od bijesa, već od nevolje ljute. Braćo, Asan-beg će na manastir!
— Kurvo kučko, Simeune Đače! Kurvo kučko, Parto kaluđere! Jeste li mi konak pripravili? — gigija i popjeva Asan-beg. U meni uzavre krv. Poče ođeća na meni od nekakve siline i pasjaluka pucati.
Poče ođeća na meni od nekakve siline i pasjaluka pucati. Obodo' konja, pa podvrisnu': — Kurvo kučko, Asan-beže Čeko, u susret ti ide Simeune!
Sretosmo se. On sâm, ja sâm. Ja podvrisnu' koliko me grlo donosi: — Stoj! Budi mene miran, kurvo kučko, Asan-beže Čeko! Kad me ugleda, prepade se silno, poblijedi, obamrije. Oružlje mu ispade iz ruku. — Sjaši, balijo!
— komandijeram ja, a on sja'iva i uzja'iva. — Aman, dosta. — Nije dosta, nije. To se tebi čini, Asan-beže, da je dosta, a nije dosta! — drmnu' ga štucom među pleći i viknu': — Nek sjaše asker da uzjaše bašibozuk!
Nek sjaše carski suharija... — Aman, dosta je; aman, dosta je! — viče Asan-beg, a oznojio se pa jedva diše. — Nije dosta, Asan-beže, nije! To je pred večeru, pa ćeš bolje i slađe jesti.
— Aman, dosta je; aman, dosta je! — viče Asan-beg, a oznojio se pa jedva diše. — Nije dosta, Asan-beže, nije! To je pred večeru, pa ćeš bolje i slađe jesti. To je, Asan-beže, i zdravo u jednu ruku.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
»Neće«, odgovara on. »Ona nas, Cigane, i ne gleda«. TOMA A, neće? ARSA Neće. Eno, Alilov sin, Asan; otac mu, Alil, bogat, »na parama leži«, i hoće je. Prosi je toliko puta! TOMA Pa što ti, bre, to ne?...
Ne toliko! Evo idem! Ali ubiće me predsednik, ako te nema!... Ali opet idem. Samo ti nemoj toliko! A i Asan, dobar je — bogat je. KOŠTANA (poklapa lice rukama): Asan je! KMET Pa i on je čovek! (Odlazi.
Ali opet idem. Samo ti nemoj toliko! A i Asan, dobar je — bogat je. KOŠTANA (poklapa lice rukama): Asan je! KMET Pa i on je čovek! (Odlazi.) Čuje se bahat i sjahivanje konja. Ulazi Stojan.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Zemlji pade Damnjan Kutišanac, zemlji pade, pušci oganj dade, i on ubi u turskoj ordiji iz Zvornika Asan-barjaktara; Asan pade, barjak mu ostade.
Zemlji pade Damnjan Kutišanac, zemlji pade, pušci oganj dade, i on ubi u turskoj ordiji iz Zvornika Asan-barjaktara; Asan pade, barjak mu ostade.