Kostić, Laza - PESME
” Pokloniše se starci u povlad, u jedan klim, u jedan bradoglad. Al' ima jedan među njima mlad, Askalon mu je očevina grad, na glavi mu je zlatan oblučac, sa grudi mu kamenja stoji sev, al' žešći još iz očiju mu
— al' presta rik, tišina, kamo lav? Ni glasa mu, — čuvara prođe stra': „Ni glasa više? — Ha-ha-ha-ha-ha!” V Askalon je divan grade, primorje ga više nema: dvor do dvora, hram do hrama, stub do stuba, trem do trema.