Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
I sa dosta pouzdanja tešio sam ih. Oko podne otišao sam na očev grob. Po nekoj čudnoj asocijaciji tu se setih da se komandantu rodilo dete... Izdaleka čuo sam veseli žagor. Cika detinja ispunjavala je kuću radošću.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Komandir zaćuta, obuhvati prstom slepe oči i protrla ih. Drumom su škripala kola. Po nekoj čudnoj asocijaciji misli, setih se onog ubijenog vodeničara... Možda se još uvek okreće onaj vodenički kamen. Ali tamo su sada Nemci.