Radičević, Branko - PESME
Stade njisak ata i paripa, Svak odmila upropice đipa, Nogom bije, a ušima striže, Modar plamen na nozdrve liže, Bi istrgli ruke iz
“ Struže Turčin niz ravnu poljanu, A gleda ga Srbin niz šešanu, A šešana brža je od ata, Pogodila Ture posred vrata; Zrno pusto Solimana zakla, Ruka srpska sa sveta ga smakla.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Tebe je, kanda, strah? Prolazi mirno, projezdi ata, Ježević Boci nije do rata.“ Sve tako prođe u miru punom večeri jedne pod krnjom lunom.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Taj ume i iz vode suv izići. Udaren mokrom čarapom Udarila ga šljivova grana u glavu. Uzjahao na veljega ata. Ujela ga pčela za jezik (tj. opio se). Utočio bi ti krvi ispod grla. Što mu oči vide, ruke mu ne ostave.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
a četvrti usadi više kuće: ondar će ti roditi žena dva blizanca sina, kučka okotiti dva psa, kobila oždrijebiti dva ata, a više kuće izniknuće ti dvije sablje zlatne.
sve kako mu je ona rekla, i sve mu se ovo dogodi prve godine: rodi mu žena dva blizanca, kučka dva hrta, kobila dva ata, a više kuće mu izniknu dvije sablje. Kad mu sinovi prispiju u neka doba godina, jedan od njih dva reče ocu: „Tata!
izgubila po zapovijesti tvoje bezbožne žene, nego traži u vojsci crna konja bez biljega, bijelu bedeviju bez biljega, ata vrana prijed nejahana i ždrebnu kobilu, i od svakoga uzmi po tri dlake repne, izgori na oganj, pa onijem prahom pospi
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
- „E, šta ćeš, sine, da kupi babo?“ - Deteta sklonost kušaše svog; „Hoćeš li sablju, tu britku, sjajnu, Il' voliš ata misirskog? „Il' možda želiš od svile ruho? Neka ti bude svileno sve! Govori sine! govori brže!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
a četvrti usadi više kuće: ondar će ti roditi žena dva blizanca sina, kučka okotiti dva psa, kobila oždrijebiti dva ata, a više kuće izniknuće ti dvije sablje zlatne.
sve kako mu je ona rekla, i sve mu se ovo dogodi prve godine: rodi mu žena dva blizanca, kučka dva hrta, kobila dva ata, a više kuće mu izniknu dvije sablje.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Eto ti, veli, te škrljačine i gerenalske kabanice, a eno ti moga ata, što mi ga je pokojni vladika Prokopije, kaže, poklonio za stotinu žutije' dukata...
Nabi, veli, tu škrljačinu, obuci kabanicu, pripaši sabljetinu, uzjaši ata, a već, veli, ne gine ti oku-dvije rakije popiti, pa...“ — Što ne natočiš čojeku čašu rakije, Mićane?!
— ču se neko iza kace. Simeun pogleda poprijeko u mrak, izvrnu čašu bašice, pa nastavi: — Kad sam uzjô 'ata i izašô na Kozijerac, bilo se podobro odjutrilo. Kô iza jučerašnje kiše izvedrilo, niđe oblačka!
“ Poznaše me. Ja protrnu' sav, ama se brzo sabra'. Zviznu sablja sa Cigana polećeše glave, a ja obodo' ata kroz Klanac. Evo me u Majdanu! — E, de-de mi sad jednu, Mićane, utoči! — De-de, Mićane! Nali čojeku čašu rakije.
— „Liježi, Turk pezevenk, bre!“ — zagrmi ja s ata. Jedan po jedan, dok dođe red na muktara. — „Aman, gospodaru... carski sine! Aman, ne sramoti Turčina!
“ Prepade se 'odža i pope se na munaru. Ja odja' ata i dado' da ga vodaju, pa se onda, kô kakav kesedžija, krenu' silovito kroz sokake i mále. Sve mrtvo ko groblje.
I danas se od tog, među nami budi rečeno, pomalo besleišem i duvanim. — „Majdanci, na skup!“ Skupiše se. Ja uzja' ata i zavitla' sabljetinom: — „Simeun Pejić Rudar, đak od manastira Gomjenice!“ — pa obodo' đogu niz Kotare ravne.
— Mićane, 'ajd opremaj konje. Ići ćemo tamo u Melinu čatati nekakvoj babetini strašnu molitvu... Simeunu opremi mog ata, meni zekana, a ti sebi osamari onu ćoravu kobiletinu. 'Ajd sad! Ja iziđo' pred sobu i stado'.
Partenija nešto oblijeće oko njeg' a on ga mrko pogleda i veli: „3nam! Dosta! Budi mene miran!“ Objesi' ja još na ata kuburluke sa dvije grâše i kožne bisage. Ja i Partenija uzjasmo i pođosmo.
— Šuti, Mićane! — viče Partenija. — Šuti, ne diši! Eto ga! — Bradara, s kaluđerom na srijedu! — viknu Simeun i sjâ s ata. — Nije, Simeune, 'vođe kaluđer. Malo prije protrka tamo u selo — odgovara Bradara i drhće. — Meni je svejedno.
Jakšić, Đura - PESME
„E, šta ćeš, sine, da kupi babo?“ Deteta sklonost kušaše svog. „Hoćeš li sablju, tu britku, sjajnu, Il’ volim ata misirskog? Il’, možda, želiš od svile ruho? Neka ti bude svileno sve!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Zatim ne vidim više ni Doroteja, ni njegovog bojnog ata. Tamo gde je stajao maločas uzdiže se gromada oblutaka, belih kao sneg i na njoj mala zelenoljubičasta jelka sa iglicama
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ali pustimo da o njemu govori Višnjić kroz usta Fočića Memed-age: Kud gođ ide, sve kr'ata jaše, a drugoga u povodu vodi; on buzdovan o unkašu nosi, a brkove pod kalpakom drži; on Turčinu ne da u knežinu: kad
Ali konje što su ga odneli? Ja imadem punu kulu blaga, a imadem pune are konja: tridest ata, a tridest paripa; sve mojega starog Džafer-bega, a danas je tvoje, dragokupe!
se s tobom pomiriti neću, da mi dadeš hiljadu dukata, dok ne dođeš mom bijelu dvoru, ne poljubiš hrta među oči, i kr’ata konja u kopito, onda mene u skut i u ruku, i preda mnom u zemljicu crnu“.
kadune bule Ćorovića daće svaka sitne perišane i sa grla zlaćene đerdane, na kojim su biser i dukati; daću tebe ata golemoga, od kog boljeg u svoj Bosni nema, u svoj Bosni i Hercegovini, — osedlaću g’ sedlom srebrnijem, a pokriti čohom
pogubim Birčanin-Iliju, oborkneza ispod Međednika; evo ima tri godine dana otkako se vrlo posilio: kud gođ ide, sve kr’ata jaše, a drugoga u povodu vodi; on buzdovan o unkašu nosi, a brkove pod kalpakom drži; on Turčinu ne da u knežinu: kad