Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— „Ona hoće srce” — to mi je neprestano izlazilo pred oči. Glava II O ljubofi paklena! Potraži sam autora Sutradan bila je ozbiljnija nego obično. Ja sam se oprezno klonio svakog diferentnog razgovora.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Đorđevića, na pitanje kako se dete zove, kaže se: „Sit pevati, gladan plakati.“ Prema pisanju istog autora, u srednjem Potisju, kad se ne drže deca, pa se rodi sin, onda se majci ne kazuje detinje ime, a i ona sama se trudi da
Šaulić, Anica, „Lik žene u narodnim poslovicama“, u: Eseji, izdanje autora, Beograd 1989. Šaulić, n., Srpske narodne priče, 1, Geca Kon, Beograd 1931. Škarić, M. Đ.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Za izvesna mesta u njegovim delima utvrđeno je da su prevodi i prerade iz raznih nemačkih, engleskih i francuskih autora, i to će se u sve većoj meri pokazivati ukoliko se njegova dela budu kritički proučavala.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Svi su buljili u sliku nasred sofre, a niko i ne pogleda u autora, bradonju, kao da on s čitavim tim poslom nema baš nikakve veze.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
I zato prva knjiga srpskih narodnih pripovedaka, ona od 1821, i nosi s punim pravom ime svoga autora: „napisao V. S.“ Od nejasne predstave o vrednosti narodnih priča u početku rada, preko dobro primenjenih saveta
Posle Vuka, ova dva autora narodne pripovetke — kazivač i skupljač — nisu se uvek najsrećnije dopunjavali. Metod koji je Vuk primenjivao u skupljanju
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Alferganija, devet knjiga „Astronomije“ od Gebera, dela Tabit ibn Kuraha, Avicene, Abrazija i mnogo drugih spisa raznih autora, svega 71 delo.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Uostalom, to sve ne govorim u svoje ime, samo citiram uvaženog autora. —A ko je taj velikan? Da nije i to jedan od onih koji će završiti svoj vijek u ubožnici? Umuknuo je.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
U to vreme uveliko se diskutovalo u njujorškoj štampi o slučaju Bičer-Tilton. Čim sam čuo da je Henri Vard Bičer brat autora ”Čiča Tomine kolibe,” moj sud o Tiltonu bio je formiran i nikakav sudija ili porota ne bi ga mogli promeniti.
Bila je to mala knjiga velikog autora. “Vaše znanje matematike još nije dovoljno da bi se prihvatili Maksvelovog velikog traktata o elektricitetu” - rekao
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Stoga i kod Hola i kod nekih drugih autora nalazimo dobro geslo: okrenimo se tuđim kulturama da bismo videli šta je naša sopstvena!
I pojam autora i autorstva, i pojam čitaoca, i shvatanje teksta, granice koja deli književne od neknjiževnih tekstova, i odnos prema
Sa psihoanalitičkog stanovišta Ota Ranka to je moguće. Ali psihoanalitičko tumačenje više nam osvetljava autora nego njegove pesme.
Ovo očekivanje kod autora postoji kao zadatak, a kod čitaoca kao ostvarenje toga zadatka. Taj je zadatak dovoljno razgovetan u Ocvalim primulama,
Upravo je ta nova hijerarhija sigurno vrednovala Ocvale primule u očima samog autora, i ukoliko su gimnazijski dani više odmicali, sve nemilosrdnije.
Hijerarhijsko raspoređivanje tačaka gledišta, od autora pa do epizodnog lika, uzajamni prelaz sa spoljnjeg na unutarnji opis, kao i motivacija postupaka koja nikada ne izmiče
književnosti i kulturi, Slovenske pčele u Gračanici (2007), priređenoj uz bezuslovnu saglasnost i potpuno nemešanje autora.
Široke interpretativne poteze, pretežne u recepciji ovoga verbalno bujnog autora, ovde zamenjuje podrobna analiza mesta „kad nam se čini da se pesnik naprosto igra“.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
nego je i svest njena dignuta do ravni na kojoj se roman kao celina pripoveda, dovedena je u veliku blizinu nevidljivog autora.
nije izuzetak, nije ni slučaj an: pripovedač u prvom licu - ali, razume se, i lik koji je doveden u veliku blizinu autora, tako da im se vidokruzi ukrštaju - u romanu je prisutan i svojim telom, pripovedanje je posredovano njegovim
U krajnjem slučaju sam lik, zamenivši autora, postaje pripovedač, a kao pripovedač on na događaje može gledati kao na nešto što je proživeo i samim tim što je
)”. A to je, naravno, stoga što se kasnije u tekstu i sama Sofka pojavljuje kao izvor znanja. I više od toga: znanje do autora dolazi prelamajući se dobrim delom kroz njeno sećanje.
U njoj, nestabilnoj i neotpornoj, jače su otiske ostavljali: prvo, promenljiv odnos između autora i likova; potom, takođe promenljiv odnos između samih likova; najzad, individualna a trerutačna percepcija iz ugla
U nju su znatno više no što je to inače uobičajeno „uračunati” odnosi između autora i likova, kao i između likova samih, pa se na osnovu nje i mogu „izračunavati”.
Odnosno, ako je nešto skriveno od nje, skriveno je i za autora, pa i za čitaoca. Iz toga proističe drugo važno svojstvo: zbog ograničenog znanja, i zato što se nešto skriva,
Stanković je u pripovedanje uveo autora ili, drugim rečima, poslužio se lukavstvom pripovedačkog trećeg lica. Večiti poljubac nas je, sa malo neobične
sintaksa, tako reći, propušta kroz ritmičko ustrojstvo stiha, dotle se ovde propušta kroz trovrsni medijum: ili kroz autora, ili kroz pripovedača, ili kroz neki od likova.
Kratko rečeno, ukupna diferenciranost - s jedne strane između autora (odnosno pripovedača kad postoji) i likova, s druge između likova samih - daje pripovedanju u romanu, osobito počev od
Preneti ovakve opažaje - koji su po svojoj prirodi lični i neponovljivi - u ujednačen govor vazda istog a bezličnog autora nije moguće, ili bar nije na književno uverljiv način moguće, ako jezička izražajna sredstva nisu posebno preudešena.
Tačnije rečeno, ovaj drugi proširio se na račun onoga prvog, kako to i biva kod bezličnog a svevidećeg autora. Ali je zanimljivo da se pri tako slobodnome prožimanju i mešanju - bez jasnog razgraničenja, što je inače
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
potom prote somborskog i profesora somborske Preparandije, saradnika Letopisa i autora poznatog Novog pčelara iz god. 1810; danas je rks u Biblioteci Matice srpske), u kojoj je sačuvan prepis prve 23
TRENODIJA V MIR ČELOVJEKA VŠEDŠAGO (str. 41). Pesma je štampana u Mlecima, bez potpisa autora i bez oznake mesta štampanja, u zasebnoj knjižici, na osam paginovanih strana, u maloj šesnaestini; potpun naslov joj
11, str. 248—9, a bez oznake autora (sa očevidnim pogreškama u st. 21. i st. 30, koje su ovde, možda i dobro, ispravljene; ja mislim da bi i stih treći
na drugoj strani naslovnog lista Vukove knjige Mala prostonarodnja slavenoserpska pesnarica, Beč 1814, bez potpisa autora; o tome podrobnije v. Ljub. Stojanović, Život i rad Vuka Stef. Karadžića, Bgd 1924, 53—4.
srpskoj narodnoj poeziji, nego još više stoga što, u neku ruku, daje prvu ocenu Pačićeve poezije, — po svoj prilici od autora samog.
Ostalo je sve isto; potpisa autora nema. Zatim, ova ista, pesma štampana je, u nešto drukčijem obliku, na 92-oj str. Pesmarice I, Novi Sad 1862, a pod
Da dodam još i sledeće: Dim. Davidović u pismu Vuku od 17. februara 1829. (Prepiska II, 84) za autora ove pesme smatra Brankovića i Matića (o tome Petru Matiću Vuk 1845. govori veoma pozitivno: v.
701—2, br. 561, pod naslovom Napitnica, bez oznake autora i u sledećem skraćenom obliku: Pivo je skupo, Vino je još skuplje, Za rakiju novac nemam, Vode ne mogu.
U novosadskoj Pesmarici (1862, 83; 1868, 85) štampana je, među šaljivim pesmama, jedna takođe bez naslova i bez pomena autora, koja po motivu i stilu ima izvesnih srodnosti sa pesmom Nevolja: Dokle ćemo s’, pobratime, ’vako skitati, od
Temeѕvar 1863, rr. VI + 216, gde su srpske pesme veoma rđavo zabeležene, uvek bez potpisa autora (kao i sve ostale na drugim jezicima uostalom), a najvažnije i najlepše građanske i ostale istoga roda nisu među njima,
559, pod naslonom Napitnica, a bez imena autora, sa sitnijim izmenama: ispreturan je red dveju poslednjih strofa, a mesto ne svima jasnoga matejca stavljen je običniji
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
S grčkog se prevodilo mnogo, a jednom nastali prevodi, isto kao i originalna dela slovenskih autora, cirkulisali su po celom pravoslavnom slovenskom svetu.
Umesto gramatičkih pravila carovala je proizvoljnost; subjektivnom nahođenju autora bilo je prepušteno da izabere srpski, crkvenoslovenski ili ruski oblik.
među dramskim piscima u ovom periodu, od kojih valja pomenuti Todora Manojlovića (1883-1968), inače pesnika i autora opsežne knjige Osnove i razvoj moderne poezije (1987), kao i Ranka Mladenovića (1893-1943) i Živojina Vukadinovića
Zatim Petrijin venac (1975) vodi u unutrašnjost Srbije, u ruralni i prigradski život. Dva mlađa autora, Vidosav Stevanović (1942) i Milisav Savić (1946), u isto su vreme objavila pripovetke (Refuz mrtvak, 1969, i Bugarska
Najzad, prilično je velik broj sve mlađih autora, koji su uveliko započeli novu etapu u razvoju srpske proze i među kojima ima i vrlo istaknutih, kao što je Miroslav
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
„I oblik naše Zemlje bio je predmet ispitivanja autora „Principia“. Zemljina gravitacija, kojom ona privlači tela njene neposredne okoline, nije jednaka po celoj njenoj
knjigu bacio bih bez sumnje davno u vatru ili u zapećak, kad je ne bi štitio njen fini povez i na njemu ime slavnoga autora.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
), kao i basne Ezopa, La Fontena i drugih autora pogodne zbog svoje alegorijske, poučne dimenzije. Ne treba zaboraviti i na bajke koje i u prethodnim epohama, između
Dositej Obradović svakako predstavlja najznačajnijeg autora prosvetiteljstva. „On je, u načelu, inicirao poetiku knjige, ukazujući na primat prosvećivanja…, sakralno obrazovanje i