Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Lažeš! — ciknu kmet. Stanko se trže i pogleda oko sebe. Ona mrka lica ćute, one ukočene oči glede ga kao kakve aveti... On pogleda u kmeta. — Ne lažem, čika Jovo, što bi mi nužda bila lagati? — Zar ti nisi ovo ukrao? — Ukrao?...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ovo je moj prilog! (1882) NA BUNARU Kako vetar popuhuje, tako se s brazda, kao neke bele aveti, kreću golemi pramenovi magle; nose se stranom na koju vetar duše, pa posle se u sitnim beličastim kristalićima, kao
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
On oseti kao dase kandže neke nevidljive, hladne kao led aveti privlače iz mraka. Kad se ispuža toliko da je mogao obuhvatiti onu poprečnu greduosovinu na kojoj su visila sva tri
Afrika
Najveći broj fetiša je protiv oštroga oružja, protivu kuršuma, veštica, aveti; protiv zaraznih balasti; naročito veneričnih. Njino verovanje u fetiše savršeno je slepo.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Jer se govorilo da u njoj, noću, šetaju aveti. Sunce je zalazilo, kad se Varvara, ponova, pojavila pred tom kućom, u bašti.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Ali i tu ima mnogo romantike, mnogo sentimentalnosti, mnogo pozorišnog nameštanja i izveštačenosti, aveti, anđela, krvi, otrova, mača, primitivne psihologije, naivnih objašnjenja, mnogo tirada i lakih efekata, malo
Radičević, Branko - PESME
Oj davori, učitelji kleti, Da čudne ste i divne aveti! Pola mačke, a pola ste ljudi, Lika ljucka, a mačije ćudi, A te izbe i za knjigu klupe Ništa drugo neg' mišije rupe,
113. Sad aveti s vrata nesta, Otkravi se momče naše, Pa na noge skoči smesta, K vratima se nagonjaše: Otvorena vrata širom — Ne
— K sebi doše, Od zemlje se podigoše, Ma s' aveti svak oseti, Udri na se krst taj sveti, Nje ne ima kraj mrtvaca, Svak okolo oko baca. Za njom, za njom!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
baci za peć, a on se stane čuditi gde mlada baci kosti za peć, dok ujedanput iziđu dve stare oklepane vešti, suhe kao aveti, i počnu sisati one kosti. Onda on upita domaćina: — Šta ti je ono za pećkom, brate?
A otac i mati onoga seljaka kao da su se okovali na ovome svetu, ostareli i pocrneli i osušili se kao aveti, a ne mogu da umru. On me je molio, Usude, kad sam kod njega bio na konaku, da te pitam šta bi to bilo.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
sigurno, ali sasvim sigurno, moraju u modu da uđu i debosi i debosite, jer je već dosta ove diktature kostura i ledi Aveti.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
mesečev lik, što se javlja u nadzemaljskoj seti, žut, kao obrazina zlatna, tavno, u grobu, nad kojim se bela sen aveti, bela sen neveste, u beskraj za navek nagla.
Samo, to nisam ja, ni Venecija što se plavi, nego neke ruševine, aveti, i stećci, što ostaju za nama na zemlji, i, u travi. Pa kažu: „Tu leži paša! – Prosjak! – Pas!
Pandurović, Sima - PESME
Noć postaje bela K’o velik pokrov. Vidim dobro: Grupa Aveti crnih, prosjaka je stala Svud oko mene, i zloslutno ćuti. Vremena noćnog stadoše minuti. „O, kuku!! kuku!!
Pučine te, po kojoj sudbe brod Plovi nam setno ne znajući kud; Vizije sveta gromadan je svod, Vidici nam se k’o aveti čine; A posejana opasnost je svud.
Krvave su senke projezdile tuda K’o aveti mraka pred kapijom pakla; I tresla se zemlja iz dubina svuda, Kad je carstvo palo k’o kula od stakla.
Sve umire onda kada mu je vreme. ODBLESAK Noći cele, k’o aveti bele, Nepomični borovi i jele Ogrnuti snegom mirno bde. Svi su puti zavejani.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
ih je mnogo, čuva nešto i da se ne mogu lasno iskopati; mnogi pripovijedaju kako su ih u tome poslu plašile različne aveti.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Tako su i onu noć dolazile aveti i pravile stravu kojekakvu oko njega, ali on ostane zdrav i živ. Kad bude ujutru, opet dođe dvoranin po njega, i odvede
za peć, a on se stane čuditi gde mlada baci kosti za peć, dok u jedan put iziđu dve stare oklepa- | ne vešti, suhe kao aveti i počnu sisati one kosti. Onda on upita domaćina: „Šta ti je ono za pećkom, brate?
A otac i mati onoga seljaka kao da su se okovali na ovome svetu, ostareli i pocrneli i osušili se kao aveti, a ne mogu da umru. On me je molio, Usude, kad sam kod njega bio na konaku, da te pitam šta bi to bilo.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Vasić SABRANE PRIPOVETKE Sadržaj UTULjENA KANDILA 2 U GOSTIMA 3 RESIMIĆ DOBOŠAR 42 REKONVALESCENTI 66 AVETI U LOVU 91 U PRAZNOM OLTARU 95 VITLO I DRUGE PRIČE 108 VITLO 109 OSVETA 115 PONOR 120 ŽENA 125 VASKRSENjE 131 ISPOVEST
Mesečina. Pored pruge u čestim barama iza kiše ogledaju se zvezde a pocepani oblici čine se ogromne crne aveti. Pa i kad prođemo: kao da je zemlja iščezla i da jurimo nad bezdanom.
I, drugo pitanje: jesi li mislio noćas na ono, znaš? Pa se široko i snažno proteže riđi potpukovnik. AVETI U LOVU (doživljaj) Sa lješkoga grada, ozgo, svu noć je slazilo zlosluto urlanje ostarelog nekog arnautskog psa, i
I posle svakog reda sve žešće. Kao da su se oko mene skupile aveti svih samoubica što ovaj svet ostaviše bez jednog slova, pa me uznemiruju, muče, ismevaju me i prete kako bih se okanuo
nizova telegrafskih stubova koji promiču, putuju, lete nekuda, sami samcati, ili se vrte kao vreteno, kao prave aveti.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
« »Ali ja hoću da živim!...« uzvikuje on u sebi, i od neke strašne misli, od neke crne aveti, koja ga peče, studeni, skače sa postelje... Zveket lanaca sumorno odjeknu, a on gleda oko sebe uzvereno, uplašeno...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
baci za peć, a on se stane čuditi gde mlada baci kosti za peć, dok ujedanput iziđu dve stare oklepane vešti, suhe kao aveti, i počnu sisati one kosti. Onda on upita domaćina: — Šta ti je ono za pećkom, brate?
A otac i mati onoga seljaka kao da su se okovali na ovome svetu, ostareli i pocrneli i osušili se kao aveti, a ne mogu da umru. On me je molio, usude, kad sam kod njega bio na konaku, da te pitam šta bi to bilo.
Petković, Vladislav Dis - PESME
1911. PRVI POLjUBAC Tako u doba kad se mrtvi dižu I kad časovnik, po fabuli, živim Obznanu daje da aveti stižu, Da kolo vode po pločama sivim, Kad ponoć dođe, i on naglo skoči, Pod divljom strašću što ga namah skoli Tražaše
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Dok zagluh ovaj traje, ne vajde saveti, — I ti se, pobro, boriš sa ovom aveti. Bori se, pobro, bori se, ti ćeš to umeti, — Srbija j’ samosvojna, možda ćeš uspeti; Upućuj strasne glase u jednog
Krakov, Stanislav - KRILA
Kao zbor aveti bile su te tamne grupe kraj malih svetlih središta na pustoj i goloj padini. Vetar bi kadikad zahujao, povijao bi
Petrović, Rastko - AFRIKA
Najveći broj fetiša je protiv oštroga oružja, protivu kuršuma, veštica, aveti; protiv zaraznih balasti; naročito veneričnih. Njino verovanje u fetiše savršeno je slepo.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Jasno je sve... Izdajstvo! Prevara!... Pogane babe umlje zmijino Potražilo je neme tragove Kojim aveti noćne putuju Po raskrsnicam’ čini sipajuć, Postelje traže bone dečice Ili ročišta vrele ljubavi; Pa onde reči neke
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
se plamen rasplamteo, — Iskra tvoje duše — Da nagrnu, da navale, Pa da ga uguše, — Tu da krenu trkalište Besi i aveti, A jakrepi da propište Po mojoj pameti.
XXXI Od muke se pesme viju; Rad leka se suze liju, Al’ ko pita za te noći, Za aveti njene crne, Kad pod kletvom njine moći Oči, srce, sve pretrne. Nigde zvezde, svuda tama, — Pa ni suza, ni pesama.
Oh, blaženi dani, Kad se zanosimo, Zmije, kletve i aveti Jošte ne vidimo! XLІІI Sreća stoji, nešto čeka; A jad ide, Bog zna okle.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
pije, nit’ jede), Već ti tako neprestano čame Zamišljeni, namrđeni, ružni, Ukočeni, zaslepljeni, tužni, Kao da su sve aveti same.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Ne, to nije moja Venecija, Nevesta sjajna mora zelenog; A to što gledim, tamo daleko — Te gorostasne, crne aveti — Što, kao preteć nebu, ponosno Po pustoj zemlji senke pružaju: To nisu oni čili valovi Što ih je moja mladost
Kakvi savezi?... Kuda nam decu misliš šiljati? Zad nas još nije dosta propalo Po visovima ovim kamenim, Već i aveti sinje pučine Zar našom krvlju misliš pojiti?
Bojić, Milutin - PESME
I ču se gromor kô lomnjava stenja. I aveti pune noćnoga pramenja Pričahu mi čudnu povest u noć ovu: Stare duše togu obukle su novu — Stari dah je, samo odeća
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
(hor: umrijeti) Klavir i violine popevaju, brač kida ritam, muške grudi uzdišu. Načetili se zabezeknuti kelneri, kao aveti: kasirka jeca. Zvuci i ritam žmare.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Svima nam je matematika bila vrsta aveti od koje se noću trzamo iza sna, u mraku je se plašimo i usred dana dršćemo kad nam se samo pomene njeno ime.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Upalih obraza, suvih poluotvorenih usana, a užagrena pogleda, vuku se ljudi kao aveti. Telo malaksava, gotovo je na izdisaju. Ali su još oči sijale...
Šantić, Aleksa - PESME
No ja zastirem okna Zastorom crne čoje; Na posetu mi stižu I obdan aveti moje. Stara se ljubav javlja, Iz carstva smrti se budi; Uza me sedne i plače I moje gane grudi.