Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Ni sam rat nije donio nekih naročitih promjena u svakodnevni život krčme. Jedino su s bliskog aerodroma avioni češće polijetali, a kad bi nad predgrađem zabrujala neka naročito glasna formacija, birtaš Marko nadizao je samo jednu
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Eskivira nas, znači, u tome je štos! Uostalom, u mojoj otadžbini sve kasni: avioni, železnice, pozorišne predstave, jesen, kiše, paradajz, tramvaji, penzije, sve — sem onog tipa koji naplaćuje kirije.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
izlišno je mislim što u snu bežim u neke dublje tame kad se i na tim nebesima donjeg sprata javljaju burne eskadrile avioni providnih krila spuštaju se na periferijske terase niže od nasipa niže od kupatila vazduhoplovstvo se strašno sveti
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Iza vensenskih šuma prevrću se avioni. To je u čast Pilsudskom, koji je došao u posetu. Trava je počela da raste. Ogromne terase spuštaju se sve dublje, među
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
DARVIN 278 UVOD Koji očevidac ne bi se još živo sećao onih strašnih dana kada nemački borbeni avioni zazujaše nad Beogradom i sručiše na nj svoje razorne i zapaljive bombe?
Krakov, Stanislav - KRILA
Kraj puta su bili žuti aerodromi, sa kojih su poletali preplašeni avioni, i kružili po izbledelome nebu kao uzvitlale ptice. Za vojničkim koracima vukli se leno umorni oblaci prašine.
Napolju se palili motori. Sve novi dimovi se preturali po zategnutom nebu nad varoši. Tuđi avioni kružili su namračeni i bliski. Oficiri iz štabova izlazili su na ravne krovove, da posmatraju najezdu krilatica.
Sergije je radio na aparatu. Huka se motora udvojila, avioni se zatresli, i jedan za drugim poleteli preko smrznute zemlje.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
On je daleko brži nego što su najbrži avioni na Zemlji, jer sa takvima trebali bismo preko dvadeset pet godina da preletimo otstojanje od Marsa do Zemlje, a mi smo
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Šta je ono? — ote se prvo Nikolici. Svi su u strahu pretraživali očima upola naoblačeno nebo. — Avioni! Eno ih! — uzviknu Jovanče.
Preko plave oaze vedrine, u guščijem poretku, žurno preletješe tri grupe krilatica i ponovo uroniše u oblake. — Avioni, avioni! — začu se s njive nečija vika. Iako nisu znali čiji su avioni, dječake spopade neobična zebnja i nemir.
— Avioni, avioni! — začu se s njive nečija vika. Iako nisu znali čiji su avioni, dječake spopade neobična zebnja i nemir.
— Avioni, avioni! — začu se s njive nečija vika. Iako nisu znali čiji su avioni, dječake spopade neobična zebnja i nemir. Gubeći dah, požuriše u pravcu škole.
Nebo se ponovo ispupi hukom. Prolazili su novi avioni. — Gospojice Lano, je li to rat? — Ne znam, djeco. Dok su se đaci zbijali u gomile po dvorištu i uzbuđeno ćućorili,
— Tuku se naši i njemački avioni! — radosno su povikali dječaci istrčavajući na bair poviše druma. — Sruši naš njemačkoga!
Sjedili su na padini gola brdašca i nečim se igrali, kad se u daljini, otud od planine, začu neobično zvrjanje. — Avioni! — povika Stric pa skoči na noge i uze pogledom pretraživati nebo.
Nikoletina je i sam pažljivo osluškivao, pa odmahnu glavom. — Nijesu ono avioni. To su tenkovi, prolaze cestom. Momčina ostavi posao i zajedno s dječacima pope se na zaobljeni vrh brežuljka i zagleda
Biće to nešto drugo. Poslije prolaska sljedećeg aviona, opet negdje prema Drvaru zaori mukla grmljavina. — Avioni negdje bombarduju! — veselo reče Nikolegina, koji naiđe iznenada puteljkom kroz kukuruze.
Lazar Mačak prezrivo sleže ramenima. — Eh, baš je i ovaj rat neka budalaština. Toliki avioni lom i grmljavina, a kad pogledaš: tri-četiri jame, nekoliko polomljenih grana i jedno izvaljeno stablo.