Jakšić, Đura - PROZA
To je čudno!... Aleksina je kuća daleko od naše, na drugom kraju Kikinde, a ja čujem kako vrata na njegovoj avliji škripe!...
Obradović, Dositej - BASNE
| 57 Petao, lisica i kokoške U odsustviju petla vidi lisica mnogo kokoši u jednoj avliji, i ne smejući tu na njih udariti, kaže im kroz plot da je mir učinjen među svom životinjom, i da se sad ne imaju bojaši
odustavati i lenosti predavati se, onda je to bilo kad Timon, videći takove besposlene, kaže im daje naumio u svojej avliji zidati i jedno veliko granato drevo, što mu je na putu, preseći, dakle nek ne gube vremena nego nek idu poizvešati se
ga davno s puškom vrebaše, pukne na njega, i prebije mu desno krilo, veže ga jošte živa za nogu, i obresi ga negde u avliji da se njim |i drugi jastrebovi plaše.
Sedeći mi pri trapezi, začu se u avliji topotanje konja i glas Svetogorca, koji kako sjaše, počne ka' u svojej kući zapovedati da se konjma zob dade.
Gdi su god seljani pod pravednim i blagoureždenim upravljenijem, ko je god od njih raden i pametan, u njegovoj kući i avliji žene i devojke pevaju, i njihove pjesne izlaze im iz sred srca; a bogate familije, kad ih iz daleka gledaš, neopisano i
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
No odma pomislim: ja vido’ cara u avliji i usna mi ne prepuče, a i nije strašniji ni od jednog beogradskog vezira. Hajde, pa što Bog da.
Knezovi uđu kod paše, a sirotinjski kmetovi u avliji, ali to biva obično sutradan, kad veće vezir razreše porezu, pak im se učini mlogo, i kad svi čuju, i onda idu pred
Odemo sad Karađorđi i kažemo sve. On sedi u avliji. Mi dovedemo sve momke, i koji k ruci, koji k čemu, govoreći: „Prosti nam, gospodaru, mi smo pogrešili, jevo se
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Sima preturio dve prazne vreće preko ramena, pa se uputio od kuće Rakine naviše pored škole. Čuje u avliji školskoj dreku i smeh dečji, pa se nadviri da vidi šta je to. Kad ima šta videti!
— ciknu Milun pa poleti napolje za Srejom. Sreja se okrete i dočeka ga. Spodbiše jedan drugog i staše se vući po avliji. Čeljad istrča i udari u dreku. Njih dva nose se kao besni — ne da se Milun, ne da se Sreja.
Milun mu nije opravio bubanj ni nov nabavio. Proderani bubanj istrulio je za plotom u avliji kod sreske kuće. Milunova i Srejina pogodba i parnica ušla je već u priču po okolnim selima.
Bome, sad i pop planu, pa sve dršće od ljutine. Puče psovka i vika po avliji da se čulo čak na po sela... Puče zapeto stanje! Ode pop kao pomaman kući, a svaki čas tek se obrne, pa preti...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
A domaćin, gologlav, prilazi smerno, uzme u ruke uzice od opanaka, pa vuče opanke po avliji... To se zove „vodanje opanaka”. I vuče ih sve dotle dok se Turčin ne smiluje i ne rekne: — Dosta!
Jednog dana Sima prolazaše pred njihove kuće. Aleksa je bio u avliji. Kako ga smotri, on viknu. Ali se Sima učinio gluv. — Simo!... Kneže!... Sima sagao glavu, pa odmiče.
On se diže i uđe u kuću... Petra i snahe stojahu kod ognjišta. Sinovi, Stanoje i Petar, nešto baratahu u avliji. dečica, koja ne mogahu pojmiti ove teške muke, igrahu se u sobi...
Dugo su ćutali... Napolju je vetrić pirkao i gonio opalo lišće po avliji, a vatra se tulila na ognjištu. — Blago moje!... Gde li si sad? — procvile Petra...
I, minuvši mimo decu, uđe u kuću. — A gde je Lazar? — upita svoju ženu Krsmaniju. — Ne znam, tamo je u avliji. — Zovni ga. Zamalo dođe Lazar. On ga pogleda lepim, umiljatim pogledom, pa reče: — Lazo, sinko!
Jelica je bila u avliji. Ona izide u avliju, vide je tamo na drvljaniku gde slaže naramak da u kuću nosi. — Jelo! — viknu ona. — Čujem, nano.
Ali tamo su!... Oni su prikriveni. Ja dam glavu ako nisu prikriveni! — A gdje? — U Aleksinoj kući, zgradi, avliji, ma gde, samo su tu!... — Ti si budala!... Još sam ti otoič rekao da si se prevario... Ne budali više, dosta je bilo.
Bilo je to nekako oko Trojica. Aleksa se vraćao s rada kući, pa, došavši blizu svojoj avliji, smotri Lazara gde nešto oko kuće vrla.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
” I vrata se zatvoriše. Mama se vrati. Čujem u avliji korake i lupu od batine kojom se Đorđe poštapa. Još jedan trenutak i — sve je izgubljeno! — Mamo! — Šta, brate?
se ni ručak: prolaze na prstima pokraj velike sobe i samo othukuju — isto onako kao kad mi je stric umro, Đokica u avliji vezao mački đezvu za rep, pa se uveseljava njenom trkom.
Ona je rasla u kući kod oca do svoje osme godine. Jednog večera sjedi pop, kum Ninko i Stanoje Gluvić u popovoj avliji. Onda poče pop: — Čuješ, kume, i ti, brat-Stanoje! Dijete, kao što vidite, raste, hvala bogu, i napreduje.
Onda skoči, trči u kuhinu i tjera Ikoniju da joj priča koješta. Poslije trči po avliji, vabi kokoši, gleda kako Mićo izgrće žar iz peći za hljeb, ili kako susjed Đerić pravi strašilo za ptice.
A kroz letve od čardaka u susednoj avliji cakli se jedno oko. Taj je čardak Nenada Đerića, a u njega je sin Pavao, momak za ženidbu.
Pa orah u mojoj avliji koji je posađen kad sam se ja rodio, i koji već na svojoj periferiji nosi suhe grane. Pa gospodin načelnik kome se na
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
I sad, iako je fakacija, on se svaki dan odšeta do škole i cunja po avliji, i dozove decu da mu prave kalabaluk; nekako mu lakše kad čuje larmu, na koju se već od toliko godina naučio.
U avliji se ukaza putniku divan prizor. Prava idila; divna idila seoskog gazdinstva! Ah, čega ti tu sve nije bilo! Jedan spahilu
Avlija prostrana, otegla se čitavih dŷž njivâ, da jedva možeš dovikati onoga s drugog kraja avlije. A u avliji svačega; jedno bogatstvo dostojno zavisti. Tu su šupe, ambari, golubinjaci.
Tu je, dalje, u avliji bio bunar sa divnom hladnom vodom u kojoj je pop Spira hladio vino i lubenice. Uz bunar je stajao nog valov oko koga
I u avliji kao i sa sokaka bio je ispred kuće red bagremovih drveta i dva velika duda, ali ne jalova. kao ona na sokaku, nego rodn
! Na primer živine! Šta je i kakve je sve te bilo u avliji! Pravi Nojev kovčeg! Bilo gusaka ugojenih tako da, kad ih pop Spira vidi onako u perju još, a njemu pođe voda na usta;
« pa je tekem nestane. Vičem ja: Melani, o Melanija! Ajak, nje nema pa nema! Tražim je po svim sobama i po celoj avliji i šiljem u komšiluk kod gospoja-Side, a ona kaže: »Nije ona od jutros ni dolazila«.
iz bašte, samo zelena žabica se čuje kako peva sa jednog ne znam kog drveta, i golubovi kako guču ne znam u čijoj avliji. Juli žao baš ozbiljno.
Od silne sramote i silna bola od čvoruge koja joj je iskočila, udari u plač kad se nađe u avliji. Utom dođe i g. Pera u selo, i zbi se ono što je čitaocima već iz ranijih Glava poznato.
Zatim još čuješ kako se zatvaraju avlijska vrata i kako čupavi zeljov vuče lanac po avliji i lane ponekad običaja radi, dok i toga nestane naposletku. Mrak je pritisnuo i omotao sve. Nema mesečine.
A Jula će ga čuti jedina u kući, jer tata joj spava čak u avliji ispod komarnika, a ona s mámom u sobi sa sokaka gde obično sve udavače najradije spavaju.
— Ju, žalosna, a otkud mu ključ?! — Pa u porti bilo to... u crkvenjakovoj avliji... A on onda dočep’o ciglju, pa ga udario po glavi, i sve mu zube izbije...
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Čika-Gavra iziđe. Gledić je već u avliji, pregleda ekonomiju. Sada se po avliji njih dvoje šetaju i razgovaraju, a sve o Ljubi i Marti.
Čika-Gavra iziđe. Gledić je već u avliji, pregleda ekonomiju. Sada se po avliji njih dvoje šetaju i razgovaraju, a sve o Ljubi i Marti. Gledićka i Marta već su sasvim obučene.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Onda iziđe iz kuće i sede na klupu pod velikom senkom drveta u avliji. Sunce je krvavilo U sunčanoj magli vazduh je još drhtao, a na cveću sunčali se leptiri...
Nalazio sam se u avliji. I, u mesto da pojurim u sobu samrtnice ili da pođem tražiti sveću kojekuda po kući, kao što bi svaki drugi na mom
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A Đurđu se desilo nešto čega se, posle, sećao, celog života. On je bio legao, na avliji, u seno, jer mu, razume se, nisu dali da poseti Anu, koja je ležala sa ostalim ženama oficira u žitu, u ambaru.
Jedno lice, napolju, pred vratima. A drugo, unutra, iza vrata. Zvono, koje je Agagijanijan povukao, u mračnoj avliji, gde je gospoža Huml živela, imalo je gvozdenu ručicu, pred vratima. A zvonilo je, kao klepetuša, iza vrata.
Pomisli da je sad svemu kraj. I njemu, i njegovim bratencima. Povešaće ih, sad, sigurno, na avliji Engelshofena, ili tvrđavi grofa Gajsruka, u Oseku. Nikada više neće moći, ni da vide, Rosiju.
ogromnim ključem, kao u svetog Petra, a kad se kapija širom otvori, kočije Pavlove uđoše, grmeći, po cigljom patosanoj avliji.
poguren, u gaćama, sa puškom u ruci, poljubio je Pavla, a zatim uveo gosta, ali ne u kuću, nego u svoju sobu u avliji.
Svi će rasuti svoje kosti u tu daljinu, bez traga. Pavle je, međutim, začas bio gotov, sa svojim prtljagom, i čekao na avliji, na polazak. Trifunova deca bila su puštena, za trenutak, da se oproste od svog magarca.
Na hodnicima, gde se dvojica sastanu, samo bi jedan mogao ostati živ. Na avliji bi ostali samo mrtvi. Dok bi se alarm raščuo, dok bi pomoć došla, većina zatvorenika mogla bi da se razbegne.
Izazvao bi samo uzbunu. Bio bi ubijen, već na prvom mostu a mostovi se, uostalom, noću, dižu. Već u prvoj avliji tvrđave, zapao bi u unakrsnu vatru.
Gomile sirotinje, na avliji, čekaju. Prosjacima tamo dele hranu. A još više je zapamtio jednu ikonu. Na toj ikoni, Gospodina našeg, Isukrsta,
Iznad glave Varvarine, na nadstrešnici tog stepeništa, gukalo je nekoliko golubova, koji su ukućane pratili po avliji i bašti.
U zoru, na dan koji je Petar izabrao za poći – dok su se oboje, iz vedra, na avliji, umivali – Petar mu reče da su sinoć, sa Varvarom, rešili da svom detetu, ako bude muško, dadu ime Pavle.
Pa je prohodao. Varvara vrisnu kad ga vide kako koraknu sa postelje na avliji, ali joj se muž nasmeja i nastavi da ide pravo, dignute glave. Vikao je da mu ni kletve ništa ne mogu.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Sutradan ujutro sva četvora kola su već u avliji kod gospodar-Sofre, pa evo dolaze i Krečar i Čamča. — Dobro jutro, Sofro, jesmo l’ gotovi?
Čamča se malo podnapio, pa čas peva, čas opet iziđe napolje, pa od radosti skače, čas trči po avliji kerećim „trapom”. — Uh, al’ ćemo kod kuće imati šta pripovedati!
— Šta ćemo sad, Čamčo? — zapita gospodar Sofra. — Ne boj se ništa, samo se vi šetajte po avliji, ja ću već izrediti. Gospodar Sofra i Krečar šetaju se po avliji, puše.
— Ne boj se ništa, samo se vi šetajte po avliji, ja ću već izrediti. Gospodar Sofra i Krečar šetaju se po avliji, puše. Čamča pred kujnom hoda i pazi, kad će Rifka u mehanu ući. Rifka ode u mehanu. U kujni nikoga.
Konj pokraj toga dođe do mesa, pa onda na vašar s njime. Katkad puna štala konja, a još i u avliji ima ih. Kad nema hrane, onda je muka. Otkuda će Pera za tolike konje hranu nabaviti!
Jednog dana, baš u podne, gospodar Sofra sa Katicom ruča, o Peri se razgovaraju, kad čuju se neka kola u avliji. I to moraju strana kola biti, jer gospodar Sofra pozna svoj a kola čak iz drugog sokaka kad idu.
Šamika čuje muziku, već je obučen, ali neće pre osam na bal. Soba im je u avliji, i sve se čuje. Već je osam sati, a bal još ne počinje.
U tri sata drži se munta u Perinoj avliji. Tu su već koji će muntati. Tu je Čamča. Gospodar Sofra ga je podmetnuo, dao mu novce da on kupi. Počnu muntati.
Jedan fijaker stoji u Šamikinoj avliji spreman, a na drugom ide Šamika po Jucu. Šamika je u paradnoj haljini, sa sabljom. Danas je za njega u životu svečan dan.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Pred veče ču da su kola stigla i da će prekosutra putovati. Probudivši se sutradan, u toplom jutru, pa videvši na avliji velika putnička kola, ona se skoro razbole od srdžbe.
Milićević, Vuk - Bespuće
U avliji po koji put zalaje pas, i, od vremena na vrijeme, zakukuriječu pijevci. Starinski sat šeta i izbija. I onda mu se oči
Sremac, Stevan - PROZA
A od slavuja bih zgodno prešao na Julu, popinu ćerku, koja je maločas ustala i onako dražesno čupava izašla i radi po avliji, pa se svojim srebrnim devojačkim glasom takmiči sa slavujem pevajući: »Škripi đeram«.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Šta je mene nekad okrenulo ovim putem? Bljesnu u starčevu oku škrta suza, a djed zbunjeno krenu pogledom po avliji, zaustavi ga na meni i nešto se prisjeti: — Skočider u moju sobu, tamo mi je ostao nož.
Vidi već poizdalje, u ograđenoj avliji, na drvljaniku, sjedi curetak, pjevucka i sve se čini da je zabavljena pletivom u krplu, a u stvari svitka pogledom
Kaca izvaljena ispod nadstrešnice, neki alat na gomili, troja kola u avliji. — Šta je, kume, da nećeš našim ciganskim putem, u čergarenje? — Pa tako nešto, Otpadniče — selim.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Carević uđe s konjem u avliju, kad tamo a sestra srednja srete ga u avliji, ruke šire, pa se u lica ljube; vodi brata na kulu.
Jedanput iziđu u šetnju, i šetajući se opazi Stojša u avliji jednu veliku jazbinu — otišla pod zemlju, pa onda reče: — A šta je to, zete?
Pošlju za njega jednoga od onih te su se bili okupili, i ovi, kad dođe pred kuću, nađe izmećara onoga zenđila Turčina u avliji đe plače. Upita ga ovi poslanik: — Što plačeš, bolan? — Bogme izbio me beg čibukom, da se ne mogu s mjesta maći.
Bio jedan čovjek koji se od svašta bojao. Dođe vrijeme te se oženi. Jedne večeri nekako mu ostane prsten s ruke u avliji, pa ne smijući izići sam da ga traži, reče ženi: — A nuder malo iziđi. Žena skoči odma na noge i pođe za njim.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Naseljavam se na Dorćolu. Hranim se u jednoj pivari u Dunavskoj ulici i posmatram u avliji, gde ručam, jednu kvočku, na proletnom suncu, kako diže nogu i drži nogu dignutu, satima, da ne bi zgazila koje od
On. a liči, i po svojoj arhitekturi, i po svojoj fasadi, na Univerzitet u Upsali, u Švedskoj. Na njenoj avliji ležala je tada, velika gomila cigalja, kao neka barikada, i mi smo tu gomilu cigalja upotrebljavali za govornicu.
Govornici su tog dana govorili vatreno, sa gomile cigalja, koja je bila, kako rekoh, u avliji. Među njima bio sam i ja. Govornici su se najposle konstituisali i povukli u jednu učionicu da se demonstracija
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
A ujutro je osvanuo u čiča-Milisavljevoj avliji oderan zec na ražnju sa hartijom na kojoj pisaše: »Ovako će proći svaki prišipetlja don-Pedrov!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
„Eh, da me iz položaja glupog izvade, Odmah bih jurnuo na livade! U strmoj avliji, pokraj Ibra Iz kazana se dimi džibra; Seljaci zaseli, piju ko Rusi: E, da mu je prvenac da okusi!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
dugu pušku o rame, ogrće se strukom, puni simsiju, kreše ognjilom — a to sve naelak, bez treme, kao da je u svojoj avliji. Drugi klekao, pa priteže opanak, ni brige ga što ga sa svijeh strana guraju.
Dugo su tako mučke sjedili. Vjetar je, na mahove, hujao i potresao vratnicama; torni pas u avliji bi ponekad krupno zalajao pa umukao; u selu zagrmi pogdjekad puška, pa opet nastane mrtva tišina, da se lijepo čulo
Kad djeca uđoše, vidješe u avliji jednu pitomu srnu, koja odmah doskaka ka grofu i prope mu se prednjim nogama na ramena.
Sluga, na to, otvori neku tezu, iz koje istrča po avliji čitava jata i krda paunova, faraunaka, čudnijeh nekijeh kokošiju i intuša, pa bijelijeh zečeva, vižladi, jedna čista
Vidar pošto se umio, sjedio je u avliji, čekajući da cura pospremi kuću. U toliko dođoše iz komšiluka dvojica-trojica, pa sjedoše kraj njega i zametnuše
Pop Marko — podalji rođak Pejov — ne zateče doma no ženske, a i njih u poslu. U avliji goraše veliki oganj, a kraj njega, sa tri strane, tri velika peciva.
Ja sam mislio da ćemo na Cetinje, pa i bijasmo tamo krenuli. Noć nas uhvati kraj tvoje kuće... Eto, u avliji, kad se mi razgovarasmo po njemački, dođe onaj Crnogorac, Janko, Jan, kako li se zove i prozbori njemački, pa se izgrli
Za dugo se čujahu njegovi koraci po avliji, a za koliko je to trajalo, djevojka sjedijaše sa otvorenim ustima, kao da je pažljivo brojala te korake.
A sad ajdemo, čekaju nas.“ Pejo i njegovi zbilja čekahu u avliji. Jelo bješe već na trpezi, pod brijestom. Založiše u brzo. Adolf toliko što je okusio.
“ Serdar je čepukao po avliji, i dočeka svoje, vičući preko čibuka. „Nije Janko: jo-jo-jo — ja-ja-ja“, reče ožimljući ustima, „no je ovo uskok
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
da radi što; hodža pak razumjevši to (po svoj prilici navalice) sasvim drukčije, razapne ponjavu u avliji pa prorezavši je, stane skakati kroza nju i tamo i amo. O TURCIMA Alija, đe je Arbanija?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Jedan put iziđu u šetnju, i šetajući se opazi Stojša u avliji jednu veliku jazbinu otišla pod zemlju, pa onda reče: „A šta je to, zete?
On pristupi i baba ga uvede u nekaku avliju ograđenu kostima junačkijem, a po avliji toliki ljudi mutavi i udurečeni stoje.
“ Carević uđe s konjem u avliju, kad tamo a sestra srednja srete ga u avliji, ruke šire, pa se u lica ljube; vodi brata na kulu.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ovi dan predveče dođemo u jedno selo kod Tise. Nađemo jednog starog sveštenika gdi nešto u svojoj avliji teše. Pitamo ga kako bi[smo] mogli u Srem preći.
Čujemo u jednoj avliji pesne i razgovor množestva ljudi. „Znaš li što je”, reče mi Atanasije, „i tako sam žedan; uđimo u avliju za iskati vode
Ćosić, Dobrica - KORENI
Đorđevo, jer, kažu, ne može se samo trgovinom za nekoliko godina kupiti toliko imanje, izgraditi čitava varoš u avliji i dugovima za gušu držati nekoliko sela.
Žene plaše decu zmijama, pa se po pustoj Katićevoj avliji ni ona ne igraju skrivanja. Sumanuto je obišao sve zgrade, svuda zavirio, mada je noć, bez svetla natočio rakiju,
Baš ih briga za Aćima i radikale. Čuva ih vojska. — Gde mi je otac, pitam te? — Tiše! Vojska je još u tvojoj avliji. Traži oružje. A Aćima su ti vezanog sproveli u Palanku. Sad nema šta da brine, izabran je za poslanika.
Veče ne sme da te zatekne u mojoj avliji. Da se izgubiš zanavek... kud znaš! — Zašto ga tako gleda? Smeška se, kučka. — Čekaš da i mene vezanog sprovedu u
On, svekar. Za čoveka sramotno... Aćim se sježi, ustade i udari u prozor. U njegovoj avliji, jedino u njegovoj sobi noćas truli svetlo u pomrčini pred kišu. A mirišljav je vetar u tek olistalim jasenovima.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Jer tamo, s one strane visokog i zelenim vrežama obavijenog zida, u drugoj avliji gospodskog selamlika Avdi-begovog, nasred trave, naslonjenu uz jedno usamljeno ćubasto drvo, kao sen; kao pravu pravcatu
male vojničke lampe, kojom su me, gunđajući, tražili zabrinuti drugovi po onom visokom korovu perunike u Avdi-begovoj avliji. A kad me pronađoše preneše me nosilima u konak. Onda me pažljivo zaviše u neku ćebad i celu me noć ne ostaviše.
Našao sam ga naslonjenog na jedan veliki kamen u avliji konaka. On je bio raspoložen za razgovor u koji smo brzo ušli. On se pravdao: — Vi znate da je rat sa Turskom bio
Onda seljak odlazi u avliju, iza dućana, da se obriva. Okvasi malo obraz iz neke barice odande u avliji, a i ne sapunja, pa vuče, vuče, ali ni dlake: više očupa i odere nego što onim brijačem oseče.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Carević uđe s konjem u avliju, kad tamo, a sestra srednja srete ga u avliji, ruke šire pa se u lica ljube; vodi brata na kulu.
On pristupi i baba ta uvede u nekakvu avliju ograđenu kostima junačkijem, a po avliji toliki ljudi mutavi i udurečeni stoje.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Kristalno prozirna, Andrićeva proza je, međutim, složeno građena. To se naročito lepo vidi u Prokletoj avliji, gde se čak i smenjivanje ekavskog i ijekavskog izgovora vešto utkiva u kompoziciju.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
još samo napomena da je u ovu knjigu, prema prvobitnoj zamisli, trebalo da uđe još jedan rad - o Andrićevoj Prokletoj avliji. Kasnije se od toga odustalo. Jedno zbog obima, i drugo zbog namere da posle ove prve usledi još jedna, slična knjiga.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ja ostadoh da dežuram u kancelariji. U celom je domu vladala mrtva tišina, samo se u avliji čulo odmereno koračanje stražara. Otvorim prozor I pogledam napolje u noć. Hoć nije bila mesečna ali je dosta vidna.
Moj konj privezan za krušku jede u slast svoju zob i potresa zobnicom. Štab evo ga nedaleko od mene u drugoj avliji, samo đenerala ne vidim. S bojnoga polja izretka se čuje tek po koja puška. Topovi takođe slabo rade.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
u kolo naherke i baka; Baciće i popa čituljicu hartiju, Visoko će za pojas on zadjeti mantiju, I kolo će na avliji zavesti široko, Svatovi će povikati svi uglas visoko: „Drž' se sade, snašo, ne ševrdaj, Nevo, Pomiči se na desno,
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
O-o! Ama kako su mogli ući?! — čudi se i, uzbuđen, uznemiren, potresen do dna duše, hoda po avliji, noseći u ruci zadimljenu pušku. — Neko mi i zvono skinô s avliskije' vrata!
— Šta ćemo, po Bogu braćo?! — uzvrtio se Isaija kô Ciganin u kotlu, pa drhće kô prut i 'oda gore i dolje po avliji. — Šta je? Što si se uplašio toliko? Kaluđer si.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Pa ti ovo nisi iscedio. Doneo si toliko vode kao da ću da se kupam. Izađi, molim te, napolje, pa iscedi tamo u avliji... 'Ajde blago meni, pa posle da te saslušam natenane. MILADIN: Hoću, gospodin-Žiko. (Odlazi.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Utrče sluškinje. PRVA SLUŠKINjA (preplašena, preneražena): Jao, Stano! Eno ludi Paraputa gde se valja po avliji. STANA (ljutito): Pa što ga ne nahranite i napojite? PRVA SAUŠKINjA (uplašeno): Neće! Baca hleb. Iskolačio oči.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
A stari mu je pametno odgovorio: da on često sedi u avliji na suncu, i poznaje senke svih ukućana, i da je senka, po njemu, gora još od ogledala.
kao grom, izdiže kola, prebaci ih na leđa, obori ih opet i napola smrvi, a s drugom polovinom stade da juri uokrug po avliji kao u cirkusu. Dete ono, na sreću, nekud uskoči, a bik, slep i lud, pravo na mene. Sve to za minut.
” Odjedared, neka graja u avliji, i neko ludo guranje uz stepenice, i ludo smejanje. Gospa Nola ustade da vidi, kad se vrata njene sobe otvoriše i upadne
Kao da to od nje traži, ne znam, neko božanstvo, neko strašilo... Ima u njoj manija... A dotle, moj otac peva na avliji da se sve ori, cepa drva, farba kokošinjac, hrani krmka, kupa pseto, igra karata s komšiskom decom na avliskom pragu, i
— Kod nas u avliji uvek je Božić i kristkindl — kaže Soka. Na spratu, iz dvorišta, dužom fronta i dužom mnogo dužeg krila kuće, staklen
ona dvojica gazda, da su živa i zdrava, i džakovi i sanduci puni i prepuni. Imaju čak i svaki svoj bunar u avliji... Mimić, to je druga stvar; i pravo je čudo da se Anča ne vidi na pijaci.
Ljudi dolaze iz varoši da gledaju drvo. — Mi smo, znate, skromna činovnička kuća, ali eto ora' moj mogao bi stojati u avliji cara. — Tih godina, u ortakluku sa svojim orahom, ako ne sa alasima, Nata podiže ogradu sa druge i treće strane.
A Nata pribila na trećoj strani ograde daščicu: Švalja, u avliji. Tu je sad zakon života ostavio te dve kuće na miru za dosta godina: da žive, jer se i tako može živeti. I moglo se.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Pošto smo igrali u mojoj avliji, to sam ja, opravdanije no Ljudevit XIV, mogao reći: „L-état c-eѕt moi!“ i na toj osnovi prigrabiti svu vlast u svoje
Jedno popodne, za vreme velikoga posta, on diže ruku i zamoli: — Molim, gospodine, da idem u avliji. — Reci, Stamboliću, tu rečenicu pravilno, pa ću te pustiti, — odgovori mu profesor.
Stambolić se zbuni, uzvrda se, pa očajno ponovi: — Molim, gospodine, da idem u avliji! — Reci pravilno, pa ću te pustiti.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
I sam Marko u avliju uđe; pred šatorom odsednuo Šarca, svome Šarcu tako besedio: „Odaj, Šaro, i sam po avliji, a ja idem pod šator Arapu; naodi se šatoru na vrati — ako b’ meni do nevolje bilo“.
Tad pošeta dijete Grujica, on sašeta niz tananu kulu, pak se šeta po b̓jeloj avliji, podmetnuo ruke pod pazuha. Gleda njega Džaferbegovica kroz pendžere sa bijele kule, pak dozivlje dijete
Kad Alilu knjiga dopanula, stojeći je Ture proučilo, pa se skide niz bijelu kulu, neveselo po avliji šeta, podmetnulo ruke pod pazuke; al’ eto ti od Kladuše Muja, ide Turčin sa zelene londže, prigrnuo zelenu
Gospodara sluge poslušaše, otvoriše na avliji vrata, pod gostima konje privatiše, konje vode u podrume donje, mile goste na bijelu kulu.
zaboga, čobane Mihate, je l’ istina, što mi ljuđi kažu, e ti imaš u Prizren dvorove, oko njih je kamena avlija, u avliji sedam čardakovah, na svaki je ključanica zlatna; a još imaš velikoga vranca, uzda mu je kako zmija ljuta, griva mu je kâ
Skoči beže na noge lagane, brže strča sa gornjeg čardaka, te otvori na avliji vrata; a kad viđe svoga pobratima, ruke šire, u lice se ljube, za junačko pitaju se zdravlje, pa ga vodi na gornje
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
U avliji nekoliko koševa, peć za hleb, štale za konje i velika šupa, a u šupi dvoja obična kola, pa čak i jedan „pajton“, istina
i niko više u mestu, onda tek dobijete pravu sliku bogatstva, velikog bogatstva čorbadži-Zamfirovog. Tu u avliji su čeljadske sobe i kujna.
Svakoga dana imaju dosta posla devojke dok sve to izribaju, pa se sija po čorbadži-Zamfirovoj avliji kao da su se sunca spustila i poređala dole po kaldrmi. A tek po odajama! Kakav raskoš i kakvo šarenilo!
A zatim se podigoše sve s minderluka; Dena im već okrenula nanule i papuče ka avliji, i ove ponovo, onako stojeći, još jedared izređaše imena devojaka koje treba Jevda da spomene i da ih pohvali pred
On joj je čuvao od živine taranu i rezance spremane za zimnicu kad se to sušilo u avliji; on je držao konac kad bi ga namotavala na klupče, čuvao veš kad se suši preko avlije, hranio živinu i znao uvek tačno
tako isto nije se moglo izmaći njegovom pametnom oku ni to kad koja njihova koka pogreši, pa snese jaje u komšijskoj avliji, ili obratno, kad je i gde je opet komšijska snela u njihovoj avliji.
njihova koka pogreši, pa snese jaje u komšijskoj avliji, ili obratno, kad je i gde je opet komšijska snela u njihovoj avliji. Sve je on to znao i imena svima njihovim i mnogim komšijskim kokoškama.
Sve veselo, pa igra, peva, pije i grli se, samo on, tužan, povukao se neopaženo u jedan ćošak u avliji i odatle, skriven od očiju sviju, gleda sav taj šareni džumbus i veselje i traži očima nju... Malo posle, eto i nje, Zone.
I Zamfir pokaza Zoni onu lipu pred kapijom u avliji. Samo dotle, reče joj, sme ići; ni na avlijska vrata ne sme više sama, bez nekog od starijih, izići!