Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
U to doba škripnuše avlijska vrata. Mati brzo pirnu u sveću, pa i sama leže u krevet. Meni je ispod jorgana kucalo srce kao da neko bije čekićem u
Šta je pop radio sam na grobu, to niko ne zna. Tek poslije jedno po sahata vrati se on, i istom stupi na avlijska vrata, a dijete u sobi zapišta. Ne pozdravi se on ni s kim, već, povodeći se, uđe u sobu gdje je dijete bilo.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Zatim još čuješ kako se zatvaraju avlijska vrata i kako čupavi zeljov vuče lanac po avliji i lane ponekad običaja radi, dok i toga nestane naposletku.
— ’Oće l’ kéra? — ču se sa sokaka glas. — No, ko je sad opet? — pita gđa Soka, i pogleda na avlijska vrata. — Gospoja Soko, ’oće l’ kera? — ču se i po drugi put glas, i gđa Soka pozna glas Gabrielin. — Neće, neće!...
— Drugi, drugi put. A sad moram! Imam još neke kuće — reče, i ode kao vetar na avlijska vrata, i prođe neka tri četiri sokaka, i svrati u nekih šest kuća.
A ti, Melanija, čedo, ti ćeš noćas opet buncati, ako nazebeš sad tako u toj lakoj haljini. I avlijska vrata zalupiše za njima, a iz avlije se i opet čule one strašne reči: »I bradu, i brkove, i sve, sve...
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Marko se pomoli na avlijska vrata i naredi da se momčadiji vina iznese. „Tako, tako, sokolovi!“ on će. „Ama kamo đevojke? kamo nevjeste?...
„Vidi, Stake, čiji su to konji!“ Cura pomoli glavu na avlijska vrata. „Čiji će, zbilja, konji biti u ovo doba?“ reče Joka. „Bogme dva čovjeka na konjima.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Der mi siđi sa čardaka svoga na avlijska vrata! Devojka: Kako ću ti, dragi, silaziti, kad je majka odnila basamake u svojim džepovima.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
On stao, pa ljutito vuče za konopac, a zvona ciče, ječe i potmulo se razliježu. Ostavi avlijska vrata i stade otvarati staje mumlajući nešto kroz zube. Kad god koju staju otvori, a zvono iznad vrata cikne.
Šantić, Aleksa - PESME
Pa još, bolan druže, kad neđelja svane, Na avlijska vrata kada Mara stane, Bih, tako mi boga, adžamija postô, U mehani pio i bez groša ostô!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
ili farmacajtskim pomoćnikom Pajicom, kad ovaj ima svoj „auzgang“, — samo čuješ kako lete, da se posatru, devojke na avlijska vrata; poneka se zabatrga, pa joj izleti papuča ili nanula čak preko sokaka, a lepi Perica samo gladi svoje brčiće i
I Zamfir pokaza Zoni onu lipu pred kapijom u avliji. Samo dotle, reče joj, sme ići; ni na avlijska vrata ne sme više sama, bez nekog od starijih, izići!
Svet se okretao i blenuo za njima, izvirivao kroz prozore, istrčavao na avlijska vrata i radoznalo ih gledao, i kada su išli tamo i kad su se vraćali amo; kad su išli u amam, on se čudio, a kad su se
— Ama, zbori, de... — Manulać... — veli Mane. — Ba, neću si! — prekide ga ljutito Zona i zalupi avlijska vrata za sobom, ostaviv Mana napolju. Mane je bez ičijeg pitanja, onako po svojoj pameti, učinio taj korak.