Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
rado se primi toga, a Arkadija poleti k’o bez duše pop-Spirinoj kući, koja nije daleko bila, pa se razderao još s avlijskih vrata. — Brže, gospodine, maler... nesreća, velika nesreća... — Naopako! Kakva nesreća? — izleti pop Spira.
Pošao svet na liturgiju, pa se sve šareni sokak od lepote. Čas iz ove, čas iz one kuće ispadne tek iz avlijskih vrata kita; pridruži se gomili, i gomila raste sve veća i veća što bliže crkvi.
Službenica! Službenica, — reče, i pohita da ide. — Ta sed’te još malo — zaustavlja je gđa Soka ispraćajući je do avlijskih vrata. — Ta tek što ste došli! Ta ne zadržavate vi mene ni najmanje! — Moram, slatka, isuviše sam se zadržala.
Odmah za njom krenu se i snaš’-Pela, pa zaredi po komšiluku. Ona nije ni ulazila u kuće, nego je s avlijskih vrata vikala i dozivala domaćice i žensku čeljad da im kaže šta je čula.
I tako odlazi Nića, a neko od ukućana ga isprati do avlijskih vrata i zatvara ih za njim, po se žurno vrati u toplu sobu. — Jednako oblačno, nema ni forme da će se prolepšati!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
A kad prolazi mahalom, sav ženski svet, i žene i babe, odaju mu čest: ustaju s pragova avlijskih vrata i ostaju tako stojeći — s malo pognutom glavom i rukama pod pasom, — sve dok on ne prođe!...
još jednom i vide kako Mane i Kalina pođoše i uputiše se zajedno, i ču kako se Mane nudi Kalini da je doprati do njenih avlijskih vrata, a ona ga blagodarno poglêda, ali ga ipak odbija i moli ga zagušenim glasom: — Nemoj, Mane, dve ti oči!...
— Da rekneš: dragička! Našeja sam pobratima! — veli Mane Zoni, koja ga je ispratila do avlijskih vrata. — A koj si je? — zapita Zona radosno. — E, ela sama da ga pogodiš... — Kakav je?