Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Tu nam je došao u sinod Mladen Milovanović iz Botunje za kragujevačku, Avram Lukić iz Dragačeva za čačansku, knez Vasilije za užičku.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Takovi su bili u vreme mojeg onde prebivanja Joan Novaković kninopoljski, Avram Simić kosovski Krička derniški. Njima soveršeno priličestvuje ono slovo apostola Pavla da ko god dobro upravlja domom i
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
primanje, na Njegovo Sijateljstvo, Gospodara Jevrema, Predsednika Sovjeta ustavobranitelja, čekaju član tog istog Sovjeta Avram Petronijević i ruski konzul Vaščenko.
Kad su stigli na Vračar i pošli Vučiću, Avram Petronijević i ruski konzul su se zgledali: sav uspravan, krut kao daska, Gospodar Jevrem je hramao više nego ikada.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Drži se Turčin, ženo!.. Ne brine on što Avram Luković i Nastasije Krompir uz gusli ne ostaviše ni đavoljega Turčina... Dosadilo mi I dojadilo sve to.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
nije bilo toliko znalaca stranih jezika kao u ovo doba: nikada pentaglotija nije u nas cvetala tako raskošno kao tada. Avram Branković je sa osećanjem pravoga ponosa pisao godine 1827: „Niko tako čisto i otrešno strane jezike naučiti ne može
Branković, a to bi valjda mogao biti Avram Branković, opskurni prevodilac nekolikih geografskih udžbenika i jednoga kukavnoga Boja kod Navarina, za koga inače
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Trideset godina posle francuskog izdanja školski nadzornik Avram Mrazović (1756–1826) (inače jedan od prvih Srba, po rečima D.
Rođen Luka Milovanović Georgijević 1787. Avram Mrazović: Poučelni magazin za decu k prosvešćeniju razume i napravljeniju serdca ot gospoži Marii le Prens de Bomont,
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ili će frau Roza načiniti od njega žilavog Jevrejina kakav Jevrejin i mora biti, i moje je to mišljenje — ili će ga, kao Avram Isaka, žrtvovati rasi i rasnom idealu... Tragedija lebdi tamo u kući, da znaš, Milane, jer je kod Jevreja sve tragično.
Kad, neočekivano je preseče stari gospodin Avram. Taj stari, vrlo stari gospodin Avram, otkad ne miče više nikuda iz palanke, poznat je po tome: što je nekada krstario
Kad, neočekivano je preseče stari gospodin Avram. Taj stari, vrlo stari gospodin Avram, otkad ne miče više nikuda iz palanke, poznat je po tome: što je nekada krstario po svetu i bio užasan trošadžija, a
” Bio je stari gospodin Avram nekada veliki trgovac i moreplovac, davnim poreklom iz Hercegovine. Jedan od onih starih bačkih naseljenika Hercegovaca
Eto taj se čika Avram sad isprečio pred crkvenu opštinu — iako je živeo od neke pomoći iz te opštine — i dreknuo je koliko je igda onako
Ugledavši je ponekad, dok je još izlazio, gospodin Avram bi se brzo skrio i posmatrao je. Uvek ista: prione uz neko drvo, i vazda stisnutih pesnica gleda oko sebe kao da
Uvek ista: prione uz neko drvo, i vazda stisnutih pesnica gleda oko sebe kao da nekoga ili nešto čeka. Avram misli u sebi: „Borila se tu jaka krv s jakim duhom, i jedno je drugo pojelo... Upustili su Vlaovići Leksu...
— Hladno je, Lesko, idi kući — reći će joj neko. — Ne osećam da je hladno. — Čika Avram, dok je još zalazio: — Šta radiš, Lekso? — Cepam drva i spremam po kući. Drugo mi ne dadu da radim.
Čika Avram je u to doba nekako još malo živeo, ali Leksa nije dala ni njemu do poslednje istine o Vlaovićima, do strašnog poslednjeg
Grobnica u selu je bila puna. Za metalni sanduk uostalom i nema novca. Čika Avram leži teško bolestan u bolnici. Seća se svoje „jazbine”, kaže da je i ova sirotinjska bolnička klasa jazbina, i s nekim
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Vladika Da kako me je smestila Avramova koliba? Gavril Avram se je nazvao sasma gostoljubiv, milokrvno je dočekivao znane i neznane putnike.