Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Daće svoju krv, pa će, u jeseni, u stepi, u Azovu, nestati. Ni jedan živ čovek, međutim, još u punoj snazi, ne odriče se, lako, nade, sna, misli, koje je na srcu nosio,
im je, da je Preobraženski puk bio dopro, u ratu, već godine 1697, tamo, gde će oni, uskoro, krv prolevati – na Azovu. Cela je ta slika još lepša, zimi, kad se zaledi. Eto, u tu varoš spremao se Isakovič, te jeseni.