Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Kad smo mi iz Ostružnice pošli, ostavimo Aćima Doljanca iz Ostružnice da se prikuči onim kućama i da i̓ u ovo i ovo vreme zapali pak da se ukloni.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Jesam sluga, a radim šta hoću. Sem Aćima, niko mi ne zapoveda, a njegova vola moj je povodnik. Kada me je pre desetak godina sa zaleđenim čakširama noću uveo u
Od večeras ćeš kod mene da spa— vaš.“ Iste godine rodila je Aćima. A Luka je umro s perčinom. Đorđe jače trže pregršt slugine kose. Mijat se s jaukom probudi. — Zašto spavaš?
— Kad ću ja da se vratim? I meni je Badnje veče. — Platiću ti više nego što zaslužuješ. — Sad sam siguran da si sin Aćima Katića. Poznao bih njegovu krv u puku vojnika — okrenu se kočijaš i osmehnu, ližući inje s brkova.
zaseda i galama. Zar ga nije školovao zbog sujete i ambicije? On je... Je li, prijatelju, po čemu bi ti poznao sina Aćima Katića u puku vojnika? Samo brbljaš i ne misliš. — Po tome, gospodine, što umeš da narediš.
Ja sam zakon! Sve je moje. Samo preko mog groba možete da se delite. Aja ću još da živim!... Obojica ste jednaki! — Aćima oštro zabole što prvi put pred Đorđem ružno govori o Vukašinu. Udari pesnicom o sofru. Posuđe zveknu.
— Ja? — jeza strese starca. — Ja? Kako? — podiže se na laktove. Ne vidi je. — Zasluži duši mesto: moli Aćima da se pomiri s manastirom. Ti jedini možeš da ga nagovoriš. — Budalo, gazda nikad ne sluša slugu — pade na uzglavlje.
„Šta imaš da mi kažeš?“ On skide lampu sa zida, prinese je ocu i pruži mu letak u kome su liberali ismevali Aćima zbog Vukašinove ženidbe. „Mijat ga našao prilepljenog na našoj vratnici“, približi lampu očevom licu.
Ljudi za stolom, nagnuti nad čašama, grde vladu, tvrde sigurnu pobedu Aćima na izborima, prete liberalu Čakarancu, veruju da piju zbog izbora.
“ Tad je Aćim Simku i Milunku isterao iz sobe. „Javiće sigurno“, iz inata mu je rekao. „Neće.“ „Hoće za sina Aćima Katića.“ „Znam te kao košulju.
Kako će da do kaže da mu je isplatio njegov deo očevine? Sve imanje što je on, Đorđe, kupio... Tapije glase na Aćima. Slepac sam. Ako, Đorđe! Kad si slepac, neka ti i košulju skinu! Zastenja i izvuče ruku ispod pokrivača.
Moliću se Gospodu i dale za tebe, dete, jer svetovna dela tvojega svekra Aćima i muža ti Đorđa nisu do sada bila Bogu ugodna...
Čim su sluge večerale, šapatom je pozvala Đorđa na spavanje. Toga dana, prvi put otkako se udala, nije Aćima sačekala da se vrati s puta, pomisli. Skinuli su se u mraku, stidljivije nego prve njihove večeri.