Ćosić, Dobrica - KORENI
Naši putnici vole da pričaju. Brže im vreme prođe. Putevi su loši... i on, taljigaš, zna Aćimovu krv. I kakva je to Aćimova krv?... Krupne reči, a seljački izgovor. Politička hajdučija, da, to su naši političari.
Jesen, pomisli Aćim. Andra pogleda u Aćima: vile sunca, provučene kroz bagremovu krošnju i prozorče, nabole Aćimovu glavu.
Andri se odjednom natuštiše obrve: ne može da učini što je namislio. Od Aćima ne sme. Ustade i zakloni mu svetlost. Aćimovu glavu preli senka boje mlade brestove kore. — Zar ti ne želiš da vidiš unuka na samrti? Umreće ti i snaja.