Obradović, Dositej - BASNE
Svak se lakomi na lepu ružicu, a kako uvene, i ne obzire se na nju, baca je pod noge. Lepota je sami vid koji danas jest a sutra nije; a dobrodjetelj je onaj prijatni miris i prekrasno
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
kako skočanjene ruke lončetom čaja greje drvoseča, čiji sin izlazi u proletnji dan, vedar, plavičast, kapu i kaput baca na hrastov panj, kopa jamu, i sadi novi hrast.
BALAČKO VOJVODA Jede, gledaj ga kako jede, ne jede samo rukama, nego i nogama, s goveđine se na ovčetinu baca, meša posno sa mrsnim, pečeno s kuvanim, prekuvano s presnim, jede zaklano, jede udavljeno, oderano, ošureno,
Košava duva Dunavu uz nos, i njegove mu talase, njegovu penu, zajedno s njegovim ribama, baca u lice! Šamara ga ribljim repovima! Hoće da ga oduva u Nemačku! Dunav besni, dunav raste, dunav kipi!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Lepo veruješ da mu se molitva uslišava. To nije da samo čita i baca reči, nego čisto čuješ kako mu srce jekće tako se on molitvi preda...
Pa kakvi roditelji opaka i deca. I danas mi srce zaigra kad vidim kako se mladež baca kamena s ramena, rve i skače...
Dučić, Jovan - PESME
Zastavu ideje u ruci podlaca! Mesto mač što svetli, uvek nož što para! Borca što se blatom mesto kopljem baca, Junaka što pljačka i žreca što hara!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
ognjišta, zajapurena od vrućine i od uzbuđenja i zadovoljstva što je stvar svršena i zet upecan, pa samo vadi krofne i baca ih u korpu iza sebe.
A ona, smeje se, bože, smeje, pa zabacila glavu, pa sve baca noge i šora nogama po zemlji, pa digla nos u nebo, misliš: Venus je, niko k’o ona! Hu!
opada, pa se proredilo, makova cveća davno nema, samo štrče u visinu suhe glave pune maka, i daju povoda Šaci da se baca u sanjarije i da stvara slatke slike kako će mu skorim, ako bog da, kao zetu u toj kući, goveti i činiti po volji od
u čeljadsku sobu, jer je, kako je pakosno govorila gđa Persa, tako omatorio da je pored kijanja i kašljanja počeo već da baca i »šlajam«, — samo ona stara guja, ona stara mržnja, ostade još da ih i dalje truje i troši, ili drži u životu, kako se
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Deli oko sebe, međ prosjake, jednako grdeći ih: — Na, na... — Baca im u krila, lica. — Nasiti se, prosjačka vero. I, radostan, poskakujući, odjuri u varoš s onim što je naprosio,
I pokazivala mu kako će on od te žigice da se upali, sav izgore... Pa kad bi on prestrašen, pobesneo od toga počeo da baca sa sebe odelo, da beži natrag kući, uleće u kapiju i da juri po dvorištu, bašti, jednako bacajući sa sebe odelo i
A to je kod Cope značilo: krst od njegova, Copina groba. Copa bi na to počeo da plače, viče, baca se štapovima. i torbama derući se za onim a tužeći se na nj prolaznicima. — Krst! Krst! — Nije, nije. Lažu te.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Ona mu pokazuje prijatno lice; vidi se da je rada dopadati mu se, da ga nije rada iz šaka ispustiti; al’ tek katkad baca umiljat pogled i na Ružičića. FrajlaJulka pravi bukete, jedan dâ Ružičiću a drugi Ljubi.
Gledićka svud oko baca i na obe se strane u razgovor meša. Donekle se tako razgovaraju, onda ustanu ženske da večeru pripravljaju.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
neočekivani rat, čiji se kraj i rasplet ne može sagledati i koji ga sa one visine idealnog i mirisnog neba, ponova baca u krv, u rane, u smrad i pakao, možda u smrt. Pa šta?
Ali sam brao klonuo jer, evo, sad je čovek taj što me baca u strašni ad straha, koristeći moju prirodnu slabost u društvenom interesu.
Afrika
Šalupa nije uopšte osvetljena, baca na nas oblake otrovnih gasova, i ide izgleda čitavu večnost kroz potpun mrak. Čak i u noći se oseća čađ pod rukom, gde
“ On je grof; u rđavoj lanenoj košulji, gorkih usana još od kinina koji uzima bez oblande, od života koji ga baca kroz brus nad kojim danju prži sunce a noću prelazi hladan vetar; kroz močvare s kojih se diže para.
Kampman je sastavljen od nekoliko sasvim praznih okruglih crnačkih koliba. Naš upad u njih baca paniku u narode slepih miševa, ptica i reptilija, koji su se tu nastanili. Prostraniju kolibu biramo N.
opkoljen starcima, decom, starijim ženama, one tapšu i pevaju, i svaki čas po jedna uleti u sredinu, raspevana, luda, baca se poleđuške, čas jednoj, čas drugoj u naručje.
Ona se ne smeje više, ona ne peva više, ne gleda više, ima zatvorene oči, i samo odbačena sa jedne strane baca se na drugu. Potom je zamenjuju.
a onda vidim dve-tri nage žene kako izleću odande i beže preko dvorišta; za njima vidim Fontenovu nogu koja se još baca za njima. To je crni poverenik udesio sebi harem u kom će ubiti svoju dosadu. Jedemo brzo, ćuteći.
Odseca glavu i toči krv na kamen. Bezglava kokoš odleta onda daleko između nas, trza se, baca po zemlji. Njamkoro se smeje i nešto nam dovikuje; ostali crnci diskutuju.
Misli: „Šta li mi je to tražio?“ To ga ipak ne baca u brigu; uzima prvu stvar koja mu je pri ruci; recimo kask za sunce iako je noć.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
To, bogami, neće biti! JANjA: Prokleto, nevospitano, najedeno, napijeno! Što si ti mene? PETAR: A? JANjA: U, kako mi baca vatra u srcu! Jesi ti moju slugu?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
„Hvatao bih se ja pojaske, sa sto Garčule, ali u ovom carstvu licemera sve se baca na papire. Molbe, potvrde, akta – uhvate te. Kako ću da ostavim sirotog Trifuna? Šta će on ovde, bez mene?
Dohvatila ga je, iznenada, gospožica Božič, i ona ga hitnu, uvis, dva‑tri puta, kao da nekog goluba, prevrtača, uvis baca, a zatim ga dočeka na ruke i baci na vatru, koja se na proplanku gasila, kao što sejači žita bacaju, na oranje, zrna.
Božič je bio rđa, koja prodaje ćerku, i koja baca na ulicu ženu, miraždžiku. Za trenut – u Kijevu – Isakovič je tu mater, i njenu kćer, smatrao nesretnima, a dobrima, pa
Pavle je onda potera, u lakom galopu, na prvu preponu. Životinja je pošla radosno, i Pavle oseti, kako grabi, i baca pod sebe zemlju. „Lisa, Lisa!“ odjekivalo je u manježu.
Varvara je lako mogla zapaziti da joj do Petra nije mnogo stalo, ali da na Pavla baca svoju mrežu, marama, konaca, pa i ruku.
Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE
Malo, malo, pa na nekoj steni aždaja stane i počne da šeni. Verovatno znajuć’ šta najvoli ala gospođa joj baca princeze u zjala. ŠTA MAJKE IZ LIVNA NISU ZNALE Majke iz Livna nisu znale: šta protiv dece nevaljale?
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Tako isto i Krečar. Samo gospodar Sofra ne spava, no zapalio je veliku stivu lulu pa puši, oko baca pred put, — jedan mora biti budan i na sve motriti. Dođu do prvog naznačenog sela. Gospodar Sofra probudi Čamču.
Komesar meri Čamču, a Čamča tako junački pogled baca na komesara, kanda je on sam svu četvoricu smakao. Sad prijateljski zasednu i dublje se razgovaraju, i kad im je Krečar
Na ručku se lepo ponaša. Frajla Lenka učtivo ga poslužuje, ali je ozbiljna. Profit baca oko na nju, ali ona ne da svoje zenice, ne da svog pogleda uhvatiti. Shvata šta Profit misli.
Prvi valcer igra sa frajlom Polačekovom. Dobra igračica. Onda igra s drugima. Svako baca oko na Šamiku. Dođe polka. Šamika i to fino izređuje.
frajle Lujze vidi se da joj je milo što je Šamika došao; poznalo se to već pri pretstavci, pa sada, razgovarajući se, baca pogled na ogledalo i namešta kosu.
Od ljutine ne zna šta da radi. Setio se šta misli Šamika. Kad večeraju, a Lujza vesela, oca služi, smeši se, baca kradom pogled na Matildu, a otac ćuti do kraja večere.
Opet dođe malo k sebi. Šamika, Marko Ćebetarov, šegrt i sluškinja su kod njega. Gospodar Sofra pogled baca na kontrafu pokojne gospođe Soke, pa onda upravi oči na lik svetog Nikole, strese se i uzdahne.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
nabijen, pred njim, u zemlju, šiljat i oguljen, tako da je bilo skoro neverovatno kako je mogao bez urlika od bola da se baca na njega grudima i trbuhom i leđima.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
probe, obično „nemim jezikom“, kazuje devojci s koje strane da očekuje suđenika: „Posle večere udavača uzima orahe i baca ih kroz kamin (odžak, dimnjak).
Kod nas obično svekrva, koja uvodi mladu u nov porodični kult, daje joj sito sa žitom. Mlada baca žito na sve strane, a sito na krov. U Bosni svekrva baca žito na mladence „da budu plodni i da im ljetina bolje rodi“.
Mlada baca žito na sve strane, a sito na krov. U Bosni svekrva baca žito na mladence „da budu plodni i da im ljetina bolje rodi“.
Tako, recimo, na svadbi kod banatskih Hera mlada baca žito, a okupljeni svatovi govore: „Koliko zrna, toliko dece!“ U okolini Zadra kada mlada dođe u mladoženjinu kuću,
“ U okolini Zadra kada mlada dođe u mladoženjinu kuću, svekrva baca na nju pšenicu govoreći: „Koliko pšenice, toliko ti, nevo, Bog dâ sretne djece!
⁸⁰ Za trudnicu ne valja da baca pomije preko praga, jer će joj dete povraćati hranu. Sva ova mesta: groblje, raskrsnica, prag, drvljanik, smetlište i sl.
⁶⁶ U našem narodu posteljica se negde (na Kosovu) daje psu, da dete bude hitro, ili se baca u reku „da dete bude brzo i da raste kao reka“.
Sve je ovo gledala trudna žena, pa videvši kako Bog nemilostivo baca tuđu decu, ona se toliko preplaši, da se ne mogaše poroditi sve dok joj ne dođe mati. (...
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Zemlja je takva, ona traži da je čovekove ruke gnetu, ona voli da se seme u nju baca, da je zapahne miris zobi i raži, voli da s proleća osvane u cvetu trešanja i jabuka, zemlja čezne da je stogovima sena
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Ljupke a uporne devojčice uspevaju, ponekad, da svoje roditelje povrate iz tuposti u koju ih baca gledanje televizije. Otac dođe k sebi, razneži se, i povređenu zečju nogu stavi u gips.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ŽUTILOV: Milči? NANČIKA: Ja sam odavno smotrila gdi jedan često prolazi pored pendžera i uvek baca oči gore. Sve sam mislila da l’ se nje tiče, i sad vidim da je istina.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
I Dimitrije se baca na čitanja života svetaca, pada u najveći verski zanos, gladuje, muči svoje telo kao stari hrišćanski sveci. 17.
U cetinjskoj pustinji, sam, bez igde ikoga, bez ikakvog intelektualnog društva, on se baca na čitanje, razmišljanja i pisanja, i u duhovnom radu traži razonodu i utehu.
dođe za profesora srpske gimnazije, u Novi Sad, gde je ostao sve do 1833. On se baca na proučavanja jugoslovenske, naročito srpske prošlosti.
Od 1815. on se baca u velike i strasne polemike, koje će voditi nekih četrdeset godina. Kritikujući Milovana Vidakovića ne toliko zbog
Sa velikom ljubavlju se baca ne samo na prevođenje tog pesnika, kao i pesnika arapskih, persijskih, no i sam peva u tom pravcu.
je u Pešti, od 1854. do 1856. uređuje Srbskiй lѣtopisъ. 1859. je »narodni sekretar« u Sremskim Karlovcima. Od 1860. baca se u politiku: 1861. postaje veliki beležnik varoši Novog Sada; 1861. i 1864. poslanik je u peštanskom parlamentu.
Glišić ismejava činovnike i popove, ali se naročito baca na zelenaše i seoske dućandžije, na majstore u »kaišu« i »podvali«, na koje se tada, u trenutku materijalne krize na
Početkom devedesetih godina on se, iznenada, baca na književnu kritiku. Plod njegovog kritičkog proučavanja novijih i novih srpskih pisaca jesu knjige: Iz novije srpske
Milićević, Vuk - Bespuće
najuri na slapove, pršti, pjeni se, skače, teče lagano opijena, spušta se ponovo, udara o stijenje, zašumi, nalijeće i baca se dolje naglavce, zajedno s njegovom misli koja ju prati i koju voda u sebi zanosi i utapa.
upijajući u oči njezinu sliku, kao da je sada gleda po prvi put, ne skidajući pogleda s njezinih pleća na koja kosa baca sjenku.
To mu se pitanje ne skidaše s uma. Šta goni njegove misli i što ih zbunjuje, smućuje, uzburkuje i baca po duši jedan strašan vjetar gdje se miješaЇu, sudaraЇu, satiru jedna drugu, u jednoj nerazumljivoj zabuni?
Radičević, Branko - PESME
) Ubav momak, gizdava devojka, Divno li joj napupila dojka! Momak baca ruke oko vrata Oko vrata, oko svoga zlata, Pa je stiska, pa je mladu ljubi, Od miline da j' ugrize zubi, Drkće
Gleda putnik okoline, Baca vrulu od miline, Ode pevat tanko, glasno: „Jao nebo, al' si krasno, Jao reko, brdo, dolo, Jao goro naokolo; Jošte
Di su dani dušanovi beli? Di su vaši ognjeviti mači?“ Tako starac u(z) gusle uzdiše, Gusle baca, jer ne može više. A Đoki se to na srce dalo Te je dete govoriti stalo: „Ču li, ču li, mila moja majka!
30. „Ala sreće straovite, Pa ne mogu, oh, pomoći!“ Sa se dere zlatne kite, U obraz i baca zloći: „Naj to tebi, vraži kote! A doći će đavo po te!“ 31. , krilo naše, Vazda svetlo lice tvoje!
Od zemlje se podigoše, Ma s' aveti svak oseti, Udri na se krst taj sveti, Nje ne ima kraj mrtvaca, Svak okolo oko baca. Za njom, za njom! svako zbori, A strava ga jošte mori.
I na noge on poskoči, Tamo-amo baca oči, Pa opazi vernu drugu, Ta baš onu pušku dugu, A pored nje te male, Što mu nikad ne slagale, I pored nji noža
Sad ona gura natrag vranu kosu, Njen obraz bled — to čini valjda mesec Što svoje zrake na nju sada baca. Nemirno gleda ona tamo-amo, Meneka čeka — brže, moja nogo, Enonde leži moji dana raj, Enonde moja duša veće čeka..
Jedva zori, al' on već na nogu, Pa se moli golemome Bogu; Šaru laća, baca je o ramo, Gorom šeće i tamo i amo; Šeće junak, al' ne misli kući, Još on misli štogode utući, Te premeće goru na
No da vidiš pustoga Turčina, On ustavi pretila dorina, Pušku malu na Srbe obara I pogodi jednog sred nedara; Ovu baca, drugu pušku vata, Zgodi drugog sred beloga vrata. Ali treći Srbin pušku vati...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ja je gledam, čudim se i pitam: — Nano?! — A? — trgne se ona i baca rad, pa kad vidi da sam to ja, ona ga opet uzima. — Što ne spavaš? — A što ti? — pitam je. — Spavaj ti čedo, spavaj.
— A što? ti li si mi dala?... Moje pare! — I, kao u inat njoj, seda na zemlju, prekrsti noge, baca kapu, vadi iz pojasa staklo rakije, pije iz njega i produžava pesmu. A kad je trezan, radi kao crv.
On ćuti i češe se po glavi. — Kazuj, šta će mi to? Gde nađe pare? Neću ti ovo, neću! — I poče da baca i gura od sebe. On se sagao, pa ono što ona baci skuplja i ponovo joj pruža. — Jedi, jedi! — nudi je.
Posle ručka izišao sam na kapiju, da slušam svirku, pesmu i gledam gde se ludi Menko pijan valja po ulici, raspasuje i baca sa sebe odelo. Kad se povratim u sobu, majku ne mogu da poznam.
peškir, sud, on što mu prvo do ruku dođe uzme, ne pita da li je to za to, već uzima i, kad svrši posao, on ga posle baca i to ma gde. I zato kuća im je izgledala kao gola, prazna. Nigde ništa. Tek u kakav kut ponjava, asura.
Kostić, Laza - PESME
PROMETEJ Na kamenu visokom prikovan, u okovu se ponosi titan, porugljivim se baca pogledom na Olimpos, na dušmana mu dom.
ugleda u osjaju snova svojih ovaput što naroda prvom sinu iz oblaka crnog sinu sevotinom obasut: delila se tako baca pred sinajskom gorostasa, celuje mu kolena, uvojke mu gladi vlasa sa čeonog što se krasa do junačkog viju pasa oko
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Šnjima i carević jede, ama im oči zavaraja pa baca meso preko sebe, tako i pečenje pojedu sve; pa onda rekoše: — Hajde da idemo u lov, jer sjutra treba jesti.
izvede svoju kćer i sa njom iznese džilit, pa onda po želji svoje kćeri zapovjedi, da koji misli i želi biti carev zet, baca džilit i bedeme grada prebacuje. U ovom junaštvu svi su se nadmetali, ali badava, ni jedan ne može ni na pola dobaciti.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MAKSIM: Bar se uštedi što. KUM: Jadna mi je ušteda. Zar ja znam šta se troši? Što joj je volja, ono kupuje, pa opet baca, kad se rasrdi.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Beo rubac sa krstače lepršanjem sveću gasi. S Glavačića eno kleca, i s točkova plamen baca, božja čeza sa tri sveca i tisuću tri mrtvaca.
MALA SOBA: ISTJERIVANjE STRAVE Baca lonac kljukove: kulja para sobicom. Razmile se stràvčići: dvoji, troji, četvori.
Put sinjeg mora, put Panonije? Nedjeljno podne: bruje pčelice, smola miriše - pućka cicvara; lukac sa trema baca svjetlice, a povrh smoka titra ispara; prilježno zoba raž iz krabulje konjče šareno; propuh mirisa tamjano puše s
Mirisno pucka žarulja rupa. Suši se vreme - prostor palaca. Divotna glavo, umnice trupa, kuda te goni, gde li te baca nagon taštine?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
! III U kuli staroj fenjer gori, plamen se žuti sa tamom bori, na more baca zračak. Uz prozor ćuti starina sijeda, tužna oka pučinu gleda, da li se vraća Mačak.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Nekoliko mladih ljudi stoje i razgovaraju. — Ovo je moja mala, — kaže žena za devojčicu koja joj se baca u suknje. — Kako se zoveš? — Huana. — Da li si valjana, Huana? — Kako se kaže? — Da, gospodine. — Čekaj, Huana.
Povijem se u barci, kao da će me pogoditi. Priroda baca svoje meteore, svoje munje, i slike svojih munja, nemo i ubilački kao prvoga daka.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Preda mnom potok vije se i krade K'o sjajna pruga, svetao i čist, I baca iskre na grančice mlade, Na šaren cvetak, na zeleni list.
— U podnožju Vardar šumi I visoko baca pene, I s tutnjavom lomi vale O večite, hladne stene. Al' nad visom, što se diže Parajući magle plave, Živi jedan
On oblake krilom tuče I ognjene munje baca, I kliktanjem oglašava Divnu slavu praotaca. I tuđinac čuje usklik, Sa visova što se hori, I zastrašen dugo bludi Po
A kroz klance burni Vardar Sa tutnjavom baca pene, I lomi se s mutnim valom O večite, hladne stene. RODOLjUB Ja sam putnik sa Vardara, Gde je Srpstvo bez
I, srećom zanet, narod moj Oprošten sviju zala, Veselo baca pogled svoj Od Save do Urala! Godine stare brzi let U burnu večnost streme, I novo leto zdravi svet, Novo nam ide
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Eno poznatog tela stene i pokreta reke što se baca od gajeva do klanca, sunce kao nikad sjajno i dvori visoki, bez broja.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Zar je tako dobar? — Koj... hm! Znam ga još iz turskog rata. Kad je osmatrač, taj baca bombe, puca zajedno sa pešacima, vezuje telefonsku žicu po najvećoj vatri.
A iz kafanske sobe, gde rade lekari, čuje se užasni krik. Malo posle iznosi bolničar ljudsku nogu i baca je negde iza kuće, kao kakvu cepanicu. Sunce je pripeklo, zadah da zaguši... Vojnik mi prinese ručak.
— Ih, groš bi na leđima nosila. — Kako... slamku bi u ustima držala. A malo dalje druga grupa hvata vaške, pa ih baca u jedan fišek od hartije, koji najposle zapališe. — A bre, što ih potepaste? — dobacuje jedan.
Onda opet noću kopao tunel i privukao im se na trideset metara. Sada po cele noći baca bombe. Ja mislim, kada bi ga uhvatili, živog bi ga odrali. — A šta namerava večeras?
A najteže nam je bilo što ne čujemo ni pucanj topa, niti šum zrna, već kao da ih rukom baca iznad naših glava. Komandir prekide paljbu i čujemo gde pešaci viču: ura, ura!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
« kao da se pitahu njihova lica, ali oni ćutahu dok im se putnik ne približi. Njemu zaklecaše noge, stade da baca poglede u stranu i, ni sam ne zna kako, priđe lepoj mladoj devojci, skide šešir i ne gledeći je promrmlja vrlo brzo: —
i zacenu se od smeha, sećajući se jučerašnjeg prizora, kad psi saleteše jadnika sa sviju strana, a on se samo obrće i baca nogama u stranu, i ako nosi štap u ruci. — He, ono je bilo iznenada... bio sam zbunjen.
Odatle se opet nastavljaju svetliji dani. Sad se baca oko na mnoge strane, a ima se na čem, u prostranom Beogradu, zaustaviti i zabaviti.
Ha-ha-ha. Zbilja romantično!... Prelesna djeva kuša postojanstvo zaljubljenoga junoše, baca ga u tamnicu, muči ga, pa kad se uverila da njegovo srce kuca samo za nju, pruža mu ruku!... Ha-ha-ha... A on, šmokljan...
mislila je dugo, pa odjednom oseti kako joj se uvuče u dušu nekakvo novo strašno osećanje... Ono samo truje oko sebe, baca gorčinu i jed, sažiže, ništi...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
pod javorom voda izvire, Tu dolazi mlada moma, vodu zavata, Beogradu pod zidove vodu donosi, Mirko joj se s grada baca zlatnom jabukom: “Uzmi, moma, tu jabuku, moja ćeš biti.
“ Moma ju je uzimala, pak natrag baca: “Nit’ ću tebe, ni jabuke, okani me se.“ U livadi pod javorom voda izvire, Tu dolazi mlada moma, vodu zavata,
pod javorom voda izvire, Tu dolazi mlada moma, vodu zavata, Beogradu pod zidove vodu donosi, Mirko joj se s grada baca zlatnim đerdanom: “Uzmi, moma, ovaj đerdan, moja ćeš biti.
“ Moma đerdan uzimala, pak natrag baca: “Nit’ ću tebe, ni đerdana, okani me se.“ U livadi pod javorom voda izvire, Tu dolazi mlada moma, vodu zavata,
pod javorom voda izvire, Tu dolazi mlada moma, vodu zavata, Beogradu pod zidove vodu donosi, Mirko joj se s grada baca zlatnim prstenom: “Uzmi, moma, ovaj prsten, moja ćeš biti.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Dok je moj pokojni major bio živ, posle ručka sedimo ovde, jedemo kajsije, a on koštice sa verande baca u reku! JELISAVETA: Muž vam je bio major? SIMKA: Artilerijski! VASILIJE: Je li poginuo u ovom ratu?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
življe zakuca, pa gledaš pomamnog bika kako je kleknuo na prednje noge, zab'o rogove u burumak i, sa strašnom rikom, baca u vis busenje, koje se vraća opet na njega i pretvara u prah... No i protivnici ne ćute.
ostaje go, uglađen kicoš, koga hitra desnica baca na gomilu.... Slabo svetluca bledi plamičak lojanice, jedva mu zraci prodiru kroz gusti mrak, te pokazuju tamne
Dršće ruka, pa grčevito steže suv, neokomišan koren, cepka suve šašljike, pa u tom zanosu baca ga na gomilu i maša se drugog, a sutradan na čistoj, okomišanoj gomili, valjaju se po sto neokomišanih, izlomljenih
veštica: jaši na vratilu, na dnu koga stoji privezana metla, pa iz svake slamke metline sukće varnica, te cela metla baca od sebe čitavu vatru, a veštica tiho, nečujno, kao buljina sa krilima, sukće i leti... Ala je strašno!
!« uzviknuo bi on... Manje opravke državnih stvari vršio je sam svojeručno, »da se ne baca državna para uzalud.« Ali što je delovodnik i glavnu knjigu vodio čisto — to je za priču.
— Kakvu kiriju!... Zar deset dinara za takvu njivu koja baca dvadeset krstina... — Spaso, idi s Bogom, ne čini mi zla. — Ne dam ti more svoju pšenicu... ne dam, ja.
vode ga k ribnjaku gde baca ribama kifle ... I odjednom nestade svega toga... Mama poče da plače vrlo često; tata stade dolaziti ljut, namršten...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Stari, mladi, dede, babe, bogati, siromasi: Kad je vrelo, svak bi glavu da u vodi pokvasi! Pa se baca u zagrljaj Savi, Moravi I na glavi pokrivalo tad zaboravi ...
(Orlu je živeti najmilije U dvorima Gromovnika Ilije.) I pošto nije gladan, On po sto puta na dan Zmiju baca sa neba Da je sačeka tačno gde treba. Sad u nebo, a sad nadole!
Ipak, smolničavi glib oranica i sokaka Normalnog čoveka u pravi očaj baca. Nigde čiste staze ni suvog nogostupa, Pljusak ne pomišlja da stane, bar za sada!
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
otporni prema spoljnjem pritisku, a dovoljno su providni i probojni za unutarnju jaku električnu svetlost koju kroz njih baca jak reflektor.
No i kad mašine ne rade, struje i vetrovi će ga lagano goniti i premeštati, jer se na takvim dubinama ne baca kotva.
jakog spoljnjeg reflektora, koji se spušta u vodu sa prednjeg kraja broda i koji, sa određene visine na morskom dnu, baca jaku konusnu svetlost u pravcu dna, osvetljujući ovo i sve što se nalazi u jednom dosta velikom vodenom prostoru
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Krstu služiš, a Milošem živiš! Krst je riječ jedna suhoparna, Miloš baca u nesvijest ljude al' u pjanstvo neko prećerano. Više valja dan klanjanja jedan no krštenja četiri godine.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Celo jutro juri i trči kroz baštu. Ne mogu da je zadržim. Samo kida cveće i baca. Sofka, jednako osećajući na sebi njegovu ruku i grleći mu kolena i široke čohane čakšire, i tada još, onako mala, pa
— Mitu, Mitu, puštajte! — odjeknu S drugoga kraja od one raskalašne snaške, i videlo se kako besno baca pogled na istu onu crnomanjastu devojku, koja je kupajući se pevala i bacala tas.
I tada, pošto se i pre same svadbe dugo radi, dugo sprema, onda se kad već i ona dođe, sve zaboravlja, baca, potpuno se predaju jelu, piću i veselu.
Poče da igra, vodi, zanosi i onom drugom rukom iz sita oko sebe, na široko po dvorištu, po kući, čak i preko kuće da baca šećer i leblebije.
laže, da se pretvara, morao je tu rakiju ispred sebe, ispod ruke, sve više da ispija i cigaru za cigarom da | puši i baca. Svaki čas ustaje sa stolice, opet seda, skršta noge.
Svi počeše da pljeskaju, starci da se izvaljuju, da bi je što bolje videli. Efendi Mita, izvan sebe, poče u dvorište da baca čaše, prosipa vino.
Pandurović, Sima - PESME
Sunce zrake baca Dugačke, žute vrh sàrane moje, Na prosti kovčeg i glavu mrtvaca. Tutnji i bruji promuklo i tmulo Muzika smrti.
Tako prošlost naša, što nam je sve dala, U kraljevskoj pompi prolazi, i na nas Baca svoju svetlost, k’o nekad, i danas; Tako prošlost sreće, iluzije, zála, Prošlost sviju snova, što je suzom prala
Nekad je senka starosti padala Na moju mladost, čistu sreću moju, Dok sad prošla mladost baca senku svoju, Da bi mi starost tugu zadala.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
O Stani pričahu mediku kako je više od jednoga momka obalila, kako dobro baca kamena s ramena i skače. „Da“, zaključi medik, „vidi se, brate, vidi.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
predstavljaju kao staru ženetinu, koja ima dvije vrećetine, pa neposlušnu djecu kupi i nekud u nekakvu jamurinu baca. (Odnešće te Kučibaba).
drenov štap s kojim bije veliku čeljad po kući, ako bi se čimgođ omrsio, a u lijevu (ruku) veliku vreću, u kojoj baca nemirnu i neposlušnu đecu, pa ih neđe u planinu nosi i u jednoj pećini sprema, a otac ih i majka o Uskrsu šarenim
Kolo: Paun nam se timaruje — Paun: (Prstima prihvata za svoje haljine — kao da ih od nešta čisti, i ono baca na zemlju). Kolo: Paun trepti, da poleti Paun: (Digne ruke i njima čini — kao ptica leteći krilima).
I to jede, ako se može jesti, a ako su kolačići od zemlje, on ih samo prinosi k ustima, pa ih baca za se a vilicama mljeska. U tom će gazda naići i srdito povikati: — Ȁ, kume, zar ti baš pokrade moje „košnice“?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Tak šta će? već sjedne s njim, divljan prokleti jede, a đak meće u usta pa opet baca u kraj. „Jeđi” stane vikati divljan, „jer ću i tebe sjutra ovako.
Šnjima i carević jede, ama im oči zavaraje pa baca meso preko sebe, tako i pečenje pojedu sve; pa onda rekoše: „Hajde da idemo u lov, jer sjutra treba jesti.
izvede svoju kćer i sa njom iznese džilit, pa onda po želji svoje kćeri zapovjedi, da koji misli i želi biti carev zet, baca džilit i bedeme grada prebacuje. U ovom junaštvu svi su se nadmetali, ali badava ni jedan ne može ni na pola dobaciti.
Stanković, Borisav - JOVČA
Jer kad je vidiš onda je sve... JOVČA (očajno): Kako: »sve«? Zar je već »sve«? Dotle došlo? (Baca sveću u njenom pravcu, te se ugasi i kotrlja niza stepenice.) MARIJA (ironično): »Došlo«?
Sve, sve na to drvce misliš... JOVČA (trza se iz zanosa, očajno, besno): Napolje! Lažeš! Sve lažeš! (Baca joj novaca.) Sve lažeš! Nisam ja grešan. Nisam joj prečio, ne davao...
(Baca joj novaca.) Sve lažeš! Nisam ja grešan. Nisam joj prečio, ne davao... A što ona bila kučka (otme Nazi »kost« i baca na Zulfu, koja se zgrčila u strahu.) Kučka, pa nije mogla da čeka, dočeka muža... Oh!
A, ima to. Ostalo je od sinoć. Ali ti, imaš li ti duvana? VASKA (baca s prstiju cigaru odavno ugašenu): Nema. Nestalo već. MLADEN (zabrinuto): Pa sinoć ti kupih! Zar već ti nestalo?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Neka mi niko ne baca preko nosa da sam po višoj časti pešice [h]odio, zašto ovo je mnogo bolje za me bilo radi mnogi[h] uzroka; no ova dva,
Ćosić, Dobrica - KORENI
Kad se simiti ubuđaju, krišom ih baca svinjama. Najpre u sitne komade izlomi simit, zgrudvanu zelenu paučinu. Simit se puši belim, ljutim dimom.
U grudima kipi nešto gorko i vrelo. Skida fotografiju sa zida, preko kolena lomi ram, otvara peć, baca je u vatru, plamen bukti, gotovo je i s tim! kida evenke sa prozora, i to je prošlost!
kida evenke sa prozora, i to je prošlost! baca ih u mrak i sneg, kokoškama, psima, selu... Ne, ne, to bi bio tipičan aćimovski gest. Treba spavati, pa sutra...
Poješće svinja, ne daj! Izgoreće... — bunca, pridiže se sa slamarice na podu i baca da ih zaštiti, uvek na suprotnu stranu od korita sa blizancima.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
»Bio je Poglavica u pravu!« pomisli Đavolak. »Ni ovi Gore nisu bolji!« — Dang, bang! — učesta Đavolak da baca čičak. Aj, kako se grad komešao! Već je sused na suseda udarao, sin na oca, muž na ženu! »Da mi je da rođaci ovo vide!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Odasvud pucaju obruči paklene vatre, jer Baš-Čelik, strahovit, baca kamare plamena i pri tom liči baš na Turčina, na sve Turke koji su ikada postojali.
Njegova će pesma biti znak za napad na Stambol- i Vidin-kapiju. Baca je čekao taj znak, a trajalo je, bedemi Stambol-kapije dugo su bili spokojni, onda se ogromna noć odjednom, sva,
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
A. Šantić LXXXI PRETPRAZNIČKO VEČE Sjutra je praznik. Svoju svjetlost meku Kandilo baca i sobu mi zâri. Sâm sam. Iz kuta bije sahat stari, I gluhi časi neosjetno teku. Na polju studen. Peć pucka i grije.
Pod tankim velom plavkastoga dima U peći vatra plamti punim žarom, I sjajne pruge po ćilimu starom Veselo baca i treperi njima.
K'o smoren putnik u dubokoj noći Što zaman baca mutni pogled svoj, I razum ljudski tako isto luta, I strašno kliče u nevolji toj, Al' nigde glasa...
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
“ I opet nas sahranjuje na parče i muči neverovatno. Pa tako sve ide dalje i jezivo, baca se krišom pogled, govori neprirodnim glasom ili blago prekorava i sve nas teško dira: i fotografije po stolovima i
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Ako se on libi da se baca na zemlju, da divlja i histerizira, da lupa nogama kao dijete, i da se u tome još iživljava i uživa, ako to za njega
potok, tu Dezdemonu koja uspijeva dokazati svoju nevinost, tu Emu koja se ne zagrcava šakom arsena, tu Anu koja se ne baca pod teretni voz! Koji je taj veliki duh, taj veliki pjesnik, a da nije nosilac jedne svoje tragičke vizije života?...
I čovjek biva nošen kao slamka! Oslobađa se svega, skida sa sebe sve do golog drhtavog mesa, i baca sve u vrtlog. I ko će tad znati biva li to stoga što Frano raspolaže manjom snagom odolijevanja nego oni razboriti
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
S njima i carević jede, ama im oči zavaraje pa baca meso preko sebe, tako i pečenje pojedu sve; pa onda rekoše: — Hajde da idemo u lov, jer sjutra treba jesti.
Kad to čuše divovi, u čudu se zagledaše, pa mu rekoše da im ne baca kamena, jer takoga nema nadaleko, pa im se žao rastati s njim.
A starac im veli da on ne može drukčije ili ga neće ni bacati. Divovi pristanu da ga ne baca, a priznaju mu da je bolji junak od njih. Drugi put pođu svi na vodu. Divovi ponesu bivoleće kože, a starac skopak.
izvede svoju kćer i sa njom iznese džilit, pa onda po želji svoje kćeri zapovjedi: da koji misli i želi biti carev zet, baca džilit i bedeme grada prebacuje. U ovom junaštvu svi su se nadmetali, ali badava nijedan ne može ni na pola dobaciti.
Ali i car prekrsti mladicom, te mu se dala cesta. Kad k moru, Oštar Dan baca jagodu, a most im se gradi; ali i car baca jagodu, pa ide za njima.
Ali i car prekrsti mladicom, te mu se dala cesta. Kad k moru, Oštar Dan baca jagodu, a most im se gradi; ali i car baca jagodu, pa ide za njima.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Kako gost nezvani, ogrnut u priče, Ranjene mu grudi baca posred blata; I crna šamija na domu ga viče, I traži ga zemljom grobova i rata.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Reč ”sila” uvek me podseća na prizor kako Galileo baca teške predmete sa krivog tornja u Pizi i posmatra njihovo jednako ubrzano kretanje, prouzrokovano privlačnom silom zemlje.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Oganj se ražgao. Od žestine začas proždire što se u nj baca. Žerava i kamenje kresi se, rekao bi i ono će plamenom da plamsa. Točak se vrti i škripi.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
I to izaziva kolektivno strahovanje od opšte pagube. Ovaj neobičan strah odmah baca izvesno svetlo na jedan drugi, ženski lik, koji se pojavljuje u više pripovedaka.
Ali, ono drugo što ne treba smetnuti s uma kao da baca novu svetlost: prve zamerke, kao i prva pitanja, najteže su i osnovne, pa ih zato svi rado zaobilaze kao da nikad nisu
U stvari, ovde je do narušavanja ili pomeranja došlo na semantičkome planu: obrt bacati senku izokrenut je tako da senka baca (uvis topolu).
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
(Hoće da pođe.) A sad, vašu ručicu, draga prijateljice! (Poljubi joj ruku.) Ma šer ami!1 (Polazi i sa vrata baca joj poljubac.) Papa! Pa-pa!...
ČEDA: Molim! (Odlazi levo.) DARA (odlazi za njim). ŽIVKA (gleda zaprepašćeno za njom, pa onda besno baca suncobran i šešir sa sebe). VI ŽIVKA, PERA PERA (donosi veliki štos novina): Dobar dan, gospođo ministarka.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Geneza književnog dela, osobito ako se ona može pratiti prema rukopisnim varijantama, pokatkad nam baca neočekivano svetlo na njegove skrivene strane.
Dok je Aranđel još mirno ležao u postelji, sanduk baca na zid senku „kao leti hladovina drveća”; kada tama počne da opkoljava gospožu Dafinu, on postaje „kao neki visoko
da, što radnja dalje odmiče, njegova senka sve više dobija simboličko značenje: sve je manje običan odraz što ga predmet baca, a sve više znak zlokobnoga mraka.
Pri tome, iako gleda ili iznutra iz Vuka ili prosto iz Vukovog ugla, on svejedno tako reći krajičkom oka baca pogled i sa strane. Zato je nama čitaocima omogućeno da na Isakoviča gledamo i spolja kad i iznutra.
čulne osetljivosti srazmerno je njenome prethodnom pojačavanju - pri tome nam je stalno pred očima slika sveće koja baca najveći plamen pre no što će se ugasiti - i, jedno koliko i drugo, ide saobrazno sa razvijanjem sižea.
Ima, međutim, jedna zvezda koja iz daljine tome zalutalom, i obezglavljenom, narodu baca nešto malo himeričnog svetla.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Za kratko vreme je postao od Ivana Sefer, pa Sefer buljugbaša i došao u Kolašin da pod tajnim rukovođenjem vešto baca prašinu u oči turskim vlastima i očisti kraj od nasilnika i lupeža. Zato je on na današnjem saboru tako sumoran.
— Jeste. — A hoće li goste, pobratime? — Pa... hoće. Nema Druge. Zapovijedaj kad te je Bog donio... Samo te je Baca pozdravio da ideš dole u kuću kod čeljadi. Kula nam je puna. Sve su barjaktari, prvaci i kačaci... — A ja što sam?..
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
ono čega s’ podlost žaca: Svetlih žrtav’, sjajnih obrazaca, To je propast pustih pudljivaca, U koju ih ludost njina baca.
Oblak baca i senke i mrake Da nahudi bogodanom sjaju — Al’ sokoli um’u kroz oblake: Po tome se sokoli poznaju. Čista rečca
Krakov, Stanislav - KRILA
Oblaci, crveni, žuti, beli, crni i zeleni. Kao da stotine kratera vulkanskih baca svakog trenutka pakleni plod iz sebe. A to je sve bilo strašno i lepo, i stvaralo je radost nepojmljivu i bolnu.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Šalupa nije uopšte osvetljena, baca na nas oblake otrovnih gasova, i ide izgleda čitavu večnost kroz potpun mrak. Čak i u noći se oseća čađ pod rukom, gde
“ On je grof; u rđavoj lanenoj košulji, gorkih usana još od kinina koji uzima bez oblande, od života koji ga baca kroz brus nad kojim danju prži sunce a noću prelazi hladan vetar; kroz močvare s kojih se diže para.
Kampman je sastavljen od nekoliko sasvim praznih okruglih crnačkih koliba. Naš upad u njih baca paniku u narode slepih miševa, ptica i reptilija, koji su se tu nastanili. Prostraniju kolibu biramo N.
opkoljen starcima, decom, starijim ženama, one tapšu i pevaju, i svaki čas po jedna uleti u sredinu, raspevana, luda, baca se poleđuške, čas jednoj, čas drugoj u naručje.
Ona se ne smeje više, ona ne peva više, ne gleda više, ima zatvorene oči, i samo odbačena sa jedne strane baca se na drugu. Potom je zamenjuju.
a onda vidim dve-tri nage žene kako izleću odande i beže preko dvorišta; za njima vidim Fontenovu nogu koja se još baca za njima. To je crni poverenik udesio sebi harem u kom će ubiti svoju dosadu. Jedemo brzo, ćuteći.
Odseca glavu i toči krv na kamen. Bezglava kokoš odleta onda daleko između nas, trza se, baca po zemlji. Njamkoro se smeje i nešto nam dovikuje; ostali crnci diskutuju.
Misli: „Šta li mi je to tražio?“ To ga ipak ne baca u brigu; uzima prvu stvar koja mu je pri ruci; recimo kask za sunce iako je noć.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
I ko si ti? ISAK (sleže rameni): Ja ne znam. RADAK: A otkuda si? ISAK (uzima šljunak jedan, pa ga baca u provalu): Otkuda dođe? Kud ode ovaj kâm? Ima li na dnu tome videla? Videste l’ što? (Vuk i Radak se zgledaju.
HADžIJA: Hajd’ napred samo! Ovakvi časi grudi nadimlju, A krv će njima teret lakšati Što mi na teme baca sudbina! (Glavaš s Hadžijom odlazi. Čuje se spolja ponovljeno puškaranje.) ĐENADIJE: O, bože silan!
) Šta mi je sad?... Kô da mi ponoć pade na oči, Na grudi stena s svojim teretom Disanje slabo guši u grud’ma. (Baca pušku dole.) I ti si teška kô od olova! Radače!... Vuče!... Gde ste sad?... (Radak, Vuk i Isak ulaze.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Potpora druga on! Kak venusinski labud, on leti gord, I hitroletne strele k meti Kao ispolin tivijski baca. 25. marta 1816.
Ali i nema ništa ni slađe ni milije nego Gledati kako mladost ljubovi k sebi ne da. Što se jače baca, so tim će brže da padne, Snagom sama svojom služi protivniku svom.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
(Baca joj pred noge donesene darove.) Evo! I uzmi, naša nesrećo! Ej, brate, nikad nisam mislio Da ćeju nam se i sokolovi
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Obodo' konja, pa podvrisnu': — Kurvo kučko, Asan-beže Čeko, u susret ti ide Simeune! Vrišti at poda mnom, baca pjenu, propinje se na prednje noge, a ispod njeg' sijevaju varnice kô nebesne svjetlice.
Bojić, Milutin - PESME
6. GROBOVI Korača dugi niz mrtvaca I mesec sveže humke mije I duge senke jablan baca I večne nade tajac krije. To majke palu mladost traže, Mišice željne milovanja; No lubanja se venac slaže I tužna
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
da nastavi istragu i da izvesti gospodina ministra o doga– đaju: Zato, znaš, počnite vi, pa ako vidim da onaj ništa ne baca, eto mene! ŽIKA: A mi... onako!... (Pokazuje gestom prevrta– nje po vazduhu.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Približujući se već bi svlačio koliju i odmah pravo išao u sobu u kojoj su ručavali. I otuda, iz sobe čulo bi se kako baca koliju u kut međ jastuke, kako seda, i odmah njegov krupan glas: — Hajde da se ruča!
Kao da nije znala, osećala da ne treba toliko baš da ga muči, da mu baca odgovornost... Zar je malo što on nju ne može da uzme, nego još i to: da joj on kaže, odobri da pođe za drugoga.
A jednako se smeši na nj. — Kako ništa? Majka joj, od besa, bola, poče brzo da sa jednog kraja na drugi ide, baca drva, namešta i viče da Mladen čuje: — I neka ostane! Nemam ih više. Jedno imam. I što da se i ono muči, pati?
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
O zadušnicama meće se u reku, za mrtvoga (SEZ, 19, 254; upor. i b. koji se o svadbi baca u reku, іb., 162 i 164). U okolini Đevđelije mrtvacu ispod glave meću jastuk pun suva b.
se tim grančicama put oblaka i govori: rastupi se (Begović, ŽSG, 121); takođe se za vreme grada kida vrbica i unakrst baca u vatru (Begović, 223).
granja na blagoslov u crkvu, pa se onda meće u sobu ili na kućni krov, i u slučaju nepogode baca u vatru kao utuk za grom (ZNŽOJS, 7, 183; 18, 73; 13, 34). D. se grančice nalažu na »živi oganj« (S.
koja se meće u usta božićnoj pečenici (svuda! upor. npr. ŽSS, 161) ili se na Božić rano ujutru baca u bunar (»Hladna vodo, ja tebi dajem dar, a ti meni sreću i zdravlje«, Schneeweіѕ, 74; v.
Pri tome valja imati na umu da se mrtvačka žrtva uopšte baca u reku (v. GNČ, 41, 219 id), i da »đavo« često nije ništa drugo nego duša pokojnika (o. s., 223 idd).
Izvanredno veliku ulogu ima j. u odnosima između momka i devojke, pri prosidbi i svadbi. Momak se, od milošte, baca na devojku jabukama (n. pesma, BV, 10, 1895, 77; upor. još starogrčku poslovicu Dіog.
Rohde, Der grіech. Roman3, 49 id. Upor. takođe I motiv iz narodnih pripovedaka da se devojka na svoga izabranika baca jabukom, npr. BV, 10, 1895, 172; Vuk, Pjesme, 1, 394).
J. devojka daje nakonjčetu (SEZ, 16, 223), baca u kolo (ŽSS, 214; BV 16, 1901, 154, Gacko), ili preko mladoženjine kuće (TRĐ, NNŽ, 3, 110. Koja devojka takvu j.
U Resavi baca mlada j., koju svatovi grabe (SEZ, 7, 40). Negde dever baca jabuke ili novčiće preko kuće, a deca trče n grabe ih
U Resavi baca mlada j., koju svatovi grabe (SEZ, 7, 40). Negde dever baca jabuke ili novčiće preko kuće, a deca trče n grabe ih (Stražilovo, 6, 539). Za vreme ručka svatovi u j.
U Grahovu baca se na konopljište, na Mali Božić, komad badnjaka, »da bi konoplje bolje rodile« (GZM, 6, 1894, 661). I u tom i u drugim
kukuruz poteče iz zemlje kao voda niz reku« (SEZ, 19, 361; negde to rade na Bogojavlenje, SEZ, 14, 23); prvi okrunjeni k. baca se u budi koju vodu u polju (SEZ, 17, 107): ovo su karakteristične mrtvačke žrtve i zato što se prinose po zalasku
Ćipiko, Ivo - Pauci
Kiša sipi. Po dvorištu kokoši, patke i guske lepršaju se i lepeću krilima, sa prozora gospa Pava, žena gospodareva, baca im žito; ona se time preko dana često zabavlja.
Izišavši iz crkve, hodajući po gradu, čudio se što ga pop Vrana čini da dangubi i baca ga u nerazložiti trošak i brigu, kad ovaj pop, što ga ispovjedi, plahovitiji je od njega: činjaše mu se da se ljuti što
Ali uzaludu: ono, jeste, dobro baca, ali po kaluđerovu mjerenju vidi se da do biljege fali čitava podlanica. Bacajući za poslednji put kamen, čobanče se
I misli na nju, sve drugo zaboravlja; snatri o njoj i gleda u svjetionik što zadire duboko u more i baca od sebe crvenkastu svjetlost na nemirnu pučinu; a dalje otvoreni morski prodor buči... Najednom, želja ga vuče k njoj...
— E, valja da plati parničke troškove ko je kriv, razumije se!— reče Ivo. — Ne znate vi koliko to njemu baca! Vidite koliko je naroda!
I čežnja za njom trga ga i baca u očaj. A kad bi se za čas smirio, pitaše sam sebe; ,, Što je to tako silno što me za njoщ.m vuče?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Dimitrije Dorotej mi je rekao da me Lauš traži zbog pisma kralju. Penjemo se uskom stazom prema Kuli. Sunce sa zapada baca svoje kose zrake na pregrejani kamenjar, koji posle dnevne žege lagano zapada u dremež.
zaslužuje oštriju kaznu; moje modrice i otekline nisu tako uverljive, čak i pri svetlosti pripaljenog žiška koji po zidu baca sablasne senke one su nekako blede i sitne.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Kô smoren putnik u dubokoj noći, Što zaman baca mutni pogled svoj, I razum ljudski tako isto luta, I strašno kliče u nevolji toj Al' nigde glasa...
Preda mnom potok vije se i krade Kô sjajna pruga, svetao i čist, I baca iskre na grančice mlade, Na šaren cvetak, na zeleni list.
Po njenim mirnim obalama, Kao jedini nakit njen, Sa svojim vitkim grančicama Žalosna vrba baca sen. U tome hladu, mrka lika, Kad sunce žeže, kipti znoj, Po kakav Turčin iz Zvornika Spokojno puši čibuk svoj I ćuteć
U podnožju Vardar šumi I visoko baca pene, I s tutnjavom lomi grane O večite, hladne stene. Al' nad visom štô se diže Parajući magle plave, Živi jedan
On oblake krilom tuče I ognjene munje baca, I kliktanjem oglašava Divnu slavu praotaca. I tuđinac čuje usklik, Sa visova što se hori, I zastrašen dugo bludi Po
A kroz klance burni Vardar Sa tutnjavom baca pene, I lomi se s mutnim valom O večite, hladne stene. 1890. U SPOMENICU PRIJATELjU J. M. M. H.
U mudrom zboru narodnih otaca Razgovor njegov pristojno žubori; Da, on je jednak i kad kletve baca, I kada reči blagoslova zbori.
I Terek se čisto žuri, Pa srdito baca val, I sa penom dalje juri Kroz neravni Darijal... 1883. PEĆINA NA RUDNIKU Triput crni gavran zagrakta i prnu Nad
Bole je prezreti život u ropstvo koji nas baca, I, veran slobodi, sići u krilo praotaca.“ Kad svrši razgovor ovaj, on strašno izvrši delo: Razderav zavoje svoje,
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Vi izvoleste malo čas reći da Galileji govori kao pastir. I gore od toga! On ima običaj da svojim „protivnicima baca kamenje na glavu.“ - „Kako, kako?“ zadžakaše mnogi i skupiše se oko ove dvojice. — „Eto tako.
Stanković, Borisav - TAŠANA
BEKČE (pruža ruku Stani za novac): Stano, za duvan! STANA Popićeš. BEKČE Za duvan, živa mi ti! STANA (baca mu novac): Na, crkao da Bog da! BEKČE (odlazi). STANA (pušeći namešta po sobi). Utrče sluškinje.
STANA (ljutito): Pa što ga ne nahranite i napojite? PRVA SAUŠKINjA (uplašeno): Neće! Baca hleb. Iskolačio oči. I znaš ga, po njegovom običaju, mumla, preti: kako je ovo njegova kuća i hoće gore, ovamo u sobu.
Pokušah da sam sebi sudim a ruka — kukavica drhti. (Vadi jatagan iz silava, baca ga.) Šta ćeš mi ti, bre, kada ti je gazda kukavica?
Dede, bre, čočeci! Svirka: »Teško oro«. Čočeci igraju. Naza baca jelek. Ispred izvaljenih begova igra po jedan čoček.
DžAFER BEG Dok se živi, Rešid-beže. REŠID BEG Oh, mnogo je ubav život! Mnogo je sladak! (Čočecima baca novac.) De, bre, de! (Kafedžiji): Daj nam rakije! Nek je sve veselo, pijmo. Veselo, veselo!
TAŠANA (uzima metlu, đubrovnik i polako, pogureno ulazi u Paraputino sopče. Čisti ga. Odnosi đubre i baca. Zatim se vraća i penje u kuću).
Ne boj mi se! Nećeš izgoreti! MIRON (sa klupe): Ne boj se, ne boj, Božja dušo! PARAPUTA (jednako okrenut kapiji, baca, kida sa sebe odelo, da bi se ugasio): Zapalili, zapalili Paraputu! I, izgore Paraputa, izgore!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Žar je modra, i u nju sipi vlaga. Ciganin dohvata iz čančića sitnu ribu i baca je živu na žar. Za trenutak, ribice su mirne. A kad zaboli, počnu skakati uvis. Ciganin razapne šake i ne da im uteći.
Zaboravi na ugled i rang, svađa se sa dečacima, ciči, u papučama izleti iz kuće, baca za decom što dohvati. Nemoćna, rasplače se, i kaže istinu: — Ne otimajte tuđe, taj orah je naš hleb!
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
vatronosac Njegovim rečima psuje Smeška se I polako jede Knjigu gospodara sveta I doziva gladne vukove Sa vrha kruške baca im listove Pune crvenih dugovratih slova I belih jaganjaca PUTOVANjE SVETOGA SAVE Putuje po mračnoj zemlji Štapom pred
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Novinar? Odista primamljiv poziv. Reč, koja je inače kod nas tako jeftina, koja se ne štedi, baca se, rastura, rasipa, ti pretvaraš u trgovački artikal i prodaješ je po skupe novce.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
I viša komanda se odlučila na poslednji korak, koliko očajan, toliko i drzak... To je isto kao da očajnik baca poslednju paru na kocku, ili da dobije, a ako izgubi, da izvrši samoubistvo. Pa da... ništa nam drugo nije ni ostalo.
— Od svačega... Opšta iscrpenost i iznemoglost. Znate... Kad mašina isluži svoje, onda se baca u staro gvožđe. — Ali organizam se obnavlja... — Razume se, kad ima uslova.
Svakoga dana gutali smo hinin. Ali ordonansi rekoše da posilni poručnika Luke, Isajlo, neće da uzima, već baca hinin. — Daj ga ovamo! — naredi Luka. — Što ti bacaš hinin? — Gospodin poručnik, ne mogu da progutam.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Divota! Dečak se naže i napi vode, pa od dosade poče da u izvor baca grumičke zemlje. Kad, iznenada, kraj samog svoga uha začu uzdah. Ko bi to mogao biti?
— Ludo bi bilo poverovati da je ovo ono isto devojče koje je još pre pola veka video kako iz mreže vadi ribu i baca je u reku? Sumanuto! Ugledao ju je samo jednom, i nikad više.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Dorčo, sine mrtvi, noćas ćemo ja i ti... aah! (Bat konjski.) U sobu rupi policaja. POLICAJA (zaduvan, baca štap pred Arsu): Evo, gazdo! Evo ti štap, i vlast, služba, i sve! Ne mogu više! Idem i ja! (Polazi.) ARSA Kuda?
(Okreće se Koštani): Koštan! De, poj! Bakšiš? Kesa? Eve na!... (Vadi i baca joj novaca.) SALČE (Mitki): Drugi put će ona to, Mitke, drugi put! KOŠTANA Ali ovakva da sam. Da ne skidam mintan.
MITKA (meće u usta dukat i pruža ga Koštani): Koštan, čedo. KOŠTANA (ustima uzima iz Mitkinih usta dukat i baca ga Salčetu u krilo). TOMA (izdiže se): Eh, a sada kad bi još i onu! Ali ne znaš je ti. Stara je to pesma.
Noć trne. Fenjer se gasi. Grneta, zurle jače pište, seku igru i pesmu. TOMA (izvan sebe baca fes, skida koliju, i laktovima izvaljujući se na jastuke, viče): Marko, hata pa u grad, i Hadži-Ristu, Zafira, Sekulu...
Šantić, Aleksa - PESME
Svoju svjetlost meku Kandilo baca i sobu mi zâri. Sâm sam. Iz kuta bije sahat stari, i gluhi časi neosjetno teku. Napolju studen. Peć pucka i grije.
Pod tankim velom plavkastoga dima U peći vatra plamti punim žarom, I sjajne pruge po ćilimu starom Veselo baca i treperi njima.
Ja sklapam oči i kroz snove tajno Ja vidim zoru povrh tvojih grana Gdje ruže baca božanski i sjajno... I slušam kako širom rodnih strana Radošću zvoni sa gusala struna, Dok se u zlatu vaskrsnijeh
Kada ti talas po žalima prska I baca duge na bokore trska, S talasom pljušti, i sjajna, i vedra, Kô galeb laki diže se i brodi, Pa pjeva suncu, nebu i
Radosne i mile, Plodove žetve, slatku hranu sela, U stoge slažu. Već drhtavu jaru Iz suhog njedra baca zemlja vrela — Već prisluženo sunce na oltaru Nebesa trepti, zâri, e bih rekô Kao da visi i plamti u žaru
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
istrajno, odmerenim pokretima, kao da budakom krči trnje, on nabija na koplje ne po jednoga, nego dva i dva osvajača i baca ih u reku — neka voda odnese nečistoću i zarazu.
Njegove su reči: „Jednom mi je zeman umrijeti, i potle ću, Mejo, odmirati“. On, bez straha, baca u lice vladaru istinu o njegovoj nečovečnoj vladavini.
, a mogu biti i od dva i više stihova, na primer: „Zazor mi je u te pogledati, a kamoli s tobom besediti“, „Topuzinu baca u oblake, dočekuje u bijele ruke“, zatim u mnogo slučajeva opis susreta prijatelja i neprijatelja (prvi se grle, drugi
đoga konja od megdana, što ga danas u Srbina nema, u Srbina, niti u Turčina, uzmahuje i glavom i snagom, te u sedlo baca gospodara.
Jedno jutro bješe poranio uz klisuru tvrda Kačanika, al’ eto ti Muse Kesedžije, na vrančiću noge prekrstio, topuzinu baca u oblake, dočekuje u bijele ruke.
Kad je bio vodi na ćupriju, al’ eto ti jednoga junaka, na doratu noge prekrstio, topuzinu baca u oblake, dočekuje u bijele ruke; božju pomoć nazivaše Marku, lijepo mu Marko privatio.
on vodi kićene svatove, ponajprvi ide pred družinom na vrančiću konju kosatome, buzdovana pokraj sebe njija, pa ga baca junak pod oblake, a u desnu dočekuje ruku, i ovako tanko popijeva: „Mlav-planino i planino Stara!
“ Al’ se Novak teško poplašio, te ne smije pristupiti blizu, već se baca pernim buzdovanom, te udari Grčića Manojla, udari ga među oči čarne.
Ona mlada u dvore se vrati, na se baca odijelo divno: obukla je kovčali-čakšire, pa obuče pamukli-košulju, a po njojzi od zlata košulju, da od pota ne šteti
vidi njemu putovati u ponoći kao usred podne; pa se konju na ramena baci, a dovati tešku topuzinu, pa mi topuz u visine baca, a vata ga u bijele ruke.
U zao čas po me ili po te!“ Pa otpasa dva mača zelena, begu baca oba preko krila: „Eto, beže, dva mača zelena, oba mača od jednog kovača; ti izberi koga tebi drago: uzmi boljeg, ostavi
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
U istom trenutku ispod stijene se začu ljutit glas: — Čedo ti je drekavac! Ej, ko se to baca? — Jesi li ti to, Lazare? — Ja sam, ja. Ej, ne bacaj se!
Oficiri naređuju da se baca oružje, neko zaustavlja vozove i okreće natrag od fronta, špijuni kidaju telegrafske žice, šire lažne vijesti.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ta i ribolovac udicu ili halov povazdan baca mnogoput u vodu i pak vadi, eda svakad može koliko ili štogod uloviti? Više prazno trga i vuče napolje pak uvečer ili u
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
mahali, ako ne i u svemu gradu, — a glavati čupavi šegrt Pote, i on šmrče i radi; čisti zečjom nogom stare minđuše i baca ih na gomilicu preda se. Obojica se zadubila u posao pa rade.
Kao nestašna deca kad metnu konjsku muvu magarcu u uvo, pa ga time silno uznemire, te se, jadnik, uzaman baca nogama, stresa tovar i samar, ali mu sve to ništa ne pomaže, — tako i ovome samo puste u uši misao o ženidbi i ženici
I niko, sem Mitanče Petrakijevog, ne zna zašto se Mane veseli, zašto je veseo, zašto časti sve i zašto nemilice baca bakšiš, i ne da nikome da plaća!... Prema njemu sede čengije; odmaraju se od malopređašnjeg burnog i besomučnoga igranja.