Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Kaže da su Čerkezi ipak najgori. Oni su ulazili sa konjima. E, pa, baš sam čekao da Božić-Bata ubaci bilo šta pod badnjak (jer, bio je Badnjak) kad nam onaj rođak sa dvogledima, bombama i svačim objasni da on uopšte ne postoji.
Oni su ulazili sa konjima. E, pa, baš sam čekao da Božić-Bata ubaci bilo šta pod badnjak (jer, bio je Badnjak) kad nam onaj rođak sa dvogledima, bombama i svačim objasni da on uopšte ne postoji.
Matavulj, Simo - USKOK
Domaćica bješe visoka i suha, a snaha joj omanja, jedra. Uz kutnji zid u dvorištu bjehu prislonjeni badnjak i badnjarice, a na ražnjevima četiri peciva. Knez nazva boga i pruži ženi dževerdar, struku i jatagan iz pojasa.
I gostov pogled odjednom pođe po kući i čeljadi, te se ustavi na lijepoj zubljonoši. Domaćin unese badnjak i nazva: — Dobar veče i čestit vi Badnji veče!
Domaćin unese badnjak i nazva: — Dobar veče i čestit vi Badnji veče! Krstinja zasu žitom njega i badnjak, govoreći: — Daj bože i s tobom zajedno, Badnji veče i svaki blagi božji dan! Knez položi badnjak na ognjište.
Knez položi badnjak na ognjište. Kićun i Šuto unesoše dvije badnjarice, nazivljući kao i knez, a prihvaćani istim obredom.
— Daj, bože! Amin, bože! — povikaše domaći, krsteći se. Knez preli unakrst badnjak, pa srknu i dade čašu gostu. Ovaj se sjeti šta treba učiniti, okusi, pokloni se i predade čašu pristavu.
— A sad da ti istumačim sve — nastavi knez. — Kad se nalaže badnjak u srećnim kućama pucaju puške, pjeva se i čini velje veselje, a u ojađelijem, kao što je moja, tadaj se najgore
Dugo su sjedjeli ćuteći i motreći kako pregorijeva badnjak. Odjednom stari Mrgud Šutov zapita uskoka: — Je li, moj lijepi đetiću, ti si od dobre kuće?
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
shvatanjima od pre rata; On nikad neće postat zapadnjak, Niti se iščupati iz našeg blata: Za Božić u Topčideru seče badnjak, A krsna slava mu je Sveti Mrata...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Glavica kupusa) 188 — Kosa zelena, a tijelo žuto? (Mrkva) 189 — Krstiše me, u šumi sam odrasla? (Badnjak) 190 — Kuća od zemlje, kosti crvene, a lišće zeleno? (Mrkva) 191 — Manje ima kada metneš, više biva kada uzmeš?
gospoda boga“ varka — zadnji deo ribe oko repa vedhe — stare vejka (veja) — grana (biljka) vele — mnogo veseljak — badnjak net — već većil — zastupnik; savetnik; dostojanstvenik vjedogonja [jedogonja; zduha(ć), stuha(ć)] — duh koji iziđe iz
Ćosić, Dobrica - KORENI
I ja bih takav bio prema svom sinu. Ne volim ga manje nego pre nekoliko godina. Nisam se izmenio. — Vreme je badnjak da se unese — reče Simka. — Vreme je, idem. Ustade i Vukašin, a Aćim mu sa otvorenih vrata dobaci: — Ti ne moraš.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
A mi ruke tremo, Rekli bi i ne bi... Zašt’ da ne reknemo? Peći su nam male, a gdegde i fine, Ne mož’ u njih badnjak, onaj od starine; A sobe su naše sad već patosane, Hvala milom Bogu i naprednom trudu, A gde jošte nisu tu treba da
Mi badnjak volemo — Ali ne možemo... Tako, to je bilo iskreno rečeno! Što ne može biti niko ne zahteva. Ta Božić ne traži da
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
, ѕ. v. badnjak), i božićnu siniju (GZM, 6, 380). U Boki planinci meću grančicu b. božićnoj pečenici u usta (Vrčević, Tri, 28).
U Bosni uzima se ona (pored hrasta) i za badnjak (GZM, 6, 1894, 381; Schneeweіѕ, 17). Na Spasovdan, u Crnoj Gori, prekrštaju svako žito zelenom bukovom granom (ako
G. je u starinskoj religiji morao imati veliki ugled, ali koji je danas izbledeo. G. se ponekad seče za badnjak (SEZ, 32, 1925, 368).
i ZNŽOJS, 12, 300), ili koju (sa novcima zabodenim u nju) ostavlja polaženik na badnjak (GZM, b, 1894, 381), ili koja se meće u slavski kolač (Begović, 43; BV, 6, 1891, 75), a svakako i ona j.
Upotrebljava se kao vrsta predžrtve (svakako ne kao lustracija): njime, na Badnji dan, biva posut badnjak, pre no što će se seći (na Glasincu, GZM, b, 1894, 381), domaćin (іb.
Devojke na Božić predu žicu na l. mladicama koje su toga jutra pre sunca s vodom donesene. I te mladice zovu se badnjak (Begović, 89 i 96). Prema verovanjima našeg naroda, l. je i drvo mudrosti, znanja. »Nije tri puta oko l.
prućem podstiče se badnjak (SEZ, 17, 134); u Bosni čak p badnjak može biti od l. drveta: kad ga domaćin donese kući, on njime okruni malo čađi po
prućem podstiče se badnjak (SEZ, 17, 134); u Bosni čak p badnjak može biti od l. drveta: kad ga domaćin donese kući, on njime okruni malo čađi po tavanu i kuću prekrsti (SEZ, 32, 368).
Svakako zbog njegove antidemonske snage, i badnjaci i česnice kite se l. (Vuk, Rječn., ѕ. v. badnjak; ZNŽOJS, 20, 36). Kada u sobu u kojoj spava dete ulazi često kakvo sumnjivo čeljade, nakade dete božićnim l.
Ovas; zob. Zob ima dosta važnu ulogu u domaćem kultu. Zoblju se posipa drvo koje će se odseći za badnjak (Kupreško polje, GZM, b, 1894, 382); polaženik, ulazeći u kuću, sipa zob iz rukavice (užičko, ŽSS 169); o Badnjem
, 19). P. može biti žrtva uopšte u svakom kultu. Njome se npr. posipa badnjak (ŽSS, 161). Postoji i interesantan slučaj obedne žrtve badnjaku: u niškom okrugu domaćin načini svrdlom udubljenje na
SEZ, 32, 1925, 372). Pod starinskim hrastom, veruje narod, može biti zakopano i blago (SEZ, 47, 1930, 104). Badnjak (v. članak!) se uzima po pravilu (a u nekim krajevima, npr. u nekim krajevima Bosne, isključivo, v.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
deklamator 1879, Srpski deklamator 1879, Bosilje 1880, Male gusle 1881, Mali svet 1882, Radovan 1883, Polaženik 1886, Badnjak 1891, Biser cveće 1905. Jovan Grčić Milenko (1846–1875), rođen u Čereviću, umro u Beočinu.
Popović: Dan i noć (knjiga za decu) Stevan V. Popović: Bosilje (knjiga za decu) Stevan V. Popović: Badnjak (knjiga za decu) Jovan Miodragović: Zagorkinja ili život naš u šumi i bez šuma (poučna proza) 1881.