Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Naranča, pomoranča (Šulek). U običajima i domaćem kultu n. često zamenjuje jabuku. U Trebinju polaženik ostavlja na badnjaku jabuku ili n., u kojoj su zabodeni novci (GZM, 6, 1894, 381). O Badnjem večeru domaćin deli ukućanima n. (GZM, b, 385).
Njome se npr. posipa badnjak (ŽSS, 161). Postoji i interesantan slučaj obedne žrtve badnjaku: u niškom okrugu domaćin načini svrdlom udubljenje na badnjaku, pa tu metne malo meda, masti i p.
Postoji i interesantan slučaj obedne žrtve badnjaku: u niškom okrugu domaćin načini svrdlom udubljenje na badnjaku, pa tu metne malo meda, masti i p., i od toga svaki posle ima da lizne (Karadžić, 1, 1909, 213).
Vuk, Rječn., ѕ. v. badnjak; Karadžić, 1, 1899, 213; GZM, 6, 379; SEZ, 7, 115) uzima (za) badnjak. Pandan ovom normalnom badnjaku je običaj u nekim krajevima da o Svetom Ignjatu [ili na Badnji dan] polaženik donese u kuću c.
III POVODOM ČLANAKA KOJI NEDOSTAJU U »REČNIKU« 1. Kao da su u sastavu rečnika, Čajkanović je uputio na članke o badnjaku (u čl. Hrast), o zapisu (ibid.), o kolaču (u čl. Pšenica), o mitskom bilju (u čl. Vratič), o senovitim drvetima (u čl.