Afrika
Ova vrela noć je noć Badnje večeri. Trpezarija hotela se lagano puni belcima belo odevenim koji se skupljaju da dočekaju veliki praznik.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
“⁵ Devojke za udaju na Timoku svoju sudbinu odgonetaju sledećim postupkom: Na Badnje veče devojka iziđe iz kuće „Da istrese ’troje’ (trohe, mrve), pa se tom prilikom malo zadrži i prisluškuje što se u
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Ne manje vešt pokazivao se i Božić-Bata; uspevao je nekim čudom da na samo Badnje veče, posle uzbudljivog noćnog leta, ubaci ispod badnjaka keks koji se poetično zvao »Adrija«.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Predmet je istraga poturica u Crnoj Gori, crnogorsko Badnje veče u početku XVIII veka, koje je u njegovim očima značilo rađanje slobode crnogorske i srpske (i zato se delo
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Barun je dočekivao Badnje veče i Novu godinu u riječkom Orfeumu. Skidao je igračice do gole kože i sipao u njih šampanjac.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Znojavi su mi konji, gospodine. — Ništa im neće biti za... Malo da se smrači. — Kad ću ja da se vratim? I meni je Badnje veče. — Platiću ti više nego što zaslužuješ. — Sad sam siguran da si sin Aćima Katića.
Šta se to promenilo, šta se to dogodilo za nekoliko godina otkako nije dolazio u selo? — Levo! Levo! Zapamtiće ovo Badnje veče i ovaj Božić, poslednji u Prerovu, sutra će se vratiti, rano, večeras se mora sve svršiti.
je to od njega što je baš za Božić došao kući, i ovih nekoliko godina kako ne dolazi svaki joj je Božić tužan; svako Badnje veče otplače: on je u tuđini, daleko, nikoga svog nema. Ti Francuzi, sigurno nemaju... — Imaju.
Ne, ne misli on onako kako je večeras govorio. Zar nije lepo u ovoj sobi, njegovoj sobi, u kući, u selu na Badnje veče? Koliko se on nekada radovao ovoj večeri i sutrašnjem danu!
A uveče se sa ocem moglo i o knjigama pričati. Tih večeri on je drugi čovek postajao Samo da jedno takvo Badnje veče, sada, večeras, nekako doživi, da zaboravi svađu sa ocem, da ona ne postoji, dao bi sve znanje, ideje, karijeru,
Stoji nasred sobe: šta to on hoće od sebe i života? S čim to on noćas raskida? Čemu ovo pozorište na Badnje veče u Prerovu? Njegova senka, polegla po patosu, uspela se zidom do prozora i na njemu presekla glavu. Dugo stoji.
Tada, pre no što je prvi put posle Badnje večeri ušao u očevu sobu, dvaput je, prikradajući se, dolazio do vrata i s teškim grudima vraćao se pod vajat.
Ako dobiješ, znam te dobro, zaboravićeš ti na Badnje veče i njegovu ženidbu. Jeste.“ Plen pod šapama, mek i mlak, malaksavao je postiđen.
“ Tako nešto čitao mu je velikoškolac Vukašin jedne Badnje večeri i Tvrdio da se tada rodio njegov deda Luka. Aćim pripali cigaru i pogleda u prozor. Pomrčina miriše na kišu.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Krasno je, divno kad badnje veče Zemlju u belom ruhu zateče, Nadima mladu, patnjama staru, Kô u stiharu. Što sam ti rekô nije nategom: Pesnik
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ova vrela noć je noć Badnje večeri. Trpezarija hotela se lagano puni belcima belo odevenim koji se skupljaju da dočekaju veliki praznik.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Ko počne na dan Svete Lucije (13. decembra) da pravi stočić od b. drveta, i radeći svakoga dana pomalo dovrši ga na Badnje veče, može te večeri u crkvi, stojeći na njemu, poznati sve veštice (ZNŽOJS, 10, 55; Šnevajs, 8).
, 380), čobanin, kad dođe da čestita Badnje veče (Trebinje, 379); o Božiću domaćin posipa polaženika, i polaženik domaćina (Glasinac, 381; 382), domaćica posipa
Isto tako dobiće čireve onaj ko dira orahe što su na Badnje veče bačeni u četiri ugla (Karadžić, 1, 1899, 213 id). Ako ih deca na Božić jedu, patiće od krajnika (SEZ, 13, 400).
Čkalj (Vuk ‹Rječn., ѕ. v.›; Šulek, Imenіk, 57). U RJA razlikuje se nekoliko vrsta. Na Badnje veče, na Kosovu, kad badnjaklija donese slamu, potraže po njoj č.
, 41); soba u kojoj ima male dece, kada se u selu pojavi epidemija (ib., 20); živina, na Badnje veče, ako spava napolju (ib., 74). Na 40 dana posle magičnog »otvaranja« bolesnika vrši se kađenje č.
pojede (SEZ, 65, 1952, 250). S. je i demonska voćka: pod njom sedi »ukodlačica« i češlja se (SEZ, 66, 1953, 191). Na Badnje veče »smokva, koje mora biti, u mnogim naseljima se ne jede, nego samo obzine«, i čuva se kao lek protiv bolesti (SEZ,
Tamjan. Upotrebljava se i u vračanju za podsticanje plodnosti: u Budžaku, na Badnje veče, »izlaze u voćnjake i vrte rupe u voćkama koje prošle godine nisu dale rod, i u njih stavljaju pomalo tamjana, s
Nju ponegde mese (od pšeničnog ili kukuruznog brašna), na Badnje veče, kad i k. »badnjak«, tj. »pogaču od kiselog testa, ukrašenu krstom i oznakama koje predstavljaju ovce, krave, konje,