Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Od mnogih evo vam jedne: Bahne Turčin u kuću popa Teše iz Badovinaca. Kod kuće ne beše nikog sem njegove popadije. Turčin beše i suviše osion da bi ga čovek mogao gledati ravnodušno.
— Siđi. U taj par bahnu Deva. — Šta je? — upita ga Stanko. — Požuri... Biju se... Turci udarili od Badovinaca, prešli na Prudovima, pa zajmili stoku iz Glogovaca i Sovljaka, te pognali u Bosnu.
Srdan Ilija čuvao je straže od Turaka od ušća Jadra u Drinu, pa niz vodu do Badovinaca. Sima Katić je od Badovinaca pa do ušća Drine u Savu; a samo ušće Drine čuvao je strašni junak Zeka Selaković,
Srdan Ilija čuvao je straže od Turaka od ušća Jadra u Drinu, pa niz vodu do Badovinaca. Sima Katić je od Badovinaca pa do ušća Drine u Savu; a samo ušće Drine čuvao je strašni junak Zeka Selaković, pobratim Stankov.
Naredio sam mu gde da ih skloni na slučaj navale... — Hoćemo li pored Drine? — upita Nogić Zeku. — Samo do Badovinaca. A od Badovinaca ćemo preko Carskog polja i Novog Sela na kasabu (Lešnicu) — zapovedi Zeka. I krenuše se.
— Hoćemo li pored Drine? — upita Nogić Zeku. — Samo do Badovinaca. A od Badovinaca ćemo preko Carskog polja i Novog Sela na kasabu (Lešnicu) — zapovedi Zeka. I krenuše se. Išli su žurno.
Sami vele da ih ima na sto hiljada. Vojvode zatreperiše. — Jesi mogao razabrati na koju će stranu? — Hteli su preko Badovinaca i Klenja na Bogatić pa pravo u Šabac. Ali ih poremeti prazna Parašnica... Sinoć dokopaše da se krenu pored vode.