Ćosić, Dobrica - KORENI
Ništa više. Nisam, bože, njega mi što se rađa. — Što ti je; Đorđe, sunce božja stvar! Osećaš li: bagremovo cveće miriše na med — reče Tola i sede pored Đorđa.
a pogled zanesen i sav utisnut u rupu na kamenom zidu kroz koji izlazi i ulazi noć, na kojoj se pojavljuje i nestaje bagremovo lišće. Nikad nebo. On veruje da su bagremove zbog toga i posadili pored apsane.
Nikad nebo. On veruje da su bagremove zbog toga i posadili pored apsane. One prve budns dočekane zore, bagremovo lišće je bilo zeleno. Sada kao da je potopljeno u zejtin.
Bila bi nesreća ako u tvoje vreme ne bi bilo ludi koje bi na bagremovo kole nabijali. Ne seku li radi toga šume oko naših reka, i one će presušiti.