Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Bibikov je imao da brine o naseljavanju Ševiča i Preradoviča. A sedište mu je bila tvrđava, Bahmut. Đurđe i Petar dobili su zemlju u rejonu Ševičevom, blizu Doneca, a Pavle, u rejonu Preradoviča, blizu Bahmuta.
sa Vitkovičem – koji mu je stajao u potiljak – šarenilo došljaka, koji su imali da budu odvedeni u Mirgorod, u Krilov, u Bahmut, da ih razmeste po naseljima, s tim, da se, te jeseni, pojave na manevrima.
Kuća je bila u jednoj udoljici, koja je sva bila u bagrenju. Kukuruz i suncokreti, oko nje, imali su visinu čoveka. Bahmut se, sa njenog praga, ceo video. A vidik, odatle, nestajao u bezmernu stepu.
Ukšumovič je govorio Pavlu da će tu, na putu u Bahmut, i iz Bahmuta, kroz godinu, dve, sve biti u voćkama. A naseliti se tesle, i naseliti se kovači.
A naseliti se tesle, i naseliti se kovači. Bahmut će, kaže, postati njegov garnizon. Taj mladi kapetan – koji je preskakao konje – činio se detinjast, neozbiljan, rasipnik,
Belela se i žutela, prekodan, iznad druma u Bahmut, pred šumarcima, koji su bili počeli da žute. Prvi listovi, sa drveća, već su opadali, sprženi, a uveli.
Kad bi se nagnuo, iz tih, praznih prozora, u sumračju, posle, sve bi nestajalo u toj poljskoj pomrčini: i Bahmut, i drum, i putevi i šumarci požuteli. Ne nebu su se, rano, javljale zvezde, ali blede.
Najbolje bi bilo, što pre, poslati ga u Bahmut, ali ne u serbski, serbskovengerski, puk br. 35, nego u invalidu, penziju. Takvi su ljudi, kaže, opasni, za ženu.
je, međutim – navikao na selidbu, kao i tice selice – brzo i mirno, posvršavao svoje poslove u Kijevu, pred odlazak u Bahmut.
A sa stvarima je otposlata, u Bahmut, i sluškinja Žolobova. Isakovič tu snažnu, pustu, devojku nije nikom pokazivao. Ali je bio zavoleo tu svoju polegušu.
Isakovič, živ čovek, i ukrepljena mesta, Bahmut i Doneckoje, živeli su, te jeseni, dva života. U dva sveta. Jedan svet je bio običan svet svih ljudi u okolini
Početkom oktobra meseca, dok se Pavlu činilo da mu je život stao, i da će završiti, prosto, tim odlaskom u Bahmut, koji je pripremao, proradili su, međutim, papiri, koje je o njemu bio razaslao Volkov, za Kostjurina, i Kolegiju.