Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Đurđe i Petar dobili su zemlju u rejonu Ševičevom, blizu Doneca, a Pavle, u rejonu Preradoviča, blizu Bahmuta. U očekivanju da se tamo odsele, imali su da gledaju jad i bedu, koja je bila mnogo veća u njihovim rotama, među običnim
Kuća je bila gotova i čekala je Pavla, pri izlasku iz Bahmuta. Svi, koji su, iz tog ukrepljenog mesta, izlazili, morali su da projašu kraj drvenog mosta, otkud je jedan puteljak
Ukšumovič je govorio Pavlu da će tu, na putu u Bahmut, i iz Bahmuta, kroz godinu, dve, sve biti u voćkama. A naseliti se tesle, i naseliti se kovači.
Sa penzijom od trista rubalja godišnje, za kapetana. Budućnost mu se sad ukaza u silueti Bahmuta. Život, kako ga je Ukšumovič vodio, bezbrižan, u kocki, u jahanju, u lovu, u manevru.
Ni traga o nekoj Evdokiji, ili njenoj ćerci. Otišao je iz Kijeva, Bahmuta, Mirgoroda, Černigova, sam. Biće da je, uoči rata, pomislio da su, ne samo ljubavi i švalerke prevare i mađije, u
A sad im, tako, lagano, prolaze ovi zimski dani. Ono što prota nije rekao, svi ti ljudi u okolini Mirgoroda i Bahmuta, postali su bili Pavlu bliski, brzo, kao da su mu, i oni, sunarodnici.