Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
N. groznicu — tu neka i ostane!« SEZ, 14, 224. O prenošenju groznice na b. l. upor. i SEZ, 17, 542). Pri bajanju od prišta upotrebljuje se b. l., koji se mora istući na kamenu što »se ne pomerava« (ŽSS, 263).
zadržala (GZM, 6, 1894, 656). Sedam ili devet ugljenova od loze, stavljeni u vodu, upotrebljuju se pri bajanju kad je dete urečeno (ZNŽOJS, 7, 1902, 388).
Ona je neizostavna pri magičnom isterivanju »babica« iz porodilje (v. ceo proces u SEZ, 19, 99). Pri bajanju od »izdati« (grčevi u »stomaku«) meće bajalica bolesniku na stomak po tri zrna kukuruza i pasulja, i tri semke p. (ib.
TROSKOT Quecke (agropyrum repenѕ). Troskot (glistnik, pirnica, Šulek). Upotrebljuje se pri bajanju protiv ruse (kraste, Karadžić, 1, 1899, 245). Meće se u rakiju i pije protiv sušice (GZM, b, 1894, 802).
, i dlakom bika bez belege (»da se ne bi ubijeni ukvario«, ib., 391). Ima značaja u bajanju i narodnoj medicini. Naročito je lekovit č. ubran u Međudnevice (SEZ, 19, 13), i na Krstovdan (ib., 65).
Pri bajanju protiv vetrova u Gruži tri česna b. l. popreko se preseku, pa, pošto se njima premaže bolesnik, baci se po polovina česn
r. zabodena u njegovu kapu (ibіd.). U Gruži d. r. (koja se tamo zove šipurak) upotrebljava se pri bajanju protiv žutice: uveče se žut konac (koji predstavlja bolest) zaveže bolesniku oko vrata, a crven konac (koji predstavlja
Upotrebljava se pri bajanju i pominje se u basmama protiv bolesti (v. npr. SEZ, 19, 1913, 217; 50, 1934, 305; 66, 1953, 231 i 235; 70, 1958, 413;
U Visočkoj nahiji s. t. (»lozica s okruglim listom«), upotrebljava se pri bajanju protiv strave (protiv posledica pretrpljenog straha).