Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Srećno je sve teklo, srećni par lepo živi. No, šta će Alka devojka, drugarica Micina, sestra Markova? Oko nje jednako baje Jefta Ćirković, a mati ga dobro gleda, jer ima „sostojanije”. Otac će mu predati trgovinu, a jedinac je.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Da je izvođenje ljubavne magije zbilja vezano za sile htonskog sveta, govori nam i izbor mesta na kojima se baje, a to su: prag, drvljanik, vodenica, groblje, raskršće, smetlište.
³⁵ Kada dete ne može da zaspi, njemu se još i ugljevlje gasi, a i baje: „Duva vetar preko visokih gora, širokih polja, velikih voda, klasastih ječmova, vinograda; duva vetar preko lisica,
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
pleteš; Dodaj nama kraj gajtana, Na čem’ ćemo Boga molit’ Za staroga za Badnjaka, Za mladoga za Božića; Božić baje po svem svetu, Po svem svetu, po ovome. Slava i čast domaćinu! Tebe na čast, gospodine! 15. Uranila, koledo!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
“1 Bajanja mogu da budu raznovrsna po nameni. Naročito se mnogo baje: a) ljudima: od uroka, vetra, podljuti, nicine, zloga (čira), izdati, poganice (padavice), od kostobolje, nesanice i
„Od ovakvih bolesti se redovno baje, tj. bajalice šapuću neke vrste molitava, preklinjanja i slično. Ili se bolestima preti vodom, vatrom i drugim
(Opet tri puta). OD IZDATI 1 (Baje se nožem crnokorcem) Oj ti Luko, božja slugo, uzmi nož crnokoran, pa idi uz put, niz put; koga sretneš, ubodi ga; koga
OD KOSTOBOLjE („Poganica“) Prokleta prokletnice, nesretna nesretnice, izlazi iz roba božijeg (ime onoga kom se baje). Eto otud presvete matere Bogorodice na vranu konju, na zlatnu sedlu.
“ OD NESANICE (Kad neko ne može da spava, onda mu se ovako triput baje): Duva vetar! Duva vetar! Duva preko visokih gora, preko širokih polja, preko velikih voda!
Rog rogu dovatio, zemlja zemlju poljubila, Zeku (ili kako je volu već ime) ništa ne bilo! (Tako se baje pet puta). B) STIHOVANA KAZIVANjA A) ODRASLIH 1.
Stanković, Borisav - JOVČA
Ona, ta Ciganka sa Vaskinim očima i vračara što mu svaku noć baje i gata na kost. Tako cele noći. I još jednako samo ljutu rakiju, Ljutu, ljutu.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Prva reka, Dunav stari, Bregove što Baje kvari, Dom podliva barom širnom, Meni pređe igralište, Sad je lađom pristanište: Izbrodiju mesto mirnom.
Je li tako i u Sremu i ravnom Banatu? Isti đavo koji se leže u podlom zanatu, U kom baka sreću baje, a Ciganka čara, Odziv meni iz gorice plačem odgovara.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Lečenje se obično vrši uz magične radnje i po naročitim magičnim propisima. B. l. se baje oko bolesnog mesta (ŽSS, 329). Koga hvata groznica, ispeče pre sunca glavicu b. l.
B. se baje oko bolesnog mesta (ŽSS, 329; SEZ, 16, 275); čisti se prilikom vračanja, voda (SEZ, 17, 1911, 578); prilikom setve meće
Otuda je razumljivo da ovim imenom naš narod može označavati različite biljke. — V. Mitsko bilje. V. se baje preko kravljih leđa, da bi krava imala mleka (SEZ, 32, 1925, 425). Ako krava izgubi mleko, onda joj se v.
Ponegde se »venčavanje« groznice za v. vrši uveče (SEZ, 17, 542). U basmi protiv konjštaka (krivljenja kičme) baje se da se v. iskrivi, a bolesnik ispravi (SEZ, 19, 232). S pomoću v.
Po rascvetanim zovama viđa se i đavo (Venac, 14, 609). 3. ima naročitu primenu u vračanjima oko stoke. Njome se baje preko kravljih krsta, »da bi krava imala mleka« (SE3, 32, 1925, 425).
Bolte—Polĺvka, 2, 532). L. se, uoči Spasovdana, baje u korist marve (Kal. Srbobran, 1896, 191). Prema narodnoj etimologiji, reč za l. je srodna sa »lek« (Begović, 229).
Takođe je poznat i u bajanjima i narodnoj medicini. Njime se baje protiv žutice (Karadžić, 3, 1901, 170), ili se pije voda u kojoj je skuvano lišće od preobraženjskog s.
voda pije se i protiv vatre (Begović, 248). Kad dete mnogo plače i mokri, kaže se da boluje od gorske: u tom slučaju baje mu se sa tri c. šipke zapaljene više njegove glave (SEZ, 14, 123). CIMET Zіmt (cіnnamomum caѕѕіa). Cimet; kanjela. C.
, 285). Nana i konjski bosiljak. K. b., kao i čubar ili beli luk, stavlja se oko bolesnika, ili se njime baje, da svojim mirisom izmami ili otera bolest (SEZ, 58, 1948, 353). Ovas.
Č. se baje protiv »vlasca«, tj. sifilisa (SEZ, 58, 1948, 358, Gruža). Čuvarkuća. Na Blagovesti se sadi pored ulišta uzludobar —
— U Ostrovici (Sićevačka klisura) baje se divljom zevalicom (antіrrhіnum orontіum) kao »travom od stra« (ceterach offіcіnarum): suvu d. z.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
ili što koga malo ako bi prst bio zaboli, ili mu se što dijete razboli, to taki brže traži vražaru da vraža i da baje. Nisu li to poganska dela, što nekršteni ljudi tvore?