Matavulj, Simo - USKOK
Ona mu rodi Raka i umrije na prečac. Treća je bila od Martinovića iz Bajica; ta mu je rodila četvoro djece, ali sva pomriješe, pa ona svisnu za njima, još mlada.
većinom Cetinjani, a to nije značilo što i danas, nego ljude iz okolnijeh sela, što sastavljaju cetinjsko pleme, iz: Bajica, donjega kraja, Bjeloša, Očinića i Uganja.
Bjehu došli: iz donjega kraja knez Ilija Ivanović i barjaktar Joko Špadijer; iz Bajica serdar Điko Martinović; sa Kčeva vojvoda Mićo Perka Šaletina i serdar Gardašević; iz Cucâ Šuto Pešikan; iz Bjelicâ
Bješe taj već sredovječan, ali se vidjelo da je žilav i živolazan. Krcun reče Janku da je to Marko Bajov Bajica, vladičin pismonoša za Kotor i Budvu, hodac kakvome nema druga, koji je kadar, kad ustreba, i dva puta za jedan ljetnji
Svakoga jutra ustajaše s nadanjem; cio dan provođaše u tome; svakoga večera, kad bi Bajica poštonoša ispraznio svoje bisage, drhataše Jankovo srce, pa bi ga spopalo očajanje.
Jadan Janko. On se zanago već i ne nada odgovoru, te jedva čekam da naiđe Bajica poštonoša.“ Janko ustane i zapita: — A kad nailazi Bajica? — Ako već nije. — E, oprostite, odoh! Zbogom! I otide.
“ Janko ustane i zapita: — A kad nailazi Bajica? — Ako već nije. — E, oprostite, odoh! Zbogom! I otide. Pop nastavi pričanje popadiji: — Zapitah Sava koliko je
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
U toliko zar neko viđe sa dnu polja što bi, pa puče puška i viknu poklič: ha pogibe Bajica, ubi ga Donjokrajac! ha ko je momak!... U čas se sukobiše naši i njihovi...
Za đakonom izađe iz manastira perjanik jedan i taj otrča, kao zvijerac, put Bajica. Veliko zvono na manastiru zazvoni. Nekolike puške zapucaše u polju put sjevera.
Žena je išla sitnim a brzim korakom od desnoga kraja, kao od Riječke nahije. Čovjek je stupao lagano od Bajica. Njih dva bijahu već blizu manastira kad ih ugledaše. Đakon se odvoji, pa im ode u susret. Vladika se ustavi.