Crnjanski, Miloš - Seobe 2
sjajno, nego i bezbrojnim kandelabrima, koji su unutrašnjost te zgrade pretvarali u nešto natprirodno, treptavo – u bajku. Sa svih strana se orio pljesak, koji je bio namenjen jahačima.
Evdokija – koju je Rakička zvala Evđo – obično bi zaspala uz bajku o medvedu i lisici, o gostoljublju i dobrom srcu medveda, a lukavosti prepredene lisice. „Uzmi, lijo, kašiku meda!
u Elisavetsku Rosiju, nije život Zlatoustoga čitao kao bogoslovsko delo, nego kao čudo, u ljudskom životu, kao neku bajku. Višnjevski mu je poslao tu knjigu, da mu se naruga, ali je Isakovič, u tom životu ljudskom, uživao.
u Frušku goru, kao i ruku cara Lazara, bile su toliko pune zlatnih ikona, dragog kamenja, boja, šara, da su ličile na bajku. Zato što su bile na brdu još su više sećale na priču. A sve je to gorelo u žutom, uvelom, pocrvenelom, lišću.
Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE
Uglavnom ona se mene boji. AŽDAJA SVOM ČEDU TEPA Nakazice moja lepa! Ostavićeš svoju majku, i otić’ u neku bajku, Ješćeš lude kao repe, najmiliji moj akrepe, Šta će s’ tobom biti, ko zna, lepotice moja grozna?
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Proživljavajući junakov odlazak iz kuće u neizvesnu i opasnu avanturu, dete koje sluša bajku preživljava i ujedno savladava sopstveni strah od odvajanja, a ovo afektivno odvajanje od roditelja predstavlja nužan i
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Preskače Kaina i Avelja i bajku u Kani o hlebu koji jedan hiljade može da nahrani. Preskače deset zapovesti, a čita o Adamu i o Evi, priču o Ruti, o
liriku mirisa i mesečine, za prezrene aprilske plaveti, za oktobarskih šuma buktinje, za slikovitost njinu prastaru, za bajku što je piše inje.
Radičević, Branko - PESME
Pište Bajku zrna oko glave, Al' ne smeju udrit ga od strave, Ta strašan je, ubio ga Bože, — Ali drugi, bogme, i ne može!
“ Ciknu Lima, većma se naljuti, Pa se Bajku još jednom uputi. Oh, mač bojni svagda mejdan deli, Al' ga Bajko stište zubi beli.
Seče junak, Turadija pada, Al' i Bajku eto grdni jada: Puče, brate, jedna puška vela, Pogodi mu vranca posred čela, Za njom puče opet jedna druga,
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Gnjuram se u dim rata i nalazim surove bojovnike: golubijeg srca. Prije nego me odvedu, žurim da ispričam zlatnu bajku o ljudima. Njeno su mi sjeme posijali u srce još u djetinjstvu i ono bez prestanka niče, cvjeta i obnavlja se.
Eto, o tome bih, Zijo, da šapućem i pišem svoju bajku. Ti bi najbolje znao da ništa nisam izmislio i da se u ovome poslu ne može izmišljati, a pogotovu ne dobri ljudi i sveti
On samo briše tamu i strah, i ostavlja bajku da živi, drvenu, braunjavu, punu lupe i pljuskanja. Ne pomaže tu ni pijecao, jedva ga čuješ, pa umjesto da najavi kraj
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
— Draga Ana, toliko sam usamljen … — Ma zar je dotle došlo? — Pričaj mi nešto, hoćeš li? — U redu. Pričaću ti bajku o telefonu... — Sačekaj, samo da dovatim cigare! — Zapali i meni jednu: ostala sam bez filtera... — Dakle, tu su!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Noseći kapu nevidljivicu ... tamo sam stigo koraka laka, našao pticu dugorepicu, pa mi je bajku pričala svraka, bajku o dvoru, Mjesecu, putu, o dobroj baki i njenom prutu.
Noseći kapu nevidljivicu ... tamo sam stigo koraka laka, našao pticu dugorepicu, pa mi je bajku pričala svraka, bajku o dvoru, Mjesecu, putu, o dobroj baki i njenom prutu.
Jeseni jedne, tmurnoga dana, kraj mlina ja sam prošȏ tu me sretoše drugovi stari: Žuća i mačak Tošo. O ždralu bajku pričahu plavu, i meni čežnjom smutiše glavu.
Sa pašnjaka, zamukloga mukom, niko neće domahnuti rukom. A ja, ipak, predati se neću, iskitiću, kao bajku staru, sjetnu priču o curici plavoj i o njenom voljenom drugaru. U toj priči biću vjeran, mio.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
zatrpava tragove zalutalog voza u brezama strast se penje odozdo iz kolena strast nedevojačka i čoban priča svoju bajku o svetlosti koja utrobu ima izlivenu od sirovog stakla utrobu koja rađa čim prenoći i otvori se vidicima utroba
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Mojoj ženi stoji, kažu, kao da predstavlja princezu za bajku, a meni se nakrivila i mora da je pridržavaju, da ne spadne. Tako je to na Itaki bilo.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Oni su pretstavljali junačke borbe iz persijskih ratova, prenesene u mitos i bajku. Ispod njih pružao se arhitrav, nošen visokim i debelim dorskim stubovima koji su se jedva osetno širili naniže i tu
Potkazivači podmetnuše zakupcima i proturiše u javnost smišljenu bajku da su zakupci za vreme svoje delatnosti dodavali duvanu vodu da bi ga time učinili težim i time svoje prihode uvećali“.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
355 U komentarima E. Babajev primećuje da je pogrešno pomenut Grim. Bajku, a ne basnu, s naslovom Senka ima Andersen.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Nikada. Od moga nemira, koji im je izgledao i čudan i opasan u isti mah, napravili su oni bajku o mojoj pobožnosti. U Makarija je ušao božji arhanđel, govorili su.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
deca su bliža bogu, pa tim samim bliža i religiji. A deca i religija ispleli su zajednički divnu bajku o beskrajnosti sveta, koju nije bila kadra da razbije čak ni ona priča o čoveku koji je stigao na kraj sveta, seo na
I sad, i onu veru u beskrajnost sveta i ovu bajku na jedan mah zameniti time da je Zemlja okrugla kao lopta, da se vrti kao luda, premećući se akrobatski na sve moguće