Jakšić, Đura - PROZA
Hteo je krasti. Siromah! Možda je i gladan bio?... Odmah do njega ležaše jedna stara baka. Bože moj! Bože moj! Dva sina imađaše, pa dok ih je mogla svojom starom snagom poslužiti, davaše joj hleba, a kad
— U mojoj deci je krv i mleko moje, — govoraše baka u svojoj zanetosti, — a u meni je jad njihov i žena njihovih; ja sam, sanjajući, strepila za njih, a oni se, budni, ne
Obradović, Dositej - BASNE
dostojni su ne samo prevare no i poruganija; prvo: što nepravedno, a drugo: što budalasto žele i zapevaju. A naša nas baka uči da ako što u srditosti i strasti i rečemo da ćemo učiniti, kad se gnjev i strast utole, o tom ni da ne mislimo.
Bedni su onde ljudi gdi zli veću silu i vlast imadu, i prinuđeni su kao ona baka govoriti: „Moj sinko, dobro je i pred sotonu katkad svećicu užeći, jer je zao, valja ga se bojati”.
” — „A stoji li u alkoranu napisano” — opet zapita derviš — „da su svi Turci braća?” — „Baka! kako ne bi stajalo kad stoji?” — odgovori sultan.
Ono je dobar pogađač koji pogodi pre nego se stvar sluči; a kad se već što dogodi, svaka baka može o tom proricati. Kažu za Španjole da ako će ko od njih i prosjak biti, opet je ponosit i visokouman.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Aja,... Ne zna niko!... — povika gotovo -sav onaj narod. Zarožani se opet zamisliše. Utom se progura neka baka, seda kao ovca i bez zuba, pa zakrešta onako bapski: — Znate li, deco ko će to najbolje znati? — Ko, ko, ko?...
Podne beše uveliko prevalilo. Pred kućom Mirjanića u Ovčini sedi, u hladu na nekoj po njavici, stara, prestara baka. Već sastavilo bradu i kolena, izgleda, kao neka avetinja. Treći zubi davno joj nikli. To je baba Mirjana.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Zar ovo nije jad?... Eno jadne Stake... umire! — reče jedna baka. — More, i naživela se!... Ali eno Pera, jedinac Živanin, umire!... — odgovara neko.
Afrika
Prema meni profil Rabata, od najlepših profila gradova koje sam video; u daljini slavna kula. Najzad stižemo do baka, isplaćujem svoje vođe — derane, uskačem u čamac i prelazim na drugu obalu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
što mu se nije dopalo, kod Austrijanaca, to je razlika, koja postoji, između bečkih gospoža, zašlih u godine, i naših baka. Između austrijske gospode i naših staraca. U našem nacionu, kaže, ima malo kurvara, među ostarelim ljudima.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Tako, na primer, u okolini Boljevca, za vreme svadbenog ručka „baka donosi zetu pečenog petla i on mora od toga da jede“ zato „da bi zet vršio svoje bračne dužnosti kao što ih petao
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
I Jelena je bila veoma lepa, samo malo od plača podbula devojčica, kada mi je kazala: »Izvoli, uđite...« Ona i njena baka Sofija imale su samo kujnu u prizemlju.
Samo je pokvarila frizuru. Jelena je čula Hari Džejmsa. Jelenina baka je pravila odličnu višnjevaču. Ona je u julu kupila pet kila višanja i stavila ih u staklenu teglu.
Tačno u osam sati Jelenina baka je otvorila teglu sa višnjama i višnjevačom i pitala nas hoćemo li višnjevaču ili višnje. Ja sam kazao da želim višnje.
Sada se u slušalicama čulo »Wonderful« Džordža Geršvina. Zamolio sam Jelenu iz prizemlja za igru. Baka je kunjala, naslanjajući glavu na kredenac.
Porodični lekar doktor Alkalaj dugo je vrteo glavom dok mi je baka palila sveću iznad uzglavlja. Te noći spustismo se na reku.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Glup Srbljin budi, govedarski govori, onda si ti Vukov Srbljin. Ako li lepše što perom napisa neg̓ što je baka izrekla krezuba, Srbski to nije. — pevao je 1821. Sava Tekelija.
Radičević, Branko - PESME
Da ti konja tvoga jašem, Da bos tapkaš pored mene, Da ti britki ja mač pašem, Baka prelu da t' priđene, Da t' osedlam kô paripa: Da viš kako aga đipa.
“ Tako baka, Pa rašiti ruke, Da dovati dece dvoje — Jao njine muke! Poskočiše, povrisnuše: „Jao, majko, jao!“ Skoči majka
5. Tu dolazi stara baka, Da joj greje Bog oprosti; Tu dolazi moma laka, Pa se moli u milosti, Da joj brže pošlje drago — Da će doći, zna
89. Lepo veče, krasno veče, On po svoju ode momu, Al' mu onde baka reče, Da ne ima nje na domu, Da jutroske rano ode Bonoj strini u poode. 90. „Kad će doći?“ junak pita.
Ta znaćemo sve do sutra, Ili barem do preksutra. 94. Preksutra je, podne zvoni, A on ode tražit momu, Baka mu se na put goni; Šapnu: „Nije još na domu.“ Al' on s puta turi baku, Te ka vrati, pa za kvaku. 95.
4. Jedna baka vide muku, Mudra beše, mudro poče, Istrže mu štap iz ruku, Još povika: „Ne dam, čoče, Ne dam tužna lonac' gruvat,
zbori Pa dolapa svog otvori, I unutra ruku daje, Vadi staklo iz potaje, Staklo jedno što nekaka Juče njojzi dade baka, Koja ga je napunila, Svaka soka nacedila Iz cvetova lekoviti, I korenja siloviti; Pa da jošte bolje leči,
“, to izusti Pa staklence dole spusti. Da naudi — ne mož' biti, Kako je mogla pomisliti? Baka beše tako blaga, Kao mati kakva draga, I veljaše, kad je zgleda, Da se seti svoga čeda, Što je skoro izgubila, Što
Bez popa je, bez opela On sa sveta očo bela; Samo jedna što proplaka Nada njime stara baka, Zvaše Boga od žalosti, Da mu grdne greje prosti.
Ukraj odra vide jednu štaku, A podalje opet jednu baku, Slomile je preteške godine, Ona nosi neke vidarine. Baka ova beše bajalica, Bajalica, vešta lekarica, I za dve-tri nedeljice dana Pomože mi od preteških rana.
I svi ljudi venjahu ondaka, E to čudo učinila baka; No ja mišlja da od svega leka Više meni pomogla je seka. Oprosti se rane i nevolje, No moglo je jošte biti bolje.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Ajme, ćeri, jadna ti sam i žalosna, to ti od čuda ne mogu ni kazati, pomislićeš da je baka sišla s pameti. — Pričaj, bako, pričaj.
— Pričekaću, oblače bakin, samo dok Dani ogradim grob, makar i trnjem, da me ne kori na onome svijetu, a onda će baka polagacko niz Unu. Što da smetam ljudima kad me već u knjigama nema.
I pođe tako baka po selu s hladnim pepelom na srcu. Koga da pita za savjet, kome da se obrati za utješnu riječ? Babino posvojče,
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Plače on tako, siromah, plače i jadikuje za svojom pokojnom majkom, a u tome dođe k njemu neka stara, vrlo stara baka, pa ga zapita šta mu je da tako plače. A on joj odgovori: — Pa nije mi — veli — ništa.
Eto sjetio sam se svoje pokojne majke, pa mi se nešto ražalilo i steščalo. Na to će baka: — Mâ znam, sinko, znam ali ima tu i još nešto. Nemoj od mene kriti, kad ja sve znam.
— I na to bake nestane. A dečko, kad dogna goveda kući, učini onako kao što mu je baka kazala: udari šibljikom o krov štale i vikne: „Prilp“, a goveda svako na svoje mjesto, te se sama povežu.
A baka će njemu: — Sad ti drugo ne preostaje nego da seš kravu. — Jest, kad bi mi se krava dala sati! — reče on. — Ne trebaš
— Jest, kad bi mi se krava dala sati! — reče on. — Ne trebaš se za to bojati, — reče baka — samo probaj pak ćeš vidjeti. On sad proba, a krava, brate moj, stoji kao ukopana.
Plače on tako, plače, al' evo ti opet one bake, te ga pita šta mu je i zašto plače. On joj sad kaže sve. A baka će njemu: — Ne boj se, sinko, ništa, nego kad budu kanili kravu klati, išti ti da je sam kolješ, pa onda izvedi kravu u
Ona će tebe hraniti a ti ćeš nju timariti. Bake nestane, a dečko ode kući n namisli da učini sve onako kako je baka sputila. Sjutradan kaže otac dečku: — Čuješ, dijete, našu Milenku moramo još danas ubiti.
Dečko sad uzme sjekiru, odvede kravu u voćar, te je veže za jednu voćku, onako ovlaš, kako ga je baka naputila, i izmahne sjekirom kao da će udariti kravu u glavu; krava trgne glavom, otrgne se, te nagne bježati, a dečko
Daj ti nama — veli — štogođ da mi večeramo, pa nas prikrij đegođ do šjutra, a mi ćemo ti za to dobro platiti. Baka pristade, dade im večeru i povede ih u podrum, đe je stajalo 'ajdučko meso, vino, rakija i drugo.
Posjedaše oko ognja i baka im iznese večeru. Pošto večeraše, reći će arambaša: — Kad smo danas ovako šićarili, donesite jedan od vas ona dva
Pošlje starac sina mlađega, ali jarac onako uradi i njemu; pošlje starijega, i starijemu učini jarac onako. Sad pođe baka, uzme u rukavicu osjevina i stane prosipati za sobom, vabeći jarca: — Jac jaco, jac jaco!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
da plače, a maman joj odnekud izvlači fotografiju Marlene Ditrih i drži predavanje o tome kako je spomenuta Marlena — „baka s najlepšim nogama na svetu“, a uz to još i starija od bakute! Tako počinje period anti-klope, sistem Mathauzen.
— ni Ava Gardner više nikad neće moći da me stigne, ni Elizabet Tejlor, ni ona jer je već ionako baka, a usto ima i krive noge, ni engleska kraljica Viktorija, ni ruska Katrina, ni madam Pompadur, ni Ester Vilijams, ni
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
KNjIŽEVNOSTI Branko Ćopić ČAROBNA ŠUMA Sadržaj ČAROBNA ŠUMA 2 (UVOD) 3 PIJETAO I MAČAK 10 MJESEC I NjEGOVA BAKA 28 CRVENI VRABAC 40 BAJKA O DOBROM ĆOSI 50 KUĆA POD PEČURKOM 63 RIBAR I MAČAK 72 ŠUMSKE BAJKE 82 JEŽEVA KUĆA 83 rođeni
KRNjEG MESECA 221 ZVEZDANI KOVAČ 222 MAŠINOVOĐA 227 ČUVAR ZVERINjAKA 229 PRIČA PIJANOG VODENIČARA 236 ČUDAN VOZAČ 238 BAKA, ON, ĐAK I SLON 242 NOĆ UOČI PROLEĆA 253 MAJKA 254 KUDA ĆEŠ, MESEČE?
Sunčeva majka u dvoru prede, vreteno sjajno u ruci pjeva, unuka traži u zore blijede srdita baka Mjesečeva; niti je sluša, niti je pita, čitave noći po nebu skita.
Samo za trenut! ... Vjetar je meo i sve se zavi u sniježni veo. MJESEC I NjEGOVA BAKA U šumi staroj oganj gori, blista u mraku na kraju svijeta; kad bliže priđeš — od srebra dvori, po njima mudra
kad bliže priđeš — od srebra dvori, po njima mudra starica šeta; nad krovom plavi vije se dim; tu živi Mjesec i baka s njim. Od sinoć Mjesec kod kuće nije, a baka čeka... prolaze sati...
Od sinoć Mjesec kod kuće nije, a baka čeka... prolaze sati... Moraće, bogme, i da ga bije kada se zorom u dvore vrati.
Niti je sluša, niti je pita, čitave noći po nebu skita. „Ala će sjutra šiba da radi! Svrbi me ruka!“ baka se sladi. Dremljiva ponoć po šumi lunja, a stroga baka na pragu kunja, drži u ruci od breze prut.
„Ala će sjutra šiba da radi! Svrbi me ruka!“ baka se sladi. Dremljiva ponoć po šumi lunja, a stroga baka na pragu kunja, drži u ruci od breze prut.
Drži ga, stara!“ Jadna se baka iz sna trže, zbuni je dreka i rumen sjaj, pa svraku pita što može brže: „Otkuda? Šta je?! Da nije zmaj?!
Šta je?! Da nije zmaj?!“ „Kradljivac zvijezda u tvojoj kući! — povika svraka — Treba ga tući!“ „Pogađam ko je! — baka se sjeti, u dvore korak upravi svoj — Kradljivac koji s neba leti niko je drugi, već unuk moj.
— baka se sjeti, u dvore korak upravi svoj — Kradljivac koji s neba leti niko je drugi, već unuk moj.“ Prilazi baka krevetu tajno i gleda lice zlaćano, sjajno, u plavoj kosi zvjezdani prah. „Kuda li noge njegove jezde!
Visine voli, nebo i zvijezde, kako ga nije u noći strah? Moram ga tući, tu druge nije!“ - i baka uze sandale sive, brezovim prutom po njima bije. Vi ste za skitnju njegovu krive!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Ajde, molim te, otkotrljaj ga iza kuće, i baka će te častiti. Počeh da oklevam, jer može naići moj drug... — Videće tvoga konja, pa će i on svratiti — misli logično
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Nastade nema tišina međ' mlađim svetom. Samo se čuje neki bezubi starac ili baka, kako klopara jezikom, međ' retkim krnjacima. Pa i stariji se malko ućutaše...
i strahovao da mu kuća ne opusti; i kočijaš, spremajući se na put, bojažljivo se krstio i sedao u kola; i siromašna baka, noseći u »čaršiju« par pilića, bojaše se da je ne presretne zlikovac i oduzme joj njenu zamuku.
Snaša Jula obi noge trčeći oko baba Soke i moleći je da nađe kakvu bilo priliku. Jedva jednom dođe baka i pita ih: da li bi dali Kaju za Miloša Đurića, trgovca.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
da se čovek podseti kud se sve nekad pentrao, leti, i šta mu je, kad zima stegne jaka, krišom, s tavana, skidala baka.
MARTOVSKO SUNCE Pred svakim pragom nešto se milo i tiho dešava, Baka vasceli dan pred kapijom dremucka, Zamišljena, kao da zadatak neki rešava...
Stari profesor, baka na martovskom suncu, deda koji broji godine, voz zaspao između dve stanice, Krsto Pepa... Ustaj, i hajd ponovo za sto,
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
O SVOJINI — Svakom se svoje čini najljepše. — Svak’ se bavi o svome. — Što je odžino, nek’ je pod glavom. — Svaka baka pod svoj kotao puše. — Bašta je prvi ambar. — Ako je i koliba, naša je. — Svak’ je od svoga mala gospodar.
Šaka baka, zlata krasa; pocjelivale se dvije zmije na glogovu kocu i ržanom kolaču. OD ZLIH DUŠA (VEŠTICA) (Da ne bi što čeljadi
(Noć i dan) 242 — Sitnije od đinđuve, a teže od tovara? (Iskra) 243 — Starac i baka najstariji i najmlađi su ka svijetu; starac je bijel i radin, a baka crna i lijena?
(Iskra) 243 — Starac i baka najstariji i najmlađi su ka svijetu; starac je bijel i radin, a baka crna i lijena? (Dan i noć) 244 — Ti mene vijaš, a ja tebe; niti ti stiže mene, nit' ja tebe?
psoglavi džuba — dugi muški ogrtač džudželj — divlja mačka šanac — krojač šaka-baka — buba mara šarov — šareni pas; pas crne i bele dlake šeitan — đavo šerijat — put, zakon Šijak — „Hercegovci zovu
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Pošlje starac sina mlađega, ali jarac onako uradi i njemu; pošlje starijega, i starijemu učini jarac onako. Sad pođe baka, uzme u rukavicu osjevina, i stane prosipati za sobom, vabeći jarda: „Jac, jaco, jac, jaco!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
(hat) — konj atar, ajtar — volja, raspoloženje, prijateljstvo ašče — ako baba — otac bagatela — sitnica, ništarija baka — nuto, gle, vidi, pazi Bako Verulamijus (Frensis Bekon Verulamski, 1561-1626) — engleski filosof bankocedula —
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
tako ga je baš zvao, sa kojim je on nekad zlatnim perom zastupao Rudničane iz Baa, — koji su govorili da su iz Baka-baa i pušili na velike čibuke kad im je godina dobro rođevala, a iz Ba iz Jada kad je bilo drukče — a u advokatskoj
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A ta njena krotka prijaznost nije ju unižavala, već, naprotiv, uzdizala u svačijim očima. I baka ju je jako voljela, činilo mi se čak više, ili bar toplije, nego svoje vlastite dvije kćeri.
Pamtim, tu je bio postavljen odar pokojne majke, a kasnije djedov. Kad je umrla baka, bio sam već daleko u svijetu. Jednom je u našu varošicu zalutao neki nadvojvoda od carske kuće.
U njoj je prije mnogo godina umro jedan bakin brat, njen miljenik, još mladičak. Od sušice. Baka ga je, ne znam iz kog razloga, bila uzela k sebi u kuću; valjda da joj bude lijek od usamljenosti.
(Sjećam se da je baka smjesta otpustila služavku koja je tragove tih cjelova na staklu fotografije mog oca zbrisala istom mokrom krpom kojom
I ko bi pravo znao dokle sežu jedni a gdje počinju drugi? Glas tog klavira, uz koji je baka prateći se sama pjevušila J' ai perdu mon Euridyce i Son tutta duolo, non ho che affanni, bio je onaj krezubi,
) Kasno u noć spremao sam kovčege, pri svjetlosti dvaju svijećnjaka. Baka mi je slagala maramice i košulje. Čitavo posljednje vrijeme motrila me ispod oka.
Kad je u vinograde odlazila i baka, a to je bivalo mnogo rjeđe, putovao je još jedan mali tuš, još prenosiviji od djedovog.
Može se zamisliti koliko je umješnosti i iskustva trebalo pa da se čovjek time okupa. Baka se hvalila da ona ne prelije ni kap vode preko ruba zdjele od voštana platna.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Pošto to sve lijepo ugovori, uzme baka nekakovu kožu i šipku, pa os-bos opet od vrata do vrata, dok opet dođe pred onaj dvor.
Kada se baba dokopa prstena, peći će joj: — Hodi sjedi, dušo, za me na ovu kožu! Ona sjede, a baka šipkom puc po koži, i obje odletiše. Nije šala, brate, vještica i njezina sila, nalet je bio od nas i naše kuće!
Ona ti tako leti, dok doletiše kod cara, te mu baka preteslimi kćer i uze bakšiš. Kad se siromašak probudi, zovnu ženu. Jest, ali nje nema.
— Bogme ga odnijela ona baka, — pa mu onda sve ispriča šta se je i kako dogodilo. — Zlo i naopako, — odgovori on — nikad se više nećemo moći našoj
Plače on tako, siromah, plače i jadikuje za svojom pokojnom majkom, a u tome dođe k njemu neka stara, vrlo stara baka, pa ga zapita šta mu je da tako plače. A on joj odgovori: — Pa nije mi — veli — ništa.
Eto sjetio sam se svoje pokojne majke, pa mi se nešto ražalilo i steščalo. Na to će baka: — Ma znam, sinko, znam, ali ima tu i još nešto. Nemoj od mene kriti, kad ja sve znam.
— I nato bake nestane. A dečko, kad dogna goveda kući, učini onako kao što mu je baka kazala: udari šibljikom o krov štale i vikne „prilp“, a goveda svako na svoje mjesto, te se sama povežu.
A baka će njemu: — Sad ti druge ne preostaje nego da seš kravu. — Jest, kad bi mi se krava dala sati! — reče on. — Ne trebaš
— Jest, kad bi mi se krava dala sati! — reče on. — Ne trebaš se za to bojati, — reče baka — samo probaj pak ćeš vidjeti. On sad proba, a krava, brate moj, stoji kao ukopana.
Plače on tako, plače, al̓ evo ti opet one bake, te ga pita šta mu je i zašto plače. On joj sad kaže sve. A baka će njemu: — Ne boj se, sinko, ništa, nego kad budu kanili kravu klati, išti ti da je sam kolješ, pa onda izvedi kravu u
Ona će tebe hraniti, a ti ćeš nju timariti. Bake nestane, a dečko ode kući i namisli da učini sve onako kako ga je baka sputila. Sjutradan kaže otac dečku: — Čuješ, dijete, našu Milenku moramo još danas ubiti.
Dečko sad uzme sjekiru, odvede kravu u voćar, te je veže za jednu voćku, onako ovlaš, kako ga je baka naputila, i izmahne sjekirom kao da će udariti kravu u glavu; krava trgne glavom, otrgne se, te nagne bježati, a dečko
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
“ Starac ribi pokloni se: „Ribo-gospođo, Ne dade mi baka mira, prosti dosadu! Eto vidiš, njojzi treba novo korito, — Ono staro juče nam se uzduž raspuklo.
bila krovinjara stara njihova Tu sad nađe lepu kuću, lepšu ne treba; Nit’ je mala ni velika, al’ za život raj — Stara baka izgleda ga već na prozoru: (I ovaki i onaki) „Šta sad učini!
To je savet što ga daje Naša mudra baka. Ko posluša neće jesti Ni jaja ni kokošaka. * * * Mnogi savet koji čuješ Ovim istim duhom diše: Štedi ovo,
Petrović, Rastko - AFRIKA
Prema meni profil Rabata, od najlepših profila gradova koje sam video; u daljini slavna kula. Najzad stižemo do baka, isplaćujem svoje vođe — derane, uskačem u čamac i prelazim na drugu obalu.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Tamo da vodiš ovu staricu. A kad se baka dobro uveri Da su je stare oči varale, A ti se vrati s njom... (Ćerim sa Stanom odlazi.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
junaci, Pak će nam se napuniti svi molski sokaci Devojčica i snašica, kićenih momaka, Posrnuće u kolo naherke i baka; Baciće i popa čituljicu hartiju, Visoko će za pojas on zadjeti mantiju, I kolo će na avliji zavesti široko, Svatovi će
stranu, Ljubov mora sve pobjede održati granu; Više ima koji ljube mlada i junaka Nego djece s drjahlih starci i matorih baka; I veselih čada više u silnog Peruna Neg' ugrjumih mudričara i svetih morguna.
Sunce sinu na istoku, Pred kolebom dva junaka, S njima majka, stara baka, U njenom je suza oku. Preko brega izdaleka Jutrenja se začu jeka Sa crkvene kule zvona.
Je li tako i u Sremu i ravnom Banatu? Isti đavo koji se leže u podlom zanatu, U kom baka sreću baje, a Ciganka čara, Odziv meni iz gorice plačem odgovara.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
DELA Sadržaj MOLITVA 2 JABLAN 3 KROZ MEĆAVU 7 GROB SLATKE DUŠE 17 MRAČAJSKI PROTO 23 ZULUM SIMEUNA BAKA 29 ISTINITI ZULUM SIMEUNA BAKA 34 MEJDAN SIMEUNA BAKA 40 JAZAVAC PRED SUDOM 50 JAJCE 70 REČNIK 72 IZABRANA
MEĆAVU 7 GROB SLATKE DUŠE 17 MRAČAJSKI PROTO 23 ZULUM SIMEUNA BAKA 29 ISTINITI ZULUM SIMEUNA BAKA 34 MEJDAN SIMEUNA BAKA 40 JAZAVAC PRED SUDOM 50 JAJCE 70 REČNIK 72 IZABRANA DELA MOLITVA Nesrećan si, Narode
MEĆAVU 7 GROB SLATKE DUŠE 17 MRAČAJSKI PROTO 23 ZULUM SIMEUNA BAKA 29 ISTINITI ZULUM SIMEUNA BAKA 34 MEJDAN SIMEUNA BAKA 40 JAZAVAC PRED SUDOM 50 JAJCE 70 REČNIK 72 IZABRANA DELA MOLITVA Nesrećan si, Narode moj, bijedna si, Otadžbino
Jablan pase, šuti, ništa ne odgovara. On ustade, pomilova ga, izvuče iz stoga dva snopa zobi, metnu pred baka, pa leže kraj njeg'. Poslije dugog polusanljivog, drhtavog trzanja prevari ga san.
— E, kad si se tako, bate, naruc'o, eto ti pa malo 'nako zasladi! — veli veselo Lujo, pa baci pred baka nekoliko snopova zobi. Jablan pojede. Krenuše kneževoj kući.
“ — viknu Lujo, a oči mu zasvijetliše od prevelike radosti. Od dragosti stade ljubiti i grliti baka. — Je l' de, Jabo, da ćeš ti njega nadbosti? Neka je on carski! Svejedno je to mom milom, dragom, rođenom Jabi.
Svak sebi! Tražite konak! ZULUM SIMEUNA BAKA Jesen se je poodavno odomaćila. Sve je srađeno. Kukuruzi se perušaju, konoplje nabijaju, a i kotlovi su počeli peći.
— čudi se i krsti onaj za kacom. ISTINITI ZULUM SIMEUNA BAKA —Ja mlim, ljudi, trebalo bi pretrgnuti; šta bi vi rekli?
Kad se ugledaše, obojica zaplakaše, zagrliše se i poljubiše, pa onda otreše suze i šjedoše piti. MEJDAN SIMEUNA BAKA Tišina. Samo kotao kvrca i katkad varnica prsne, pa se kao u ljutini raspršti i utrne.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Da ti konja tvoga jašem, Da bos tapkaš pored mene, Da ti britki ja mač pašem, Baka prelu da t' priđene, Da t' osedlam k'o paripa: Da viš kako aga đipa.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Gotov li je ručak za nas? DECA Nano, nano, dade nam baka cveće. TAŠANA (grli decu): O, o, gle moji domaćini već mi došli!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Branko je prilično zakasnio. — Izvini, molim te. Kod nas ima starog sveta, i svaki čas nekom nije dobro. Baka moja je izmislila da sevanje u njenom ramenu odumine kad joj ja masiram podlakticu.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
od slame bila gde je njegova pomajka prela; Roman majstorski zabode u nju pčiodu, okrenuvši vr’ gore, tako da kad sirota baka bona fіde sedne, strašno ožežena đipi i počne jaukati.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Šta da rade? Traže saveta otac i majka, ali svako drugačiji lek predlaže: — Dajte detetu med u mleku! — kaže baka. — Na ljutu boljku — ljutu travku!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
A šta će dalje biti — brr! — strašno je i pomisliti. Tako, večerom, pored ognjišta, kazuje baka zablenutom unuku, a dječak samo širi oči i od mačka u ćošku čini mu se da je neznana ogromna zvijer s vatrenim