Obradović, Dositej - BASNE
Ko ne ume razumno misliti, kako će što razumno i pametno delati? „Nema gorih ljudi, — veli Bako Verulamijus — od onih koji se prosvešteniju i nauci naroda protive; takovi, da mogu, sunce bi ugasili.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Sve se skameni. Petra mu priđe. — Starče?! On je pogleda krvavim očima, ali reče pritajeno mirnim glasom: — Idi, bako, donesi mi čibuk sa čiviluka... I starac toga večera rasplete kose i pripali duvan... II DEO: OSVETNIK 1.
smrt! Ako! Zar zato treba plakati? Ili valjda ti misliš da ćeš ostati ovde na zemlji? Nema od toga ništa, moja lepa bako!... Naći ćeš ti mene tamo pre nego što se ja i ugnezdim!... Pogledam samo, a moja baba preda mnom!... — Ti se šališ!
Hvala i tebi i Jovi!... — Jova beše kod mene kad mi tvoj dečko dođe. — Baš dobro!... Sedite!... A ti, moja dobra bako, donesi štogod da se popije. — Ne treba! — rekoše obojica. — Eh, ne treba! Živu čoveku svakad treba.
On je teško ranjen — reče Stanko. — Je li još živ? — Živ je!... U taj mah stiže Surep sa baba-Stojom. — Ovamo, bako, ovamo! Ovde su ranjenici. Baba priđe nosilima. Išla je pogureno, oslanjajući se na štap. — Da je malo videla! — reče.
Zavrzan otvori oči i gleda oko sebe. Baba se naže nada nj. — Gde si ranjen? — Svuda, moja bako. — Onda... A je l̓ privezeno? — Jeste! — reče Surep. — Neka stoji do sutra!... Ne vidim!...
Šta si se ti ulenio!... Dede, dede, snašo!... Tako, živa bila!... Dobro je!... Daj onu siročad ovde!... Hodi i ti, bako!... Jeste gotovi vi tamo?... Dobro je!... Daj one četiri porodilje! Šta, još dve?... Daj i njih dve!... Tako!
Radičević, Branko - PESME
— Skleptaše je: „Baba-Maro, De nam pripovedaj!“ Što će baba, nije fajde, Već je u kut sela, Pr „Dela, bako, dela!“ „Dva deteta, kô vi mala, Majke svoje ne slušala, Pa zato i Bog pokara“, — Tako zače baba Mara.
I tako ti propade Kajganica jadna, I deca je ostaše I željna i gladna, Jera nije kokica Jaja više snela — Ao, bako zlosretna, Voda te odnela! (RADOST I ŽALOST) Dedu, dedu — Da zavedu Lako kolo Naokolo.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Dobro jutro, pile bakino. Baš dobro što sam pogodila sobu s curicom, lakše ću joj iskontati svoju muku. — Šta je, bako, kakva je tebe nevolja doćerala?
— A oko čega je zapelo, bako? — Ajme, ćeri, jadna ti sam i žalosna, to ti od čuda ne mogu ni kazati, pomislićeš da je baka sišla s pameti.
— Pričaj, bako, pričaj. — Jagodo moja, nećeš mi vjerovati, traže mi potvrdu da sam živa i da sam ovo ja. Kuku meni, na šta sam
Kuku meni, na šta sam udarila pod stare dane. — Pa to će biti kod matičara, bako. Jesi li išla kod njega? — Bila sam, ovčice moja rođena, pa ne pomaže.
Tvoj Dane još davno je prijavio tvoju pogibiju. — Kako sad to, bako? Ovako je to bilo, sunašce moje ogrijano. U onoj bježaniji, u ratu, izgubim se ja od svog komšiluka, od našeg
Bježala sam, jadna ti sam, sve dok me nije dočekala voda. — Do mora, bako? — Tako je, kokice moja ćubasta. Pa ti tu, kraj mora, moju kukavnu bakicu spaponjaju drugovi, s njom u lađu, pa
— Kakvoj fabrici? Da to neće biti u Africi, bako, u El Šatu? — E-e, baš tamo, kućo moja rođena, u Fabrici. A moj čemerni Dane, ne budi lijen, ode u naš odbor i
Umro, sestro, oplakala sam ga i sahranila kako sam najljepše znala i umjela. — Pa kako se s tom drugom raspravi, bako? Da nije bilo boja? — Nije, mjeseče moj, nije. Tu ti se onda nas dvije zagrlimo, poljubimo, zaplačemo, pa u kuću.
Čitavu smo noć pripovijedale i plakale, a zorom odemo na groblje, pa se i tu, kod našeg Dane, site naplačemo. — O, bako, bako. — Jest, bogami, dušo.
— O, bako, bako. — Jest, bogami, dušo. Onda lijepo podijelimo ono nešto žita i kokošiju, poklonim joj englesku bluzu i konzervu
— Pa šta si uradila, bako? — Jadna ti sam, sasvim sam se zbenavila, pa nit više znam jesam li ovo ja, niti sam sigurna jesam li živa.
Nema, kažete? Onda je najbolje da zapnem odavle pa pravo na Unu, da šmrćnem u najdublji vir. — Ma zar tako, bako? — Baš tako, razgovore moj.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Carev sin joj nazove boga: — Pomozi bog, bako! A baba mu prihvati: — Bog ti pomogao, sinko! Onda je zapita carev sin: — Gde je, bako, moj zec?
A baba mu prihvati: — Bog ti pomogao, sinko! Onda je zapita carev sin: — Gde je, bako, moj zec? A ona mu odgovori: — Moj sinko, nije ono zec, nego je ono aždaja. Toliki svet pomori i zatomi.
Baba mu odgovori: — Jesu bogme; ali nije fajde, nego, sinko, idi kući, dok nisi i ti za njima. Onda joj on reče: — Bako, znaš li šta je? Ja znam da si i ti rada da se oprostiš od te napasti.
Kuda tako daleko ideš? Nikad nećeš da mi kažeš kuda ideš. A aždaja joj odgovori: — E, moja bako, daleko ja idem. Onda joj se baba stane umiljavati: — A zašto tako daleko ideš? Kaži mi gde je tvoja snaga.
jedne velike i bogate dvore, i u njima jednu babu, caricu, i jednu devojku, babinu kćer, pa zapita babu: — Zaboga, bako, eda li ti što znaš za devet zlatnih paunica?
Onda on otide u planinu k babi, i došavši k njoj, reče joj: — Pomozi bog, bako! A ona mu prihvati boga: — Bog ti pomogao, sinko; a koje dobro? On joj reče: — Rad bih u tebe služiti.
Na to će vojnik njoj: — Bako moja, noćas nemamo kuđ kamo, no da ostanemo ovđe ili da nas pokolju zvjerke; pa mi je — veli — opet milije da me i
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Kroz granje viri od straha žut i pita: „Bako, nosiš li prut?“ Bakica ruke predano širi, unuka zove, toplo se smješka, a Mjesec, lukav, oprezno viri i pirgav
„Zašto me nećeš da biješ, bako? To mi je nešto sumnjivo jako.“ „Zbog tvoga srca, dobra i meka, dok obnoć ideš nebeskim putom.
(1954) PASTIR I VOJNICI Mali Janko kući stiže, nasta trka, poče vika: „Jutros rano kraj mog stada prošla, bako, tri vojnika!“ „Tri vojnika, pa šta onda, što se dereš, luda glavo?
“ „Tri vojnika, pa šta onda, što se dereš, luda glavo?“ „Eto bako, od radosti, sva tri su mi rekla: zdravo! Jedan reče: — Zdravo, momče! — Zdravo, brko!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Predveče, odlazeći niz put, ono joj šapuće: „Bako, Budi bez brige, živećeš najmanje sto godina.” Vazduh miriše po žbunju i topi se od sreće.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ reče neki šalčina. „Čudna đavola!“ reče baba smijući se. „Nije meni već do toga, a bogme...“ „Prekini bako šalu, no kazuj što si došla?“ zapita Mijajlo. „Bogme, dijete, evo deveti dan danas da se ovude navraćam.
“ „Ne znam mu imena, dušo, no visok čoek, viđala sam ga u četi, davno, biće...“ „A otklen je taj čovjek, bako?“ „Iz Katunske nahije, dušo, viđen čoek i...“ „Pa ajde ga zovi!“ „Nek ode ko mlađi, dušo; mlađi, brže će.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Što je pravo i bogu je drago. Što su telu dobra jela, To su duši dobra dela. V) DIJALOŠKE — Bako, vjeruješ li boga? — I vjerujem i ne vjerujem. — A bojiš li ga se? — Ko se ne bi zla bojao. — Vidiš li, baba, kulu?
— U zli čas se oženio! — Jesam, valaj. — Igra mečka pred čičinom kućom, — Doći će i pred našu. — Kako tamo, bako? — Kako kome drago. — Kako ti je ime? — Islam. — Tako sam ti i sam. (I meni je tako kao i tebi).
O BABI 1 Pitali zlureku babu: gde su joj zubi? — U jeziku, čedo moje. 2 Pitala šaljiva đevojka babu: — Hoćeš li, bako, i ti s nama večeras u kolo? — He, moj sinko, kad su se tvoji vragovi rađali, moji su u kolu skakali.
— He, moj sinko, kad su se tvoji vragovi rađali, moji su u kolu skakali. 3 Pitala unučad babu: — Zašto, bako, plačeš? — Plačem za nekadašnjim đevojačkim stidom i za današnjom njihovom slobodom.
— Bilo je nekad i žena i ljudi, moj sinko, ali ih više nema! 5 Pitali babu, kad su je viđeli po groblju da plače: — Bako, što plačeš? — Promišljam koliko ih ovđe bez pameti i bez lijeka leži. 9.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
jedne velike i bogate dvo- | re, i u njima jednu babu, caricu, i jednu devojku babinu kćer, pa zapita babu: „Za Boga, bako! eda li ti što znaš za devet zlatnih paunica?
Onda on otide u onu planinu k babi, i došavši k njoj reče joj: „Pomozi Bog bako!” A ona mu prihvati Boga: „Bog ti pomogao, sinko; a koje dobro?” On joj reče: „Rad bih u tebe služiti.
Carev sin joj nazove Boga: „Pomozi Bog, bako!” A baba mu prihvati: „Bog ti pomogao, sinko!” Onda je zapita carev sin: ..Gde je, bako, moj zec?
” A baba mu prihvati: „Bog ti pomogao, sinko!” Onda je zapita carev sin: ..Gde je, bako, moj zec?” A ona mu odgovori: „Moj sinko, nije ono zec, nego je ono aždaja. Toliki svet pomori i zatomi.
” Baba mu odgovori: „Jesu | bogme; ali nije fajde, nego sinko idi kući, dok nisi i ti za njima.” Onda joj on reče: „Bako, znaš li šta je? Ja znam da si i ti rada da se oprostiš te napasti.
Kuda tako daleko ideš? Nikad ne ćeš da mi kažeš kuda ideš.” A aždaja Joj odgovori: „E moja bako, daleko ja idem.” Onda joj se baba stane umiljavati: „A za što tako daleko ideš? Kaži mi gde je tvoja snaga.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
„Іneѕt“, veli slavni i veliki | u nauci Inglez Bako Verulamius, „ineѕt іngenіo humano motuѕ quіdam arcanuѕ et tacіta іnclіnatіo іn amorem alіorum, quі ѕі non іnѕumatur іn
volja, raspoloženje, prijateljstvo ašče — ako baba — otac bagatela — sitnica, ništarija baka — nuto, gle, vidi, pazi Bako Verulamijus (Frensis Bekon Verulamski, 1561-1626) — engleski filosof bankocedula — banknota, novčanica barkaruol —
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
nađe jedne velike i bogate dvore i u njima jednu babu, caricu, i jednu devojku, babinu kćep, pa zapita babu: — Zaboga, bako, eda li ti što znaš za devet zlatnih paynica?
Onda on otide u onu planinu k babi, i došavši k njoj reče joj: — Pomozi bog, bako! A ona mu prihvati boga: — Bog ti tomogao, sinko; a koje dobro? On joj reče: — Rad bih u tebe služiti.
Carev sin joj nazove boga: — Pomozi bog, bako! A baba mu prihvati: — Bog ti pomogao, sinko! Onda je zapita carev sin: — Gde je, bako, moj zec?
A baba mu prihvati: — Bog ti pomogao, sinko! Onda je zapita carev sin: — Gde je, bako, moj zec? A ona mu odgovori: — Moj sinko, nije ono zec, nego je ono aždaja. Toliki svet pomori i zatomi.
Baba mu odgovori: — Jesu bogme; ali nije fajde, nego, sinko, idi kući, dok nisi i ti za njima. Onda joj on reče: — Bako, znaš li šta je? Ja znam da si i ti rada da se oprostiš od te napasti.
Kuda tako daleko ideš? Nikad nećeš da mi kažeš kuda ideš. A aždaja joj odgovori: — E, moja bako, daleko ja idem. Onda joj se baba stane umiljavati: — A zašto tako daleko ideš? Kaži mi gde je tvoja snaga.
i nigđe ništa nije imala nego tri-četiri stotine groša, pa pođe kod jedne babe u selu i upita je: — Što bi rekla, bako, kad sam ovako sirotna ostala, a bez ničijega donosa, bih li kupila jedno magare su nešto malo para te mi je ostanulo
Došavši opet sa zapovijedi, upita baba po svojoj navadi: — Djeco, kakva je zapovijed? — Čudnovata, bako, došla zapovijed od cara, ne smijemo ti ni kazat. — Pa neka, kažite vi meni slobodno, bilo što bilo.
— Pa neka, kažite vi meni slobodno, bilo što bilo. — E, bako, stid nas je, čudna je zapovijed. — Pa čudna, čudna, svakog čuda za tri dana dosta; kažite vi slobodna svojoj baki.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Isto mesto. STANA: Pomozi bog, deco! GLAVAŠ: dobro ti, bako, bog dao! STANA: Lutam li ja, Il’ ova staza na put izvodi Otkud ću skoro starim očima Kroz tihi suton varoš
Pogledaj, dušo!... Samo pogledaj!... SPASENIJA: divota! STANA: ’Ma šta će ovde taki razgovor? GLAVAŠ: Pa ništa, bako, Hvalim vam samo moje dvorove, Ne bi l’ u mene dan-dva ostale. Ta ja sam žudan goste primiti.
Dete mi puštaj! RADAK: Bogme si, bako, zlo udesila, Al’ takom pesmom vuk se ne plaši. STANA: Al’ će i lava ovo stišati!
Pa još kakvi su strašni murovi, Da u svet beži ko se uplaši!... GLAVAŠ (prevrće pismo u rukama): Čitati, bako, nisam učio; I ne treba mi!... Već lepo idi, U mojoj kući neć ćeš konaka. A kada sutra danak osvane, Ti putuj dalje!
STANA: Smejte se, deco!... Mene prođoše Smehova lepih dani veseli; Sad plačem samo. PRVI TURČIN: Za kime, bako? STANA: I to da kažem!
TREĆI TURČIN: Opet nevolji!.... Pa, bako, kaži kakva je golema nevolja što je uza svaku spominješ?... Da i ja mognem veziru kazati...
Tim više smjeha i šale! Pazi, Uso!... (Glasno.) Pa, bako, bješe li mlad?... STANA: Mladić je još. (Briše suze.) Uzorit mladić, dičan, ugledan!
Gde mi je sin? O, kaž’te, ljudi, jadnoj materi!... TREĆI TURČIN: Nasloni se, bako, malo na prozor pa odunda gledaj gore, tamo Stambol-kapiji!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
No pre Švarca znao je i Bako Rogerij (1295. umr.) kako se barut pravi, koje se iz njegovog djela Opus maius viditi može.