Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Ali šta mu, najposlije, mogu? E, da vidiš, mogu! Ako su se „izuli“ Vrtirepu (koga, za nesreću Bakonjinu ne trpe ni kao pomoćnika na parohiji), pa Vrtirep uzme konce u svoje ruke kako je prepreden, moglo bi se lako desiti
— Striko moj! — poče Bakonja plačnijem glasom, na što se Bujas, razumjevši majstoriju Bakonjinu, okrete k zidu da sakrije smijeh. — Striko moj! Jesi li i ti zar moj krvnik? Oćeš li i ti da me turiš u provaljaju?
Priča je toliko razgolicala radoznalost Bakonjinu da je jedva čekao da pozna krčmaricu, koja je, kako ga uvjeravaše saputnik, još mladolika, gotovo da je izbarabariš sa
I tako selo imade priliku da pozna gotovo svu rodbinu Bakonjinu. Iako veći dio njih ne načini rđav utisak, opet su se seljaci čudili na koga se Bakonja uvrgao.