Radičević, Branko - PESME
“ Ali Arslan glave ne obraća, Samo đoga bakračlijom laća. Beži đogo kâno div iz gore, Vidi Gojko, stići ga ne more, Pa se puške sa ramena seća, Puška ciknu, a pomože
Već Milenko zelenka se lati, Već ga oštro bakračlijom vati, Već ti gleni ljube nesretnice, Ona skoči zeku za vođice: „Ne dam, ne dam!
Ali jako dođe najstrašnije! Bože mili, ko da te ne fali? Al' kad Turad besna se raspali, Bakračlijom konjica udara; Na osvetu svoga gospodara Lete Turci kâno mrki vuci, Gole nože u desnici ruci.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
caru oči čarne, kulaš ide s konjma carevijem; on pokupi dizgene kulašu, pa išćera njega iz svatova, udara ga oštrom bakračlijom: po tri koplja uprijeko skače, po četiri nebu u visine, unapredak ni broja se ne zna; iz usta mu živi oganj sipa, a iz
se u visinu kula, na ćošeta sićani čardaci, a sjaju mu srčali-pendžeri; viđe Ivan, pa se uželio, ždrala konja fati bakračlijom, i pritegnu đemom od čelika, no mu ždrale sitno podigrava.
zveka, stade otud jeka, al̓ eto ti vojvode Miloša na njegovu od megdana doru: ustavlja ga đemom od čelika, a dovata malo bakračlijom, a doro mu sitno podigrava, te veselo u družinu dođe, na jutru im nazva dobro jutro; sva družina jednu riječ
Nije ono jelen i košuta, već je ono Novak i Radivoj, a ovo je dijete Grujica!“ Pak udari đoga bakračlijom, skoči đogat preko polja ravna, ostadoše mlade Sarajlije; ali ne šće sluga Husejine, već povika iz grla bijela: „Stani,
Nagna konja niz čaršiju mlada, udara ga desnom bakračlijom: koliko mi skače polagano, ispod nogu kamen izlijeće, na dućane tuče bazerđane, — dokle dođe pobratimu
Gatnjic su u senjaka, a učkuri u varošana.“ fajda — korist, dobit faliti — hvaliti fatiti — uhvatiti fatiti bakračlijom — obosti uzengijom ferman — naredba, zapovest, diploma turskog sultana fišek — naboj za pušku, kutija za naboj