Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Kad stric i Stipan odoše priko vode, ja sam se puno mučija, pa najposli kažem kuvaru Baleganu svoju sujmu. dobri Balegan lipo me svitova šta ću činiti... Jeto ti kako je bilo...
sobom, u nižim rabotama, kao i dotle, te je zvonio budionicu, meo crkvu, raspremao stričeve ćelije, i najviše pomagao Baleganu. Ele, bio vrlo vrijedan pustođak, ali samo pustođak.
Od strica Bakonja bi otišao ka svome zaštitniku Baleganu, da „struni rosu sa srca“, kako kažu naši. Inače, po običaju, đački doručak bijaše komad hljeba.
Ali Srdarina sjede da srče kafu ne osvrćući se ni na koga. Onda Bakonja odahnu i poče se udvarati Baleganu, više nego obično, pričajući mu koješta i smijući se. Drugovi ga, mamurni, pogledahu začuđeno, pa odoše.
) Bakonja se vrati ka svome Baleganu. U povratku sve je mislio o nesrećnom Bukaru, i veoma mu se ražali, te ne htje izlaziti dokle se ručak ne svrši, iako
Vozarima svanu što se ta dvojica moradoše otkaniti ribanja. Govedar je bolje pazio stoku, a Škeljo konje. Baleganu se uze ključ od pivnice. Đakon i đaci počeše redovnije pohađati skulu.
— reče najzad Bujas... — Sad viđu kakva je guba! Nemoj se, Ive, žestiti, da ne učiniš kakvu ludoriju! Ajdemo k Baleganu kroz mala vrata!
ponašanje Bujasovo, te mu prijateljski stište ruku i ćutke otidoše u kujinu gdje zatekoše preplašenoga Butru kako priča Baleganu strašni događaj. — Muči ti, mali! — reče mu Bakonja. — Ajde u skulu!... Daj mi, Grgo, kafu za strica!
— Boli me glava. — Baš zato ajde. Šta si tako blid? Zar zbog one sprdnje? Ne ditinji, bolan! Ja sam rekâ Baleganu da ti pošlje ručak u moju kamaru, a za pedipsu neka bude dupli obrok... A, jevo i Bujasa. Ajdemo, dakle.
— I Bakonja hitro strpa svoje nove haljine u bisage, uze pismo, primi dva talira putnine, poljubi strica u ruku, otide ka Baleganu te uze hljeba i mrsa, javi se Srdaru; pa od njega pravo u konjušku, gdje osedla „bilca“ pa na voz.