Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I potegoše jedan na drugog kuburlije, ali slagaše. Oni potegoše sablje i Kulin skrši Lukinu sablju do balčaka... Kad se Luka vide na nevolji, on skoči s konja i pobeže u čestu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Trenut kada mu se činjaše da zgrčene prste ne bi mogao da odvoji, ni silom, sa balčaka, toliko bi ga stegnuo. To je bilo to nadimanje tela, slađe od svih uživanja, kada mu se činilo da prestaju svi bolovi i
Nastasijević, Momčilo - PESME
DVE RANE Ubod li, to buja ubistvu, to ljubim. Vreo vrh maču zažudi do balčaka u telo. Jer i kroz ranu, i tiše tim, prizivlju se biti. Al’ dve se otvore.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
čistome zlatu; a pokraj njih noža plamenita, — međ' kamzama alem, dragi kamen; dade njemu sablju okovanu, na kojoj su tri balčaka zlatna: na svakome alem, dragi kamen, — vanja sablja tri careva grada.
Obadvije sablje isjekoše, do balčaka sablje dogoniše; pobaciše njine odlomčine, od hitrijeh konja odskočiše, za bila se grla dovatiše, te se dvije ale
viđeh devet Jugovića i desetog starog Jug-Bogdana: oni bjehu u pola Kosova, krvave im ruke do ramena i zeleni mači do balčaka, ali su im malaksale ruke sijekući po Kosovu Turke“. Još mu reče carica Milica: „Stan', počekaj, kneževa vojvodo!
Na junaku rana sedamnaest; na junaku čudno odijelo; o bedri mu sablja okovana, na sablji su tri balčaka zlatna, u balčacim' tri kamena draga, — valja sablja tri careva grada.
zubima drži dragi kamen, pored kog se vidi večerati u po noći kao u po dana; i daću ti sablju okovanu, na kojoj su tri balčaka zlatna i u njima tri draga kamena, — valja sablja tri careva grada; još ću carev pečat udariti: da te vezir pogubit ne
zubima drži dragi kamen, kod koga se vidi večerati u po noći kao u po dana; poslaše mu sablju okovanu, na kojoj su tri balčaka zlatna, i u njima tri draga kamena, i međ' njima carev pečat Stoji: da ga vezir pogubit ne može dok čestitog cara ne
u tri polovine, pak poteže svoju sablju naglo da udari Marka Kraljevića, al’ podbaci topuzinu Marko, i izbi mu sablju iz balčaka.
i pak zaklopljena, na kapiji četiri dželata: dva Arapa i dva Latinina, — krvave im ruke do ramena i ostrice sablje do balčaka; svatovi se malo prepadoše.
čistome zlatu; a pokraj njih noža plamenita, — međ̓ kamzama alem, dragi kamen; dade njemu sablju okovanu, na kojoj su tri balčaka zlatna: na svakome alem, dragi kamen, — valja sablja tri careva grada.
mukadem-pojasa, za pojasom devet danickinja sve u čisto zaljevene zlato; o bedri mu sablja okovana, na sablji su tri balčaka zlatna i u njima tri kamena draga, — vanja sablja tri careva grada; u krilu mu leži pavtalija, na njojzi je trideset