Krakov, Stanislav - KRILA
Već ga je bio obišao i stolar iz kapele. Ali je on i dalje živeo. Doktor Surden je prošao kroz baraku, pogledao onoga koji nije hteo da umre, iako su lekari to predskazali, i gotovo srdito gunđao kroz zube: — Đavolski
Imala je još čupavog kineskog psića, o kome se pričale sablažnjive priče. On je pokatkad ulazio u baraku svetleći demonskim očima, i pakosno plazeći se na sve šiljatim jezikom. No nije samo on ulazio u krevet baroničin.
Spavao je teškim snom, zavaljene glave kao u mrtvaca, i probudio bi se samo da ponovo ubrizga morfijum pod kožu. U baraku su ušla dva avijatičara. To je Bora sa Sergijem došao da traži pilota Sinišu. Pao je sa aparatom i izlomio nogu.
Ona ih je odvela u drugu baraku da im pokaže ranjenog pilota. — Ah, comme il eѕt gentіl votre camarade... pričala mu je istoga večera.
— Fraktura, konstatovao je lekar, i pokrenuo polužicom te je ono prštanje prestalo. Onda su ga preneli u belu baraku. U susednoj sobi je neko svirao u violinu, a po parku su promicali ranjenici.
— Kajmakčalan, 2525 metara... — Kakav ste vi lep dečko... Bolničarka ga je pomilovala po prljavoj kosi. U baraku je ušao čupav pekinški pas i zacikao pakosno. Pukovnik Velja je dozivao: — Baronice, rematizam, nije dobro...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
I rukova se sa nama. I još naredi da nam se odmah iz magacina izda po dva džaka brašna. Pođosmo u magacin, upravo u baraku. Sada se isprsi magacioner, jedan stari kapetan. — Ja!... Brašno!... Kao da ga ja pravim ovde.