Obradović, Dositej - BASNE
60 Dve žabe Dve žabe obitavahu nablizo u komšiluku, jedna pri putu u plitkoj, a druga podalje u dugoj bari. Ova često sovjetovaše onu drugu da se premesti k njojzi, predstavljajući joj da je bezbednije za žabe u dubljoj bari
Ova često sovjetovaše onu drugu da se premesti k njojzi, predstavljajući joj da je bezbednije za žabe u dubljoj bari živiti i dalje od puta kud svaki ne prolazi.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Kad je naša vojska, po drugi put, 8. maja 1806., izišla na Vračar, Miloje Petrović načini šanac u Ciganskoj Bari, kud protiče Mokri Lug preko livada u Savu; na sredi namesti nekoliko topova, puca na varoš, i na grad, a Turci sa
I bio se neko vreme na Vračaru, pak dođe opet Šapcu, a Miloje ostane u šancu, u Ciganskoj Bari kako sam gore kazao. Da, i ovo sam malo preskočio.
U to vreme, čujući to Miloje Petrović, koji je imao šanac kod Beograda u Ciganskoj Bari, kud protiče Mokri Lug u Savu, da su Turci od Šapca pošli k Beogradu, i Beograci često na njega udarali, vrlo se bio
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Crna Bara imala je svoga kmeta i svoga popu. Kmet Jova Jurišić odavno je kmet Crnoj Bari. Stari se njegovi tu davno nastaniše, pa su njegovu kuću smatrali kao starosedelačku.
I deda i otac mu pomreše kao kmetovi, pa i on se tako isto nadao. Trideset godina kmetuje on Crnoj Bari. Znao je svaku kuću kao svoju, znao je svakog domaćina kao sebe.
I za vreme njegovog popovanja nije bilo nijednog vukodlaka u Crnoj Bari. Ali, brate, on ce i umeo moliti bogu!... Jesi čuo, junački sine!
I eto, ta dva čoveka bili su prvi ljudi u Crnoj Bari. Oni su bili svima ugled. U svakom su poslu prednjačili. Ne bi kmet Jova ništa uradio bez sporazuma s popom, a popa
Umeo se uvući svuda; hteo je da zna sve, voleo je da mu je svaka stvarca u Crnoj Bari poznata... Znao je svakog Crpobarca po imenu; znao je svakog mladića, išao je kućama seljačkim, dolazio u kola gde
— N... ne mogu!... Ne bi ih mogao niko zavaditi!... Ja znam Crnu Baru bolje nego svoju kuću, ali u Crnoj Bari nema čoveka ko bi njix zavadio! — reče on odsudno. — Da mi je tako nešto! — reče Kruška.
Ali su se pazili. Od milosti zvahu jedan drugog „jaranom”. Bili su najbolji momci u Crnoj Bari. Ko obori Lazara, neće Stanka; ko nadskoči Stanku, neće Lazaru; ko odbaci kamena Lazaru, neće Stanku; a već sva je
A ja ću se ondaj do mile lasti rebriti po Crnoj Bari!... Vidjećemo da li više vrijedim ja ili Uso iz Bogatića, te ga jednako hvale!...
, On ne znade šta da misli... Pljesnu se od muke rukama i očajnički stade govoriti: Krađa!... U Crnoj Bari krađa!... Poharan čovek u Crnoj Bari!... I to onda kad kmetuje Jova Jurišić!... O, Gospode!... je li to mogućno?...
Pljesnu se od muke rukama i očajnički stade govoriti: Krađa!... U Crnoj Bari krađa!... Poharan čovek u Crnoj Bari!... I to onda kad kmetuje Jova Jurišić!... O, Gospode!... je li to mogućno?... Pa šta će nam sad reći druga sela?...
Pa šta će nam sad reći druga sela?... Znam!... Reći će mi: ne ponosi ce!... spusti malo durbilj... Ta u tvojoj Crnoj Bari obijen je čoveku sanduk i odneto mu dve stotine dukata!... Ko da preživi ovu bruku?... I to još pod sedu kosu!...
Ama kako ti puškom gađaš? — Bio sam najbolji nišandžija u Crnoj Bari! —reče Stanko ponosito. — Znam, u Crnoj Bari. Tamo je lako biti nišandžija; ali budi ti ovde, u gori!...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Niko ga nije dirao, pa čak ni nestašna dečurlija koja su posle kiše onako rado i veselo gazila po bari, ni ona ga nisu dirala. Po svoj prilici, tu je dočekao duboku starost, i pošao tragom starijih svojih.
Afrika
U jednoj bari punoj beloga cveća kupanje devojaka. Malo dalje vidimo u dnu predela jednu kraljevsku povorku. Na malom arapskom konju,
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
ne probudi kirasira, Utonuo je u vodu, nečujno, i otplivao od dereglije, kao da je u detinjstvu, u svojoj Crnoj Bari, istrčao da, sa vršnjacima, Savu preplivava.
A moja baba, kad Turčin zaspa, pomisli: Zdrav Osmane, ako ti ostane! Uze oružje, pa nagnuše bežati. A kad psi u Crnoj Bari zalajaše i straža joj doviknu: Ko je? – ona, gazeći vodu sa mojom majkom, kaza: Robinja! Pobegoše Turci ka Užicu!
i deda Mijailo, i Pavlov otac, Nikola, kome se ni groba ne zna, i njegova mati Petra, čiji je sagoreli leš u Crnoj Bari ostavio, svi su oni dolazili, ponizno, da njega, majku im, Garsulija, poljube u ruku. Nema njegov nacion više barjake.
Sve se to opet završava u nesreći! Nije trebalo poći! Trebalo je, tamo, na Ceru i u Crnoj Bari, umreti. Istu tu prolaznost i besmislenost nalazio je i u sitnicama svog života. U svakidašnjim uspomenama stvarnosti.
Pusta je Servija, Đurđe. Marame se crne, u našoj Crnoj Bari, u groblju ne viju, nego uz put, po drveću. Leševe ne sahranjuju, nego ih psi glođu.
trikornom na glavi, u sebi, u duši, to su još uvek bili ljudi onakvi, kakvi su bili donedavna, u svom Pocerju i Crnoj Bari. Nije se smelo pod sramotom ostati.
Pa da je zamoli da se rosijske trupe pojave u njihovoj Crnoj Bari, ili bar na putu u Serviju. Audijencija, kod imperatrice, bila se raščula, kod onih koji su se selili u Rosiju, kao
U svojoj Crnoj Bari, Isakoviči su, i sami, prezali po tri konja, ali je taj treći konj, u njih, logov, smatran za lenštinu, za obešenjaka,
Ševič, kad to ču, dobaci da je njegov rođak čudan svetac, a naučio je da jaše – u svojoj Crnoj Bari – na golo, na grbači kobila, kad ih je vodio na vodu. Pa se sad prepao.
konje, toliko, da su frktali, propinjali se, vrištali, rzali, kidali štranjge, preskakali plotove i jurili po avlijama, u bari i uzbrdo.
Pa šta? Je li se nesretni nacion njihov digao iz onog jada i mraka, ili je utonuo u ona blatišta u Bačkoj, u Sirk-bari, kud su popa Todora naselili?
Niti je više govorio o Dunavu, ili Crnoj Bari, ili Ceru, niti pominjao Serviju, njeno nebo, njene šume, šljivike, pa ni rođaka, Isaka Isakoviča, koga je u Neoplatensi
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Iskolačenih očiju, daveći se u bari, tada, ta okrugla, inače uvek čista, nasmejana, omalena seljanka, sa crnim kurjucima, oseti sav užas smrti i, zbilja,
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Bio je tu jedan Rus, Grigorij Vasiljevič, na postdiplomskim studijama, i jedan Amerikanac, Džordž Bari Vatson, koji je izučavao prateće tonove u srednjebosanskom folkloru, uža specijalnost — diple!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
gudi uspavanke, i zvijezde klize niz Mliječni put, dok čika Mjesec, beskućnik stari, sjedi sa žapcem u mlakoj bari i sluša pjesme uz fenjer žut.
Dosta će biti pola vagona i povrh svega jedna bombona.“ U maloj bari krokodil drema, oklopnik stari, naravi grube. Kad ujka priđe, on mu se žali: „Nešto me boli, pipni mi zube!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Osećali smo da se bliži odsudan čas. Možda ujutru, možda sutra. Tamo već ginu. A u nekoj bari žabe krekeću... Mi žurimo u borbu, u smrt... Svesno?... Voljno?...
Naiđe ordonans iz štaba puka, te ga zapitasmo zašto ovoliko stojimo. — Zaglavio se mostovi tren u bari! — onda poverljivim glasom dodade: — Sada će biti prelaz. Na karti gledamo gde je ta bara.
Vojnici se zagledaše unezvereno. Nazad se ne može, napred se gine, ali ostati u bari, ovako nezaštićen, to je najočajnije.
A znaš, nije lako... Ja sam pred celi front... i ne znam ni sam kako sam se dokoturao dovde. Negde u bari zakreketaše žabe i večernji povetarac zašume kroz kukuruze, noseći miris barske trave. Večernjača zablista.
Vikom u onoj bari mi smo otkrili našu nameru. A osnovno načelo strategije jeste tajnost. — Podigao je tada značajno prst i pogledao
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
PRED ZORU Probudih se, predzoru, i videh: grad U Mesečev se sklonio hlad. U vazduhu, kao u tamnoj bari, Sazrevale su duše i stvari. U BRDIMA TEČE REKA U brdima teče reka.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
»Ja nemam reči da bih mogao tačno opisati čudnovat prizor kojim nam se prikazala borba između konja i jegulja u bari; ja ću to opisati kratko i možda suvoparno.
imali pred očima: indijance koji su, sa svojim motkama i harpunama, okružili baru, konje koji su, užasnuti, skačući po bari, uzaludno pokušavali da se spasu napasti; žućkaste jegulje, koje su se kolobatale i prepletale po površini vode, slične
Pandurović, Sima - PESME
Samo jedna ljubav ne čili u pari Prolaznosti; samo jedna se ne menja; Samo svoja zemlja ne leži u bari Dosade; i pored sviju iskušenja, Sve se više voli što se većma stari.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Što dalje sve bliže smrti. — Smrt je bliža nego košulja. — Smrt je varalica. — Ko se u bari udavi, onom drugo more ne treba. — Jedna (je) smrt, a sto uzroka. — Živi kadgod, a mrtvac nikad.
strijelom u usta, kad su se Turci bili s Karavlasima; drugi kazuju da mu se u takovome boju zaglibio Šarac u nekakoj bari kod Dunava i da su ondje obojica propali; u Krajini Negotinskoj pripovijeda se da je to bilo u jednoj bari ondje blizu
u nekakoj bari kod Dunava i da su ondje obojica propali; u Krajini Negotinskoj pripovijeda se da je to bilo u jednoj bari ondje blizu Negotina, ispod izvora Jaričine; ondje ima i sad bara I zidine od stare crkve, za koju govore da je bila
Ćosić, Dobrica - KORENI
kolena i, šišteći, nasuše mu rakije u uši. Opančar ne oseća, ne čuje urlikanje zgomilanih nad stolom. Glava mu osta u bari rakije. Cigla sporo pije.
U njegovoj sobi je kao da su danas mrtvaca izneli. Do pred zoru kole nesanica. Kad ustane, sve je rasporeno u jutru, bari opasanoj žabokrečinom. I odžaci što se dime suve su svinjske glave, i čavke u jasenovima — samo su kuknjava.
Miljković, Branko - PESME
Zvonke ruke pružam gradu koji spava Pometenih jezika, sa suncem u bari, Uzidanih majki u zid muških glava, S anđelom u voću i oku što stražari Lukavstvo pozajmljenih događaja, Neizrecivo a
Petrović, Rastko - AFRIKA
U jednoj bari punoj beloga cveća kupanje devojaka. Malo dalje vidimo u dnu predela jednu kraljevsku povorku. Na malom arapskom konju,
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
I pođe šapat od usta do usta: — Reljin brnjaš osvanô mrtav u bari. — Tri junice, što su se onomadne ošturile, nađoše jutros govedari mrtve u toru.
Bojić, Milutin - PESME
vodopad kako se penuši, Slušaš fijuk vetra kraj rečnih obala, I osećaš maglu što štipa i guši, No ne vidiš sunce u bari sred kala.
Ćipiko, Ivo - Pauci
U snu našao se najednom u nekakvoj žućkastoj bari, usred polja. Gazeći preko nje, malo po malo upada u blato i teško vuče noge za sobom, ali sili se i ide naprijed, a sve
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Bio bih prazan kao stari badanj u kome više ne grgolji voda. Da li bih osećao svoje telo? Da li bih u nekoj bistroj bari mogao da pogledam u svoje lice, makar i s ovom sparušenom zelenom kožom, makar bilo još izboranije i umornije nego što
Samo njegove blede obrise. Samo odraz lika u blatnjavoj bari. Zar sam morao pobeći ovamo da bih se kidao, tim zaludnim pitanjem, da bih se s njim borio kao sa aždajom?
kasnije, da je slična čoveku bez ruku sa ogromnom glavom, ili jarcu koji propet na zadnje noge brsti džbun, ili bari što se račva u nekoliko rukavaca i, najposle, preseku neke druge stene koja je odnekud dospela u sigu.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Njegova udovica počne da nariče: „Kud’ li hodi, kud’ li brodi a u bari se udavi!“ Porodično predanje govori da je ta moja prababa mesto reči bara upotrebila pogrdniju reč, koju njen otmeni
Stanković, Borisav - TAŠANA
Jutro. Dvorište čisti sluga Jovan. Rije lopatom blato. Ispred češme izbacuje šljunak i raščišćava prolaz bari. Iz kuće silazi sluškinja noseći velike teške ćilimove, da ih rastrese i ispraši.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
” A bolešljiv doktor-Milutin, koji se uvek šalio, rekao bi: „Ovaj naš Marko, to je pravo zlatno ostrvo u ovoj našoj bari.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Zamičemo žurno. Još jedna okuka pa smo spaseni. Ali baš pokraj puta ležao je telefonist Milija. Glava mu gotovo u bari. Jedan ga dohvati za noge da ga izvuče, ali on jeknu: „Ubijte me... ubijte.“ — Ponesite ga!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
strijelom u usta, kad su se Turci bili s Karavlasima; drugi kazuju da mu se u takvome boju zaglibio Šarac u nekakoj bari kod dunava i da su ondje obojica propali; u krajini Negotinskoj pripovijeda se da je to bilo u jednoj bari ondje blizu
u nekakoj bari kod dunava i da su ondje obojica propali; u krajini Negotinskoj pripovijeda se da je to bilo u jednoj bari ondje blizu Negotina ispod izvora Caričine: ondje ima i sad bara i zidine od stare crkve, za koju govore da je bila