Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ispred kuće beše stari bunar a oko njega naslagane velike ploče od kojih je oticala ustajala, crna barica po kojoj patke ceo dan batrgahu. Više bunara bila je vinova loza, a nasred dvorišta stari dud — „šandud“.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Mogao je pojesti pečeno dvize, ali piti je slabo mogao. Pored svega toga bješe mirnjačina, te ga je sitna i žoljava Barica, žena mu, ili kako je zvahu Osinjača (zbog zelenijeh očiju), mogla karati do mile volje.
Tada Kriva zamijeni bolesnika kod stoke, Barica i Galica tkahu, a knez je tesao njeke pauznice i svakoga trenutka izlazio pred vrata da vidi mijenja li se vrijeme.
— O Isuse! O Divice! O Jozefe, pravedni, šta se još na svitu neće čuti — uzdiše Barica. — Ma dobro, ali di su svidoci — pita Kenjo.
“ — Zar još pet talira! — viknu knez. — O Isuse! O Divice! O Jozefe pravedni! — poče opet Barica. Bakonja odriješi iz jednog krajička od ubrusa pet krunaša, pa ih ponudi Kenju, kome oči sinuše, te ćaše da prihvati
Šta da gubu štedimo... Daj, Barice, konop. — O Isuse slatki! Divice pričista! Jozefe pravedni! — kliče Barica ustavši. — Nemoj striko, kazaću sve, ako će me ćaća i ubiti — jedva izgovori Kenjo, a znoj mu probi kroz čelo.
— Di je kon!? — breknu Bakonja. — Di je konj!? — ponovi Kušmelj. — Konja na sridu, gubo od gube! — reče i Barica. — Jeno ga pod Crnim kukom, u sinici strica Rore. — Trči ćaća! — veli Bakonja davši Kenju novce.
nije mogao više da govori, nego ode na krevet i leže, moleći mater da ga odmah probudi čim se oni povrate. Barica zapali svijeću pred „Divicom“, kleče i poče govoriti „krunice“.
Tako je trajalo do pred zoru, kad Barica začu konjski topot, te razbudi sina. Kenjo uđe vodeći za oglav kulaša, koji, sav blatav, pokriven rakancem, zarza
— O Isuse slatki, o Divice pričista! Srića da je vra-Brne na vreme doznâ sve! — reče Barica. Bakonja složi ruke na kulašu, pa pogledavši pobjednički oca i majku, reče: — Moj dobri ćaćo, i moja dobra majo,
— reče Bakonja razvivši list nepisane hartije. — O Isuse slatki, ima li još ko ovakoga diteta!? — uzviknu Barica, pa koliko je bila vesela natoči čašicu rakije i ponudi Kenju. A knez se uputi k njemu, viknuvši: — Daj krunaše odma!
— dobro, dobro, pa zašta si došâ, a? Kušmelj se snebi zbog taka dočeka. — Bogmekarce da viđu tebeka i ono dite. Barica je ništa ružno snivala... — Ta-ako? Jeto si mene vidija, a vidi i dite, pa onda ajde od kud si i došâ!
Tako je isto zapritija i ostalima. Sad, zašta to čini? Ćuti li, može biti, da će brzo umriti? Baš je i Barica ništa ružna snila... — Ostavi, se ćaća, križa ti, snova, nego ajde pravo na ono šta si tija rići!