Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
” Zalupaše doboši, razviše se barjaci, poletiše vojske svaka svome starešini. Gledaju Turci i pitaju Milana i Jakova: šta će ono sad biti?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Oduzeta im je zastava, ali su im oni njihovi barjaci – jer su, vele, crkveni – ostavljeni. Samo je bilo dato naređenje da se odnesu u crkvu.
A barjaci paša turskih vili su se, izbledeli od kiša, i vetrova, a ne od krvi. Istok, muslimanski, nije više imao vojsku, koja mo
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
je urlala glava Meduze, dok je na njima lebdela krilata Pobeda, sa vanrednim ružičastim grudima, duvajući u fanfaru. Barjaci sa polumesecom, doboši, buzdovani, sekire, konjski repovi ležahu pokorni pred uspijenim Princom, obučenim u oklop, na
Kostić, Laza - PESME
Ti đačići su pesme što za njom uzdišu, što teše dušu njenu i Bogu uzdižu. Stihari im se svetle na mladih rameni', a barjaci se viju s čiraci' plameni'. Nad grobom su joj dali opelo popovi, „so svjatimi” se ori nad mladi' grobovi'.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Bezbrojni, gusti, pravilni lanci naše pešadije napreduju, evo ih spuštaju se, ulaze u samu varoš... Veliki trobojni barjaci, što su tajno spremljeni, viju se svuda po radosnim domovima. Starci, žene, deca, svi su izašli da ih dočekaju...
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
o brojnosti turske vojske (Kon do konja, junak do junaka,/ Bojna koplja kano čarna gora,/ Sve s' vijaju po polju barjaci,/ kano mrki po nebu oblaci).
Šantić, Aleksa - PESME
Pogledaj! divnu ženu, čije kose Kô zlatan plamen vihore, on grli. Krila mu bukte kô barjaci vatre, A koban podsmeh na licu mu titra; Nebu se kesi i ta neman hitra Kô da bi htela sve zvezde da satre.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
vrhu do planine, — sve je turska vojska pritisnula: konj do konja, junak do junaka, bojna koplja kao čarna gora, sve barjaci kao i oblaci, a čadori kao i snjegovi; da iz neba plaha kiša padne, niđe ne bi na zemljicu pala, već na dobre konje i
Od Žabljaka do vode Cetinje sve široko polje pritiskoše: konj do konja, junak do junaka, bojna koplja kako čarna gora, a barjaci kako i oblaci, razape se čador do čadora, pod čadore krasne poglavice, dan daniše, pak i zanoćiše.
Žabljaka do Cetinje vode udaren je čador do čadora, konj do konja, junak do junaka, bojna koplja kako gora čarna, a barjaci kako i oblaci.
gologlave, a pušteni konji po livadi bez sedala i bez pokrovaca, nit̓ se čuju bubnji ni svirale, nit̓ se viju alaji barjaci. Tad govori majka Anđelija: „Milutine, naša vjerna slugo, kad se Jovo na vojsku oprema, što mu sluge idu gologlave?
Što s̓ pušteni konji po livadi bez sedala i bez pokrovaca? Što ne biju bubnji i svirale? Što s̓ ne viju alaji barjaci?“ Veli njojzi sluga Milutine: „Draga gospo, majko Anđelija, valjada je gospodar na ručku, pa u zdravlje pije rujno vino i
bez pokrovaca, pušteni su da se ponapasu, spremaju se dalek̓ putovati; bubnji bili, pak su i prestali; vijali se alaji barjaci, dunu vjetar od Fruške planine, pa barjake zemlji položiše“. Kad su bili pred bijele dvore, tu se majka jadu dosjetila.
Nije šala, onaka đevojka! Nije šala, onaki darovi! Podiže se kita i svatovi, razviše se svileni barjaci, zasviraše svirke svakojake, udariše jasni talambasi, začuše se svatske davorije, stade bakat surih bedevija, otidoše
Drugu sveci vrgoše priliku: od Đurđeva Ao Dmitrova dana sve barjaci krvavi idoše viš’ Srbije po nebu vedrome, da se Srblji na oružje dižu, al’ se Srblji dignut ne smjedoše.
dva brata, dva Turčina mlada, oba brata izvrh Vukovija, oba brata, oba barjaktara; oba pa’še, nogom ne makoše, barjaci im pusti ostadoše.
83 Svaku noćcu mjesec se vataše, tj. bilo je pomračenje meseca (1800, 1801. i 1804. godine). Sve barjaci krvavi idoše, tj. pojavila se kometa (ali posle ustanka, 1806. godine).
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Te od ono dobi oni adet imadu ovo dobi svake godine s prošecijom, s krstovi i s barjaci izlaziti napolje iz Carigrada, tamo do vlaherinske crkve prečiste vladičice naše Bogorodice i u njojzi svrše božanstvenu
Nije li se strmo dole preobrnulo sve širom: skupi belezi i lepe zastave, da rečem divni barjaci sa zlatni gojtani i krasni venci, velikojunačni mnogi kopjanici, zlatnoperjanici i zarkulonosci, naše hvaljene dike?