Dučić, Jovan - PESME
NOĆ Padaju sutoni prvi plavi, I zvezda već zrači s rečnog dna. Zasipa s topola mir po travi... Anđeli veslaju barke sna. Nestaje i s danom deo mene, Putima neznanim kud i sve...
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
vodi pomogli da šikne iz stene, nisu gradili kolibu od gline ni od slame, nisu niz potok puštali splava, ni imali barke polomljene, nisu nikada za saputnika imali jedino mrava, koji nikada nisu bili nasamo ni sa jednim morem ogromnim ni
Lalić, Ivan V. - PISMO
Dok u podnevnoj sumaglici čili Trajekt što bez žurbe prema kopnu hrli. Tu gde besposleni turist snima barke, Sa slamnim šeširom spuštenim na čelo, Hram nazirem, stvaran ispod letnje varke Mora što treperi dok šapćem
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
I kad god mi se dogodi nešto neprijatno, mislim kad uletim u neko sranje, odlazim do te Nojeve barke, zavučem se u kabinu i opalim jedan san salvador.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ U zoru Mačak zaplovi dalje, pingvinu pozdrav sa barke šalje, veselo kapa maše. Napetog jedra barčica juri, u susret kiši, oluji, buri, pramcem kapljice praše.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Doviđenja dakle. — Doviđenja, doviđenja. Iako nisam još ništa primetio na jezeru — jedva dve-tri barke, koje se skoro i ne miču na njegovoj površini — vraćam se obali. Poštanska lađica mora da je u zadocnjenju.
Između ova dva ostrva, sasvim blizu mene, dižući tihi i vedri šum, prolaze dve ribarske barke. Ljudi na njima su ćutljivi i laganih pokreta.
Ja prvo čujem njihove mreže, kad padaju u vodu, i vesla, i tek se onda pojavljuju barke i ribari iza trave i trske. — Ima li ribe? — Vrlo malo, mladi gospodine. — Ali će za večeru biti dovoljno? — Možda.
Biće vam vrlo teško voditi taj rat. — Ni najmanje. Jednoga praznika mi ćemo se iskrasti rano ujutru u ribarske barke i otići na Malo Ostrvo. Tamo ćemo ih čekati da dođu. — Sasvim veličanstveno („Kanjoš Macedonović!“ mislim u sebi).
Seljaci sa Velikog Ostrva vas čekaju što ste uništili male fazančiće, ovdašnji ribari pozdraviće vas kad im vratite barke, a o roditeljima i da ne govorim. Dečaci me pogledaše podozrivo.
Između dve travke, ili između mojih prstiju pred očima plove barke po vodi. Izgleda kao da je dovoljno da uputim njima svoj dah pa da im pomognem da odmiču po toj površini, za šta je
Nisam gospodar ničega, ničega, čak ni sebe. Primičem i razmičem prste i barke nastavljaju da plove u jednom neosetljivom azuru.
— Doviđenja, naš stari. — Vidite li ovoga? Bio je bogat nekada. Imao je tri kuće u selu i neke četiri barke. Sad ima samo jednu. Izgubio je dva sina. Bili su veliki kao stabla. Onda se više nije zanimao za imanje.
To srebro je treperilo oko jedne sićušne ribarske barke koja, iznenađena, kao da se trudila da pobegne. — Mislim da sam govorio jedanput sa vama. Ne sećate me se, Ivona?
Kao biljka. Munja koja suvo ošinu nebo pokaza odjednom sve obale jezera do najvećih preciznosti. Barke koje su ukotvljene nekoliko kilometara dalje uz obalu, mreže, vrbe nad njima.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ja, sasvim sigurno, ne. NA RIBANjU SA MESECOM Lutajući po Primorju ja sam, svako veče, gledao kako ribarske barke izlaze u lov. Njihovo je vreme noć, kad se svici jave i mesečina razlije po ogledalu mora.
Na veće daljine, u dublje more, u mirne uvale ostrva, izlaze veće barke. One love u vodama daljim od obala. One bliže zadržane su za stanovništvo i mali lov.
Na palubi okreću čekrk i daju znake rukom drugoj barci. U lov idu barke sve dve i dve, a između sebe vuku mrežu po dnu mora. Čekrci škripe, dižemo sidro.
Gore se dotle igra brodova smirila. Naš par je bacio mrežu i sad je i mi spuštamo. Dugi pajvani trče sa rebara naše barke u dubinu morsku. Mreža se čini ogromna, a spušta se na dno mora, jer je riba dole, u tišini.
Pajvani sad već jure u dubinu, debeli, pa tanji, pa najtanji, po nekom čudnom redu. Oko barke je hladno i već je noć. Siva, kamenita i beskrajna.
Dve barke sad kruže i sve se više bliže, igraju se kao golubovi. Vidimo drugu barku sasvim jasno u širokom zalivu, između ostrva,
škripe, a mulj, užasno blato sa dna morskog, puno mrtvih, sitnih riba, razliva se po palubi, tako da se ljudi lepe. Barke su se sudarile i pritegle kao da izvlačimo davljenika. Novi sada svetli u daljini. Ostrva se crne. Uokolo je pustoš mora.
Zvezda Danica sja blizu meseca. More je sad maglovito, stižemo u zaliv i pristajemo uz neke druge barke. Dovikivanje. Zatim ruganje i potsmeh. Izgubljeno je nekoliko hiljada dinara. Na našem brodu je ćutanje.
” No ja znam da se mornari ne dave više, odviše često, u moru. Pitam ga da li je još običaj da mrtvace sahranjuju u barke, koje puštaju, kad je bura, na more. Mesto mrtvaca, sad meću drvenu lutku i dve‑tri sveće.
Došao sam na severnu obalu, u Roskof. Bila je nedelja, i sve su ribarske barke bile izvučene na kopno. Deca, što smrde na loj, trčala su za mnom i vodila me po obali.
Prešao sam za vreme oseke suhim, a sad je bila plima, i sve je bilo poplavljeno. Vali su udarali o balvane, i one barke, koje su pre podne bile izvučene na kopno, ljuljale su se sed, u daljini, na vodi.
Pandurović, Sima - PESME
206 HAMLETOVA PARAFRAZA 208 STUDIJA 210 SMRTI 212 TEZA 214 PORUKA 217 ĆUTANjE 218 BARKE 220 UTEHA 222 ODBLESAK 223 BELI MIR 224 RODNA GRUDA 225 ZIMA 227 RONDO 228 VELIKI PAUK 229 POSLEDNjA TEŽNjA 231 BUDUĆI
Tako ćete, snovi, i vi jednom leći. BARKE Neznano kud su otplovile barke Davnašnjih nada, preko okeana, U maglu sivih, neizvesnih dana, Predele leda il’
Tako ćete, snovi, i vi jednom leći. BARKE Neznano kud su otplovile barke Davnašnjih nada, preko okeana, U maglu sivih, neizvesnih dana, Predele leda il’ krajeve žarke, U zemlju snova,
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A iz barke dopiru zvuci mandoline i čežnjiv grbavački tenor zapijeva nekakav Torna a Sorrento. Plava idila s mjesečinom...
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
obmane, recimo ova iz kratkog romana Ljudi govore (1931): „Između dve travke ili između mojih prstiju pred očima plove barke po vodi.
Šantić, Aleksa - PESME
Po obali mrežu razgrću ribarke; Na pijesku leže izvaljane barke. Negdje krasna bije i motika zveči, I čuje se stado i žamor riječi, Galebovi kruže, bleska perje meko;
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
bili u stanju da iziću na kraj s uskocima, te su zatražili od austrijskog dvora da se uskoci „uklone iz Primorja, a barke njihove da se spale“.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
dok se u kraj na lađi izvezu, — a go bijaše, gažeći po vodi uz mrežu, — nego tek opasa se sa svučenom košuljom, skoči s barke u more, jezero li je bilo,... hele on dopliva u kraj, da se brže š njime sastane.
I za čudo božije, stara mrežetina nigde se ne razvuče, nit se gde prokinu. Stovariše ribu u barke, gladni, umorni dođoše svi, te se skupiše pod bregom oko Hrista.