Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Nije bogzna kako mirisao to ime, ali se vremenom privikao. - Kako bi bilo da proverimo? - odmahnuo je glavom za Baronicom rekavši da je njen otac možda i bio baron, pravi baron, misli.
- raširio sam ruke, a on me je pogledao kao što se gleda stenica, otprilike. Još smo išli za Baronicom, a oko nas je već bio jedan mali milion šmrkavaca. Iz kuća kraj kojih smo prolazili dopiralo je zveckanje kašika.
Ataman joj je na preskokce, uz dosta dodataka, ispričao o mom susretu s Baronicom i njenom pozivu, da mi pokaže ribnjak. - Ali, ona nema ribnjak!
Bože sveti, Atamane, na šta ti ja ličim? - pogledao sam ga a on je samo zavrteo glavom i procedio: - Na budalu. S Baronicom si proigrao stvar, a sad hoćeš i ovde!
S Baronicom si proigrao stvar, a sad hoćeš i ovde! - S Baronicom nije imalo šta da se proigra: ona nema ni zlatnog zuba u glavi, a i da ima, ne bih mogao dozvoliti sebi da pljačkam