Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
„na Teodora Filipovića u Moskovsku, gde se nađe”, a mur onaj o kamen istrem, pa putujući u Moskvu bacim ga u jednu baru da se ne nađe više. Odma Teodor uzme ono pismo i od svoga sodružestva skupštinu učini.
Pođe on i alaj-beg, prate nas, i ništa nas ne čuvaju. Dođemo u Crnu Baru, odjašemo od konja, čekamo da naši dovedu ona četiri bega, da se razmenimo, no nema i̓ — a već noć.
Nađoše meni mačvanske kočije. Ja se vozim, a Turci jednako okružili oko kočija. Dođemo u Crnu Baru. Opazimo našega kneza Kedića, i Cincara Janka, popa Nikolu Smiljanića i više kapetana i konjika.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
strana opkoljeno, a sredinom promrežano samim barama; i ako se i za što može reći „ovo bog čuva”, može se reći za Crnu Baru. I pored tolikih baruština, zdravljem se ne mogu pokuditi Crnobarci.
Orao je i kopao te se hlebom xpanio; a to su mu i stari činili. Otac njegov doselio se iz Obarske, iz Bosne, u Crnu Baru, pa je, naskoro zatim, umro.
sve. Niko nije poznavao Crnu Baru kao on, i niko nije poznavao, čak i poimence, dečurliju seosku kao on. Stoku, koliko ko čega ima... sve!
— Bi li se oni mogli zavaditi? Marinko poćuta. — N... ne mogu!... Ne bi ih mogao niko zavaditi!... Ja znam Crnu Baru bolje nego svoju kuću, ali u Crnoj Bari nema čoveka ko bi njix zavadio! — reče on odsudno. — Da mi je tako nešto!
Ja sad dobro vidim šta ti želiš!... I kad stvar bude svršena, ti ćeš miriti ne samo dva čoveka nego Crnu Baru!... —— Marinko! Brate! Čovječe!... Ako to uradiš, bićeš mi brat!... Učiniću te najčestitijim čovjekom!...
— Najposle — reče — ja i volim! Neka bar džaba nisam otišao u goru!... Mesto jednom, ja ću trima glavama okititi Crnu Baru! Naplatiću se sa svima o jednom trošku!... Priče će pričati o mome hajdukovanju i mojoj osveti!
kako? — Lepo. Ili stanem za grm pa vidim, ili prislonim uvo pa čujem. Lepih sam se stvari naslušao!... Crnu Baru će Turčin zakrviti. A kad legne krv, Turčin će po njoj tabati i miriti!...
Jadna moja majko!... — Žene jauču, ludi se stide suza!... Nego... čuješ Nogiću? — Šta? — Još danas idi u Crnu Baru. Idi pravce kući popa Miloja i kaži mu ovo što si od mene čuo. Kaži mu da čuva ljude od Turčina, Ivana i Marinka.
Kaži mu da čuva ljude od Turčina, Ivana i Marinka. A Ivana slobodno neka ne vraća sebi — on je propao za Crnu Baru!... Ako te pop zapita otkud ti to znaš, ti reci da si sve čuo pod Kruškinim prozorima... Sad zbogom!
— Ej, moj Ivane!... Ja mišljah ti ćeš mi nešto valjati, pa te još i za kmeta uzeh. A ono sad?... Sad se u Crnu Baru doselili hajduci, pa gospoduju... Znaš li ti, bolan ne bio, da je Stanko i noćas bio kod kuće? — Znam! — reče Ivan.
— Devo! — viknu Stanko. Ali Deve beše nestalo. — Nema ga! — reče Nogić. — Onda, polazi! — Kuda? — U Crnu Baru... Uze pušku, progleda oroz i kašiluk pa krete; hajduci za njim... Sunce se pojavi veliko, sjajno i rumeno.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
sviraju pa ih izvedu čak iza varoši do velike bare ili na Tisu, a pacovi sve jedan preko drugoga, pa k’o ljudi skaču u baru ili u Tisu. Pred drugom kućom opet pripovedali o Rusima.
! Da je to čestita rakija, ja bi’ se bar stres’o kad je pijem. Blaga k’o božja rosica... mo’š je piti ko keša baru, ništ ne osećaš!... Ta zar ja ne znam; ta zajedno sam je s mojim Milošem kvario!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Neće dakle, nikad više, videti, svoju planinsku, milu, Serviju, svoj Cer i svoju Crnu Baru, otkud je u Austriju prešao, nego će otići, još dalje, u jednu daleku zemlju, u Rosiju.
Pobegoše Turci ka Užicu! Gut Jawohl? A deda Teodor? E, deda Teodor, kad sa vama uđe u Crnu Baru, natrapa, nesretnik, na neke košnice, pa kad ih ugleda, onako izgladneo, izvadi jednu, pa uze saće sa medom.
Lako je trgovcima i kapamadžijama Temišvara. I senatorima. Ovi su, međutim, ostavili svoju Serviju i Crnu Baru, koja je spaljena, za njima, Isakovičima, a nemaju kud.
Nadali su se, prvih godina, da će sa njom moći da se vrate, u Crnu Baru, i svoje Pocerje, u nebesnom plavetnilu! Kad su primetili da su prevareni i da se varaju, Vuk im je ostavio u amanet
Takav će dakle biti i on. Uskoro. Zaboraviće svoju milu Serviju, neće više nikada videti svoj Cer i svoju Crnu Baru, nego će šetati, kako Višnjevski reče, odeven, nagizdan, dobro plaćen, u serbskom „gusarskom“ polku, u Petersburgu.
U snegu, varoš i njena okolina, ličili su mu na Belgrad, na njegov mili Varadin, a duž obale Dnjepra, na Crnu Baru. Kijev je bio mesto, koje, i nepoznato, dočekuje, kao poznato. Isakoviču se ukaza kao neka fatamorgana, lepa, u snegu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
oni su noću lelekali uz gusle, poduprvši leđima zemlju iskopanog jarka, koja im je ronila za vrat, a spustivši noge u baru, među trskom, po kojoj su skakale žabe Pevali su, jer mnogi izgiboše i jer se mnogi porazboljevaše.
Izvukavši se otuda, sva ulepljena blatom, zapala je u neku baru, iz koje više, ni desno, ni levo, nije nalazila izlaza mada je padala u nesvest, čuvši žabe oko sebe.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
se traže svi oni podvodači, stranci, pokeraši, bleferi, sve one lepe žene i ukleti pesnici što su prvi sedeli u kafe-baru »Terazije«, dok je bio još nov novcat i dok se u njemu služilo vruće mleko u čašama optočenim srebrom.
se lupa; Kako naša snaša Ljubi kočijaša, Kočijaš se ponosi, Neđe kapu da nosi, Ja mu kupim šubaru, On sa njome u baru, Ja mu kupim fes, On sa njime Tres-Tres-Tres!
razmišljajući pri tom kako neke sasvim obične stvari zvuče različito na drugim jezicima. — Čekaću te u aperitiv-baru »Internacionala«… —nastavio je da prevodi sam sebe, uživajući u osećanju da je stranac u svom rodnom gradu.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Izgubio je srebrnu paru, pa suza lije — čitavu baru. „Da ti posvijetlim — Mjesec mu kaže, pa dolje spusti svoj fenjer plavi Vidiš li sada, nestašni vraže?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Bilo je to dvadeset četvrtog avgusta hiljadu devetsto četrnaeste. Prvi vod zagazi u baru, preko nepravilno naslaganih vrbovih grana, nabacanih na brzu ruku.
marrš! I ljudi, gonjeni strahom, a životinje, podstaknute larmom, učiniše još i poslednji napor i kako koji vozar pređe baru, kao otkačen oprugom pojuri, te se zaustavismo pred jednim nasipom.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Sokak se raskaljao, pa nigde ne možeš nogom zgaziti od blata. Dohvatiš se rukom za plot da bi prekoračio baru, a ruka klizi po mokrom i hladnom drvetu ; streseš se od te nezgode, a za vrat ti padne čitav pljusak sa kakve
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
veliki ljudi što imaju poneku slabost i strast) bio i dobra pijanica i ubojica, te prema tome gotov na bitku kao bos u baru. A to se videlo i po njemu.
« A pravo je i rekao. Bio je vazda besposlen. Gotov na »potpis«, ka’ bos u baru, a apse se nije bojao. Često je primao i tuđe krivice na se. Pogode se lepo.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Jer šta bi goveda srede, ili subote jedne, Kad sunce u podne upeče, a ona ožedne? Baru si nacrtao, al prsti još te svrbe: Znak da tu fale jedna ili dve žalosne vrbe.
Prvo neka utvrdi gde je U odnosu na sazvežđe Kasiopeje. Potom nek jedra sva podesi Prema Liverpulu, Baru ili Odesi Sa nadom da će ga dobar vetar Milju po milju, metar po metar U velikom i svetlom luku Srećno dovesti u
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Čopor konja bio je odista doveden i nateran u baru u kojoj je bilo mnoštvo jegulja«. »Ja nemam reči da bih mogao tačno opisati čudnovat prizor kojim nam se prikazala
dobar slikar da snimi scenu koju smo imali pred očima: indijance koji su, sa svojim motkama i harpunama, okružili baru, konje koji su, užasnuti, skačući po bari, uzaludno pokušavali da se spasu napasti; žućkaste jegulje, koje su se
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
A Brzokus bješe i fra-Brne (III), (1819, † 1838, †† ?). Ovaj pošljednji imao je tri brata: Jeru, Juru i Baru, ili kako se u Zvrljevu zvahu: Kušmelja, Čagalja i Šundu.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Zavuče se u senjak i ćuti. I ne odaziva se. Vukašinu preturi večeru, podmuklo ga gurne u baru i isprlja mu novo odelo. Njemu sam uvek lepše kupovao. To je moj greh. Uvek sam ga izdvajao, a sâmo drvo ubije vetar.
Petković, Vladislav Dis - PESME
HIMNA Odmani rukom i zagazi baru Što mili, teče, kao život meka, Sarani razum, i udiši paru S podneblja gliba što te svuda čeka.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Toga jutra mije skrenuo pažnju na jednog krupnog Nemca koji je pio pivo u hotelskom baru pošto je istovario nekoliko korpi punih hlebom, kiflama i pitama.
Krakov, Stanislav - KRILA
Vojnici govore kako anđeli smrti ležu uz samrtnike. Avijatičar je i kraj slomljene noge bio rumen i lep dečko. U baru je pijani Škot sa rumenim kolenima podizao kockastu suknjicu, i podnosio jednom preplašenom Grku pod nos svoju maljavu
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Sa zebnjom su pogledali dole, u nepreglednu baru žute i prljave vodurine iz koje su virili vrhovi krovova njihovih kuća, rogadže vrhova sena, pocrnele krošnje voćaka.
Stanković, Borisav - TAŠANA
iz testijice što mu hadžika donese pa još i lišćem zapuši da bi bila što svežija, već hoće baš da pije (pokazuje nogom baru) ovaj brljak i šušnjak. A hadžika, kad vidi, samo mene grdi.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Zeta je bila pošteđena od ratovanja. Njome je upravljao vojvoda Komnen, namesnik despotov u Baru. U Smederevu je bio postavljen za zapovednika sin Evrenosa, turski vojskovođa Isak, ranije namesnik u Skoplju.
Prvu knjigu Ivan opravio, prati knjigu Baru i Ulćinu na Miloša Obrenbegovića: „O Milošu Obrenbegoviću, pozivljem te u moje svatove, stari svate da si pred
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
koji se odnekle kasno vraćao, a ovaj prestrašen od neobična klempava čudovišta, strugnu preko polja i pljesnu u baru, u neko staro močilo za konoplju.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Nije lepo bistre vode izvor zakopavati i žabokrečnu baru crpsti i piti je, sunce tajati a zvezde ukazivati, sedu natrag stajati i momčetu napred u stolu starce učiti i adet
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
bude, i naravno da ju je odmah pridobio za stvar, jer Doka je na takve stvari bila uvek gotova kao, što rekli, bos u baru. Doki se divno dopalo; tako joj se dopalo da ga je u znak zadovoljstva tresnula rukom i umal’ mu rame nije odvalila.