Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I pored tolikih baruština, zdravljem se ne mogu pokuditi Crnobarci. Neki istorici tvrde da je tu bila episkopija, i to jedna od onih osam što ih
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Trifun je bio zagledan, tužno, u zelenilo baruština, u šašarik krovova kućeraka, ispod bagrenja, a iza Mahale, u zelenilo vrbaka, koje je, ujutru, imalo boju nežno
Isakovič je bio rešen da beži, pa i da mre, ako treba. Teško mu je bilo, u tom moru baruština, u noći, da se oseća tako usamljen, bez ikog svoga.
Uzjahao je tek na drugoj strani Begeja i terao sve do Tamiša, kroz prskanje baruština, kao kroz neke aleje fontana. Preplivao je Tamiš, kad se bilo razdanilo, a posle je terao na Tisu, kao da ga Turci
A on je skakao sa konja na konja, kroz velika ogledala baruština, i noću, iako je mesečina bila skoro sasvim ugasla. Jahao je i po providnom mraku, kao senka.
To što ona govori, sve je posledica ovog zagušljivog vazduha, na putu, baruština, koje se isparavaju na dnu ovih bašta, gde se žabe čuju. Zamor, nemir, koji obuzima putnike na putovanju.
Sad je tu bilo ukotvljeno, kraj baruština, nekoliko žitarica, praznih, zapuštenih, iz Požuna. Lazaret je, kad mu se prilazilo, bio slika nekog, ludog,
Njegove zgrade bile su u vodi, a, iza njega, ispod visokih prozora, uskih kao puškarnice, nije bilo ničeg, sem reke i baruština. Zidovi i podrumi držali su se još na stubovima, od crvene ciglje, bilo je nekoliko dvorana, velikih, kao crkve.
Bio je željan prosto da, što duže, ostane u noći, punoj zvezda, da se vozi kroz prazninu polja i šuma i baruština, sa nebom na vidiku, koje je daleko. Da mora da se vraća putem, kojim je, nedavno, bio došao, činilo mu se tako ludo.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Česte su zapare i zagušljiv i težak vazduh oko baruština i mahom plitkih, barovitih jezera, usled čega često obole severni stočari i u masama lipsava njihova sitna stoka.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Dubina, kroz koju protiče reka, mutna je i neprohodna. Zemlja je tamna, nevidljiva i kišovita. Šumi i huji baruština iza mraka.
U nedoglednoj vlazi oblaka i ritina, baruština i trske, bilo je već svanulo. I kao da je to bio jedan drugi svet, tamo se nije ništa događalo.
ih je učio pucanju iz pušaka u isti mah, čemu ih nikada nije mogao naučiti, toliko ih je učio i nabijanju zidova kraj baruština i vrbaka, gde su oni radije stanovali u granju i šiblju, pod drvećem, pa i po zemunicama i kolibama, gde su umirali
Iz maglovitih isparavanja baruština i blata, iz jedne neizmerne patnje, koja se ponavljala svaki dan, pri seobama, pri davljenju stoke, pri oranju u blatištu i
U Karlovce je pošao tek da bi se smirili u kući i da bi joj učinio po volji i doveo popa. Jureći preko njiva, baruština i prokrčenih šuma, on je znao da se vozi uzalud, ali je ipak hitao.
njegov ponos, činjaše mu se, sad, potpuno izlišan i bez vrednosti za njega, koji se vozi dalje, kraj ovih usahlih, plitkih baruština što još svetle.
u blatu i sumornoj praznini jeseni, tako je u to doba, u blatištu Isakovičevog naselja, u jednom uglu toga kraja punog baruština i trske, panjeva, rupa, i jaruga, stajala ta koliba u koju se, kao u raj, ulazilo.
Oseti opet nedoglednu vlagu ritina, baruština i trske. Tada, kihnuvši gromko, nekoliko puta, zaigravši po zemlji, tako da se sve zatreslo, vrati se u mrak i vrućinu
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Svi graknuše ka’ iz jednoga grla na nj: »Ti čiča-Milisave, i već niko drugi!« — Phi! Baruština! Vandeja. I niko ni da piše, da protestuje!! — Šta veliš?
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
U nedoglednoj vlazi oblaka i ritina, baruština i trske, bilo je već svanulo. I kao da je to bio jedan drugi svet, tamo se nije ništa događalo.
Zemlja je tamna, nevidljiva i kišovita. - Šumi i huji baruština iza mraka. Sjaj mesečine pođe sa nje, pojavi se nad pomrčinom, pođe i nestane u noći, što mokra ulazi i odlazi, ulazi
romana sačinjen je od jakih senzacija, gusto sabijenih, što se vidi i po dosta učestalim ponavljanjima: „Šumi i huji baruština iza mraka.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
ISAK: Te kakva, Rade! VUK: Dok se luga ne dokopasmo!... A, vere mi, i tu nas goniše sve do mokroluških baruština... A posle prestaše... Tek oko Gorice ugledasmo dva-tri Turčina... (Porfirije dolazi i donosi čitavo breme drva.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Neko reče da se nalazimo u blizini delte Vardara, gde ima mnogo baruština. Povede se reč o malariji, i tada doznasmo da je oko devet stotina vojnika iz jednog pešačkog puka obolelo od ove