Dučić, Jovan - PESME
Mesto heroja, trgovci fraze Gromkije od svih zvona; Žandari poseli Fošove staze, I rove svih bataljona. Sad marseljeza predvodi stope, I s Marne ubojne trube, Dželatu dok se do panja pope Gde glavu Francuskoj rube.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
odakle su vojnici s mukom uklonili jednu crnu, naduvenu i usmrdelu lešinu neprijateljskog vojnika iz desetog jegerskog bataljona što se bila isprečila na samom ulazu sa razjapljenim crvljivim trbuhom i ulanskim sjajnim i repatim šlemom više
ljuljao se lako, elastično i drsko jedan crn, ogroman gavran i kidao neko grdno crevo one lešine iz desetog streljačkog bataljona. On pogleda po selu.
i kubetima dole na travu u porti crkvenoj i da nije bilo jedne naduvene lešine nekog vojnika iz desetog lovačkog bataljona na koju je pao, ne bi ni ostao živ.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Hajde, Pane, jabuko moja, priznaj već jednom, nemoj patiti i nas i sebe — lijepo ga moli sekretar štaba bataljona, Rade Čuvida, bivši opštinski činovnik, ali oznojeni Pantelija samo iskosa zriki u sirov ljeskovac u Radinim rukama i
Ko bi se onda čudio što se na suđenju načečio čitav štab našeg bataljona. Čak se u sobi našao i komandant Milančić, stigao s položaja, iz akcije.
Dolaze, pa da. Ne boj se, to nas dobro neće mimoići. Intendant Krajiškog proleterskog bataljona već uz put je osmotrio sve živo što se micalo u blizini usamljene kuće i kiselo zaključio: — Slaba vajda: ovce
— Znam, brate, znam, objašnjavali su to na konferenciji. Zato se i bojim da ne nagazim na Prvu ili Drugu četu Udarnog bataljona — zaprede seljačak. — Zašto baš od njih zazireš?
Ova šala rasteretila ga je za čitav dan unaprijed i on, olakšan, razvedreno stade pred svoje komandante bataljona. Natmureni ratnici i sama odmah razvukoše usne. — Šta je, drugovi, može li se? — Može, druže komandante, može.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Bio je tamo i komandant pešačkog puka i komandanti njegovih bataljona. Gledaju u kartu. Komandant puka pokazuje rukom prema strani gde je neprijatelj...
Gledaju u kartu. Komandant puka pokazuje rukom prema strani gde je neprijatelj... Onda komandanti bataljona otpozdraviše i odoše žurno u pravcu puka... Malo posle, jedan bataljon poče da se svija i prilazi nama.
Malo posle, jedan bataljon poče da se svija i prilazi nama. Ispod samoga vrha se zaustavi. Komandant bataljona razgovarao je sa komandirima četa, pokazivao im i on rukom u pravcu reke.
A mitraljez kao da je pobesneo... Telefonista dotrča i javi kako komandant bataljona izveštava da se neprijateljski mitraljez nalazi u šumi, ispod velikog hrasta. — Osmatrajte brže, svi osmatrajte!
Podne prevalilo. Most još nije gotov. Vojnici leže na obali i spavaju. A na suprotnoj strani, kod onoga bataljona u rezervi, svira muzika i vojnici igraju.
Ali najednom zastadosmo zaprepašćeni... Na suprotnoj obali, kod onog bataljona u rezervi, zasvira truba, onda nastade neki žagor, pripucaše puške i vojnici, u paničnom strahu, poleteše obali.
— Odmah ispred sela razvijte se u streljački stroj! — naređuje komandant bataljona. — Razumem! — otpozdravi jedan poručnik. Onda se žurno okrete svojoj četi: — Vojnici, neprijatelj je ispred sela.
Naš komandant puka je izdao naređenje onom komandantu bataljona, da razmesti svoje vojnike kao zaštitu artiljeriji. Prokisli i premoreni, šljapkali su mrzovoljno pešaci pored topova i
— Gde je komandant bataljona? — Pravo, pa desno... Izvorac, vodi gospodina narednika. Tupo odjekuje zvek mojih mamuza po mekoj i ljigavoj zemlji
— Ko pita? — začu se glas iz rupe. — Ja, gospodine poručniče. — Ko „ja“, oca ti tvoga... — Ordonans iz bataljona... Iz mračne zemunice zapahnu me zadah zemlje pomešan sa mirisom rakije. Neko kresnu žižicu i prostor se jedva osvetli.
Od poslednjeg pravca sto metara ulevo, i neka povećaju za dvesta. Brže, brže! Najednom se stvori ordonans iz bataljona. — Pita komandant hoćete li otpočeti gađanje? Pa i komandir čete pratio vojnika. — More, pustite čoveka neka radi!
Sutradan je komandant bataljona tražio izjašnjenje od komandira čete, a ovaj opet od Radojka zbog ove noćašnje uzbune. — Eto, vidiš — priča nam ljutito
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Izvadio me je i iz škole za rezervne oficire i uputio me odmah na ratišta. Bečkerek se orio Od pijane pesme bataljona stajaće vojske koja je odlazila.
Komandant našeg bataljona, major Janaušek, koji me je mrzeo, imao je običaj da nas tera na juriše, u podne. Veli, radi boljeg pregleda.
Pijem u slavu smeha Banaćana koji je lagan kao i kolo njino, ali oštriji od jatagana. Bataljona Banaćana, što su puni smeha, sa veselom pesmom, opkoljeni stražom, marširali u bolnice.
Želi nezavisnu Hrvatsku. Kapetan Milanović psuje majku potpukovniku, komandantu bataljona, koji, pred strojem, govori nemački, hvali nemačku vojsku i kaže da su Nemci najbolji bili, u ratu.
Hladovine nema. Dobijam zadatak da osiguram povlačenje jednog bataljona, sa jednom četom, i dva mitraljeza, kod jednog utvrđenja, na kršu.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
pravu čast, a to je tim čudnovatije što je sve išlo na račun ćir-Đorđev, a on, sem prolazećih vojnika ovoga ili onoga bataljona, slabo je koga počastio. Nastade džumbus. Jedno pravo veselje, onako svesrdno.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
TANASKO: Četvrti pešadinski puk „Stevan Nemanja”, Drinska divizija, Prva armija, drugi vod treće čete četvrtog bataljona! MANOJLO: Ima da speremo sramotu sobraza! TANASKO: Velika vajda! MANOJLO: A sad na stražu!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pa prvi vojnik pozdravi ga odsečno: — Gospodine pukovniče, na raportu sam po zapovesti komandanta drugog bataljona, što sam pred skupljenim vojnicima kazao: lako je komandantu i oficirima što imaju konje, ali je nama teško što pešice
A čim nastupi zamor na maršu, onda zapišti komandant bataljona: — Resimić, daj takt! On počine da se sprema: udešava tovar, namešta doboš, popušta kaiše da lakše diše i otpetljava
Sekulinom na čast puka, služi i on — njegov sin, kao Dobošar prve čete drugog, u svima teškim borbama, proslavljenog bataljona.
devojke što skrivene iza zavesa, u košuljama spalim sa ramena, izviruju da vide komandire na konjima, gega on pozadi bataljona, iskrivljen prepunom kantom, zaduvan, znojav, ali vedar i prkosan.
— Zna, zna, kako ne bi znao — zagraje oficiri. — E, bićeš onde. A čim naiđe komandant bataljona, ti nam javi, znaš. Oficiri, posle toga, bezbrižno, kao u logorskoj baraci kad nema zanimanja, igraju „sansa“ ili
Te noći komandant ne ode u varoš, te noći Sekula Resimić, dobošar prve čete drugog bataljona, beše u bekstvu. Iste one godine u martu, za vreme velikog zatišja, beogradsko Novo groblje beše jedna osobito draga i
gde izjavi tačne podatke o sebi, priznade da se nalazi pod sudom zbog pokušaja ubistva, i postade seiz komandanta bataljona.
A komandant bataljona, uvek nasmejan, fini oficir belih ruku i crvenih obraza, tek što beše došao iz divizijskog štaba, odakle ga poslaše
Zatim divizijar mamuza konja i s načelnikom štaba odmiče malo, pa stiže komandanta bataljona koji jaše na čelu kolone. — Kako je, kako, dečko? — Eto, da kažem, gos' đenerale, vrlo dobro, hvala mnogo...
Kad moj komandant bataljona, major uđe u varoš i posle čovek ne može otud da ga istera, onda... — Koji je to? — planu pukovnik Nedić.
Na žalost, poznata ti je naša nesreća u turskom ratu, kad su dva naša, rđavo vođena, bataljona odstupila sa položaja ljumskih. Teško mi je da pozleđujem rane i da ti opisujem ovu nesreću što je zadesila puk.
i šale, mi smo, ubrzo, uvideli da nam to ne ide za rukom ove tajanstvene noći: kada se koračalo na pogreb jednog celog bataljona i kada se zadržavanjem daha i uzdržanim kašljanjem, sve bliže išlo jednom opremljenom groblju sa rakama koje žudno očekuju
Krakov, Stanislav - KRILA
ŠTAB BATALjONA. Ađutant, pporučnik Dušan Kapović iz Beograda. Inteligencije jače. Karaktera otvorenog. Veoma shvatljiv i energičan.
Ono što je ostalo od bataljona iskupilo se do noći. I major je ostao živ i došao je. Sedeo je zabrinut i tužan. Brkovi su mu padali raščupano n iz
— Dušane, na, pročitaj. Ruka kojom pruži hartiju opisa izlomljenu prugu. — Naređuje se pokret bataljona. Već su zapovesti odjekivale tupim odjekom u šumi. Uskomeša se cela jaruga. Kupile se stvari i sprema tovarila.
Mitraljezi nošeni na rukama ljuljali se i pretili. Potom se sve ovde kod ove ostale polovine bataljona umiri. Vojnici su na okupu, posedali pod zaštitničkom senkom stenja.
Duge mršave ruke bile su mu čvrsto vezane. Tako je naredio novi komandant bataljona, Aleksa Ljubišić, major koji je voleo konjak i imao čvoruge po glavi. On je govorio da sve buntovnike treba postreljati.
Rekli su mu da je to novi komandant bataljona. — Slušao sam već mnogo o vama, govorio je rukujući se sa Duškom. Iskupljali se ordonansi, posilni i telefoniste.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
a pred njim je stajala triput jača turska sila, koja je uz to još jednako dovlačila potkrepljenja od svojih rezervnih bataljona, što su ostali na putu između Niša i Gramade. I tako Knjaževac padne Turcima u ruke i oni ga odmah spale.
opet javlja potpukovnik Laza Jovanović da je kod Zaječara ostao Osman-paša i tu se na brdu Kraljevici utvrdio sa 15 bataljona nizama, 2000 Čerkeza i 200 Tatara (iskaz jednoga zarobljenoga Tatarina), a sva se ostala vojska povukla iz zaječarske
Dok se štab spremao uzruja se i deligradska vojska i zamalo, pa je sve bilo na nogama i pod oružjem. Osam bataljona siđoše u dugim redovima sa svojih logorišta sa visova oko šančeva, postrojiše ce na drumu i odmarširaše Aleksincu.
Stefana, koji sačinjavaju krajnje levo krilo aleksinačke obranbene linije, gde je stajao potpukovnik Malinovski s 5 bataljona, i Katun s našega fronta, gde je stajao major joda Petrović sa 4 bataljona i jednim eskadronom.
gde je stajao potpukovnik Malinovski s 5 bataljona, i Katun s našega fronta, gde je stajao major joda Petrović sa 4 bataljona i jednim eskadronom.
Iz Aleksinca će se u 4 časa u jutru krenuti 8 bataljona sa celim generalnim štabom da potkrepe napadnu vojsku na levoj obali.
ispava do 3 časa u jutru, tada da se polako bez larme izbudi, i brzo opre mi; komesari tada već da su svuda kod svojih bataljona sa hranom; i odmah neka je razdele vojsci.
Komarov posla jednoga konjanika da vidi šta je. Još ce konjanik i ne vrati, kad dotrčaše dva konjanika iz beogradskog bataljona (Bajloni i Nikola Đorđević, čini mi ce pomoćnik Terzibašićev). Dolazili su s tešičke, dakle s turske strane.
Komandantu tih bataljona Komarov reče tako jasno, da smo svi čuli: — One kolone, što se odozgo spuštaju, Turci su; rasporedite vojsku da ih
Dotle će se povući naša četiri bataljona što ce bore pod Tešicom; evo ja im sad odmah šaljem naredbu za povlačenje. Kad se sva naša vojska povuče od Tešice, onda
Da se suzbiju Turci što se počeše kretati pred samim aleksinačkim frontom, pošlju im na susret dva bataljona, i po šumarcima više sela Glogovice (četvrt sata pred Aleksincem) zametnu se čarkanje koje je trajalo do mraka.
Baš kad ja stigoh u šumatovački šanac, dva naša bataljona prve klase prođoše pored šanca i uputiše se preko raščišćene poljane onoj šumovitoj kosi o kojoj sam napred govorio.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Blizu smo položaja. Ali nismo ni stigli do njega, a stiže naređenje da se stane. No, hvala bogu! Moj komandant bataljona ode nekuda, i posle pola časa vrati se. „Razapinjite šatore“ — naredio je. Kaže da ćemo ovde verovatno zanoćiti.
„Ispod ovaj kamen curka“ — i pokaza nam rukom na jednu stenu. Vojnici potrčaše. Napravi se gužva. Komandant bataljona odredi mene da uspostavim red. Morao sam i revolver da potržem.
Neki su već pomrli, te im tu, pored nas, kopaju rake. Dvojica delju neke grane. Vele, prave krstove. Komandant bataljona vratio se odnekud i pozva nas, komandire. „Večeras moramo da smenimo pešadiju — govorio je.
Zastali smo da vidimo gde li je zaklon komandanta pešačkog bataljona. Mora biti negde tu oko nas... Okrenuo sam se slučajno. Ostrovsko jezero...
Naravno. Utom izlete pred nas jedan ordonans, koji nam objasni gde je zaklon komandanta bataljona. Nije bilo daleko. Sjurismo se kod njega. Svetislav se malo pridiže i obrati se Mišiću: — Tresni mi malo ovaj jastuk.
Nismo ni slutili da će taj isti Kajmakčalan doći na kraju i nama glave. Kad sutradan stiže naređenje da se naša dva bataljona, prvi i treći, izvuku iz borbe i prikupe kod Brodske reke. Pitao sam se: zašto?... zbog čega?
Ali zašto baš na mene da naiđe zmija!... Moje razmišljanje prekrati ordonans, koji mi javi da me zove komandant bataljona. Vukao sam se gotovo pobauljke kroz rov i preskakao preko vojničkih nogu.
Makaze za sečenje žice. To prepodne, devetnaestog septembra, pozvao me je komandant bataljona. Bio je, čini mi se, neraspoložen. Za mnom su stigli i ostali komandiri četa našeg bataljona.
Bio je, čini mi se, neraspoložen. Za mnom su stigli i ostali komandiri četa našeg bataljona. Komandant nam se obrati: — Gospodo, predstoji nam još jedan zadatak. Napad na Sivu Stenu.
Mi moramo da slušamo onako kako nam se naredi. Saznao sam da će nam biti stavljena na raspoložene još dva bataljona pešadije. Naš bataljon nalaziće se u prvom borbenom redu.
Čisto s ponosom mi reče: — Vidiš li, sada mogu sam da pušim. — Onda nastavi: — Bilo je prošlo podne, kada komandant bataljona naredi meni da sa nekoliko vojnika pođem u izviđanje.
U očekivanju zapovesti vojnici su bili polegali, da smo jedva prolazili između njih. Komandanta bataljona našao sam u jednoj kolibi. Ađutantu je diktirao zapovest.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Ama neću da pitam ni za koga! — ljuti se jedan komandant bataljona. — idem sada gde je meni volja, a on neka me traži! — misli svakako na svoga komandanta puka.
— Da li vi iz počasti ustupate nama prvenstvo? — smeje se potpukovnik Petar i rukuje sa jednim komandantom bataljona. — Ne, nego vas „golaće“ stražarno sprovodimo.
A posle, da i mi pešaci vidimo kako je to biti u pozadini — dira ga komandant bataljona. — Vodiš li koliko ljudi? — Pa, onoliko koliko nas je, dosta je. — Hajd zdravo! — Zdravo!
— Kuda, pobogu, čoveče?! — zapita potpukovnik Petar jednoga komandanta bataljona. — Pronašli su vojnici pećine pored reke Vrbice... Idemo tamo... Najzad stiže naređenje za pokret.
Kažu mi ona dva vojnika da je ona supruga jednoga majora, komandanta bataljona. Bežala je pred navalom. Tamo negde oko Prizrena nađe muža i pridruži se njemu. Ali uz put ih napadnu Arnauti.
Tamo negde oko Prizrena nađe muža i pridruži se njemu. Ali uz put ih napadnu Arnauti. Muž pogine, i više od pola bataljona. Nju rane. Ostatak bataljona se jedva spase. Od svih ranjenih iznesu samo ovu ženu sa detetom. Nosili su je dovde i, eto..
Ali uz put ih napadnu Arnauti. Muž pogine, i više od pola bataljona. Nju rane. Ostatak bataljona se jedva spase. Od svih ranjenih iznesu samo ovu ženu sa detetom. Nosili su je dovde i, eto...
Sa njihovih lica kaplju graške znoja. Njihov je pogled zamišljen, a lice ukočeno. Išli su žurno. Na čelu bataljona jahao je komandant. — Zdravo druže! — obrati mu se potpukovnik Petar. — Zar i ti? — Šta ćeš!...
— klimao je glavom naš komandant. — Ja moram da požurim. Hajd’ zdravo! — potpukovnik Petar rukova se sa komandantom bataljona i potera kasom. Prilazili smo položaju Požarske Kose, gde se nalazilo selo Donji Požar. Selo pusto.
No, sad možemo! Komandanta pešačkog puka našli smo u rovu, zajedno sa njegovim komandantima bataljona. Tu su oni održavali kao neki ratni savet. Kada su nas ugledali, obradovaše se.
Svaki komandant bataljona izjavi kako bi želeo da ta baterija pripadne njegovom odseku. Ali ja sam svoju dužnost izvršio i vratio sam se.
— Evo kako... Da vam prvo izložim opštu situaciju. O tome mi je govorio komandant našeg četničkog bataljona jedne noći, kad smo stigli na Kajmakčalan.