Krakov, Stanislav - KRILA
Garava manjerka lagano je vrila, i iz nje se dizala uvis para. Vojnici se primakli vatri. Oči su suzile od dima. Mršavi bataljonski pisar seo je na bakvicu sa vinom za oficire. — Naše jevanđelje jedno samo ubijanje dozvoljava...
Skupili su ugljene ostatke u šator — tada je pri pomeranju izbio smrad spečenog mesa — i doneli ga pred bataljonski zaklon. Dok je novi komandant, major, koji je sudeći po licu voleo isuviše konjak, naređivao da se telefonira u puk,
— Bono i cisto... i kuvar je ozbiljno mešao kutlačom po jelu. Bataljonski komesar sedeo je kraj vatre i govorio kako sve baš nije čisto.