Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
3. BATIĆ, PREĐAŠNjI MARKO; Baš kako valja! Jes čuo, Batiću, ja sam tebi Jelicu obećao, i ona je tvoja. Ali ako želiš da dobro živite, ne daj joj nipošto da ove vraške knjige čita.
Jer trbu ne zna za šalu, makar da si usred Beča i prva pomodarka. On oće svoje, te oće. Je l tako, Batiću? BATIĆ: Vi istinu govorite. MARKO: Jest, al pitaj nju, da vidiš kako ona mudruje!
MARKO: Tako, što pre, to bolje. Treba ovu pomodarku zabavljati poslom, dok joj nisu ti rumani sasvim mozak obrnuli. Batiću, sad sve znaš; ako ti je itno, možeš ići. BATIĆ (poljubi ga u ruku): Ja ću se truditi da ljubov tako dobrog oca zadržim.
MARKO: Znam, samo da ima ko da šilje za trošak. JELICA: Ja ću Batiću doveče kazati, pa makar mi šta radili. MARKO: A ja tebi kažem: gledaj tvoju kuću i ekonomiju, pa kad stečeš, i tvoj
No ništa. A šta ćemo s prstenom? JELICA: Ja ne znam, tatice. MARKO: Moramo ga natrag iskati. Biće Batiću žao, ali šta ću mu. Svet je širok — gospodin baron, učinite mi ljubov i pozabavite se kod moje Jelice, dok se ne vratim.
Čisto bi volila da ga nikada ne vratim. MITA: Pak sad šta misliš? ALEKSA: da izvaram prsten od ovi, pak da ga dam Batiću. MITA: To će reći: gdi si bio, nigdi; šta si radio, ništa. ALEKSA: O, glupoumne! To nije tako.
MARKO: Ja ne znam šta ti govoriš, Batiću. Prsten je kod mene. BATIĆ: Kod vas?... ALEKSA: Da, tu je prsten. BATIĆ: No, fala bogu, fala bogu!
JELICA: Hülfe! Rettung! MITA: Barona za prsi! BATIĆ: Ovaj je baron? Ovaj je baron? MARKO: Šta činiš ti, Batiću? (Rastavi ú.) ALEKSA: Gospodična, ovo je sozakljatije protiv mene; oni su se dogovorili. BATIĆ: Šta dogovorili?
) JELICA: Ne dajte, tatice, oteše mi barona! ALEKSA: Saprment, u ime moje privilegije protestiram! MARKO: Jes’ čuo, Batiću, ja tebi lepo kažem da mi ne diraš u zeta, il’ ću ti odma pokazati vrata. BATIĆ (pusti ga, začuđeno): Vaš zet?
MARIJA: O, lazljivico! Vratio si mi i ono što si mi izvarao, tek nisi prezente davao! MARKO: Dragi moj Batiću, ne što sam bolju priliku našo, ili što sam kakvo nevaljalstvo za tebe čuo, nego slučajno pronašlo se da smo rod, i zato
Šta bi bilo da se nije slučajno ovako dogodilo? Fala ti, pošteni Batiću, ti si zaslužio da moj zet budeš. A vi, gospodo, baroni, šta li ste, uklonite se od nas smesta, jer smo mi ljudi